Istrajna zarada, nizak leveridž i konzistentna profitabilnost postaju utočište investitora u akcijski kapital i, kako pokazuje anketa BofA Meril Linč, jasno je da oni žele da kompanije manje rizikuju

Glasači ne daju anketarima uvek iskrene odgovore. Oni imaju običaj da drugom ljudskom biću daju politički korektan odgovor, pre nego što možda glasaju drugačije u privatnosti glasačke kabine.

Ovo bi trebalo imati na umu pri tumačenju anketa o mišljenju investitora. Oni možda govore ono što misle da bi trebalo da kažu.

Međutim, izgleda da ankete ilustruju veliku promenu u stavu prema dugu. Ulagači kažu da ne žele da se kompanije dodatno zadužuju i žele da vide rast bruto prodaje.

Ovo bi opet trebalo da znači da će kvalitetne akcije - čije su glavne odlike istrajna zarada, nizak leveridž (odnos između zaduženja kompanije i njenog kapitala) i konzistentna profitabilnost - ponovo zasijati. Problem je samo kako ih prepoznati.

Bilo bi nesmotreno izvoditi brojne zaključke iz kretanja pojedinačnih akcija. No, indikativna je spektakularna reakcija na prognozu zarade kompanije „Volmart“ (Walmart) prošle srede. Cena akcija je pala za 10 odsto za svega nekoliko minuta nakon što je kompanija izdala upozorenje da će sledeće godine zarada pasti za šest do 12 odsto. Bilo je primetno da je „Volmart“ ublažio ovu gorku pilulu najavom otkupa sopstvenih akcija, ali ni to nije pomoglo.

Ovo je u skladu sa onim što su investitori rekli Banci Amerike Meril Linč (BofA Merrill Lynch) u prošlomesečnoj anketi fond menadžera.

Zabrinutost u pogledu makrosituacije, posebno u Kini, jenjava, što se može zaključiti i iz oporavka cena akcija u poslednje dve nedelje.

No, jedno od njenih saznanja je bilo da investitori žele da kompanije manje rizikuju.

Investitori u akcijski kapital više ne veruju u to da bilansi stanja kompanija sadrže premalo dugovanja, i broj onih koji žele da kompanije izmire svoja dugovanja ili uvećaju izdvajanja za penzije neznatno premašuje broj onih koji žele da se gotovina vrati akcionarima otkupom akcija, kroz dividende ili putem spajanja uz kupovinu akcija gotovinom. Ovo je prvi put da imamo ovakvu situaciju još od početka 2010. godine.

Aktivnosti na berzi u prethodnoj nedelji predstavljaju samo mali uzorak, ali izgleda da se investitori ponašaju u skladu sa navedenim sklonostima, dok korporativna Amerika objavljuje podatke o zaradama i prognoze.

Pažnju je privukao pad godišnjih prihoda čitavog niza američkih kompanija, a čak ni poneki rast zarada ili najavljen otkup sopstvenih akcija emitovanjem obveznica nisu mogli da poprave taj utisak.

Čak i iz malog dosadašnjeg uzorka, na listi kompanija sa opadajućim prihodima nalaze se i neka poznata imena, a ne samo multinacionalne kompanije na čije zarade će se negativno odraziti jak dolar. Na njoj su i kompanije „Džonson i Džonson“ (Johnson & Johnson), „Alkoa“ (Alcoa), „Si-Es-Eks“ (CSX) i „Džej Pi Morgan“ (JP Morgan). U slučaju kompanije „Džonson i Džonson“, mali rast prognozirane zarade i najavljen otkup akcija nisu bili dovoljni da osujete pad vrednosti.

Svedoci smo nekih drastičnih smanjenja vrednosti uoči predstojeće sezone objavljivanja finansijskih izveštaja.

Rezultati koje prati Tomson Rojters idu na međugodišnji pad zarada od 4,3 odsto u trećem kvartalu, a predviđa se da će pad zarada zabeležiti i komunalne, industrijske kompanije i one koje proizvode osnovne životne potrepštine, kao i sektori koji su najbliže povezani sa opadajućim cenama robe. U takvim okolnostima, očekuje se da se prognoze kompanija u velikoj meri neće ostvariti i da otkupi sopstvenih akcija emitovanjem obveznica neće uspeti da neutrališu pad prihoda.

Kako da se ponašate u ovoj situaciji ako ste investitor? Svi dobro znamo koliko su mogućnosti sužene, budući da sve klase sredstava deluju skupo. Za one koji moraju ostati u okvirima akcijskog kapitala nalaženje utočišta u kvalitetu izgleda kao dobra ideja.

Prema Banci Amerike Meril Linč, menadžeri su bili pristrasni prema akcijama niskog kvaliteta, u kontekstu leveridža, pred avgustovsku korekciju.

To ih je koštalo, ali to istovremeno implicira da ima više prostora za kvalitetne akcije da premaše prognoze.

Ukupno gledano, indeksi kvalitetnih akcija počinju da imaju bolje rezultate od očekivanih posle dugog perioda prosečnog ili lošeg učinka.

Američki indeks kvalitetnih akcija MSCI, koji obuhvata akcije sa konzistentnim rastom zarade, niskim leveridžom i velikim povratom na uloženi akcijski kapital, porastao je za 2,85 odsto za godinu dana u smislu ukupnog povrata, i za gotovo četiri procentna poena je ispred S&P 500.

Ovome je prethodio čitav niz godina u kojima je učinak bio lošiji od očekivanog.

Ako želite da sagledate kvalitetne akcije iz još jednog ugla, pogledajte vrednost indeksa Sosijete ženeral (SGQI) koji akcenat stavlja na akcije sa konzistentnim dividendama širom sveta. Otkad je korekcija uzela maha u avgustu, on je premašio globalni indeks MSCI za 3,52 odsto, nakon godina daleko lošijeg učinka. No, ima još prostora za njega da nadoknadi propušteno.

Međutim, u ovim okolnostima sami ulagači moraju da razmotre i procene sve aspekte, što je možda neobičan osećaj nakon godina u kojima su na cene akcija najveći uticaj imali faktori „krupnog plana“, to jest dominantni finansijski trendovi širom sveta. „Volmart“ je u indeksu kvalitetnih akcija MSCI.

John Authers