Evropska komisija ostaje pri šemi za pomoć deponentima, odnosno pri planu po kojem su sve države evrozone obavezne da pruže podršku jedne drugima u slučaju bankarskog kolapsa

Evropska komisija je odlučila da ostane pri kontroverznom planu, po kome bi države evrozone pružale jedne drugima podršku u slučaju bankarskog kolapsa u formi finansijske pomoći za deponente, uprkos protivljenju Berlina.

Nemački ministar finansija Volfgang Šojble (Wolfgang Schäuble) pokušao je da osujeti ovu inicijativu. Dokument koji je prošlog meseca Nemačka dostavila na sastanku EU ministara finansija jasno ukazuje da je „pokretanje rasprave o daljoj podeli rizika u bankarskom poslovanju kroz jedinstveni sistem osiguranja depozita ili evropsku šemu reosiguranja depozita u ovom trenutku neprihvatljivo“.

Brisel promoviše tu ideju uz snažnu podršku Evropske centralne banke, koja smatra da bi taj potez bio ključan za jačanje poverenja u banke i sprečavanje bankrota država prilikom saniranja finansijskih kriza.

Valdis Dombrovskis (Valdis Dombrovskis), potpredsednik Evropske komisije zadužen za evro, obećao je da će zvaničnici predložiti nacrt zakona do kraja godine. Ta mera je deo šire politike, kako je naveo, usmerene na jačanje evra.

Trenutno, svaka članica EU ima svoju šemu zaštite deponenata.

Prema evropskom zakonodavstvu, depoziti u iznosu od 100.000 evra moraju biti pokriveni državnim garancijama. Iako se u startu može koristiti državni novac, stabilne banke su u obavezi da kasnije nadoknade te iznose kad god je moguće.

Evropski parlament i vlade zemalja EU usvojile su taj zakon 2014. godine kako bi ojačale te nacionalne sisteme.

Prvi potez u okviru ovog predloga komisije bilo bi osnivanje šeme reosiguranja koja bi imala ulogu zaštitne mreže za nacionalne sisteme.

„Zajednički fond za reosiguranje bi pod određenim uslovima učestvovao u primeni državnih šema za garanciju depozita“, navode iz komisije.

Ovaj sistem bi bio obavezan za sve države evrozone.

Dombrovskis je izjavio da je ta ideja već dugo na dnevnom redu EU radi osnivanja jedinstvenog sistema nadzora i upravljanja rizikom za banke u evrozoni; program poznat pod nazivom „bankarska unija“.

„Bilo je veoma jasno da će bankarska unija imati tri stuba - jedinstveni nadzorni mehanizam, mehanizam jedinstvenog rešenja i evropsku šemu osiguranja depozita“, kaže on.

„Ovo pitanje je aktuelno već godinama, sada osluškujemo povratne informacije i reakcije država članica.“

Ta ideja je podržana u takozvanom izveštaju „pet predsednika“ objavljenom u junu, među kojima su predsednik ECB Mario Dragi (Mario Draghi) i predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker (Jean-Claude Juncker), a koji se bavi pitanjem budućnosti zajedničke valute evrozone.

Šojble tvrdi da je pogrešno raspravljati o planovima koji bi doveli do većeg objedinjavanja rizika koje preuzimaju vlade bez prethodnog preduzimanja koraka koji bi doveli do jačanja banaka.


Ukratko, Nemačka ne želi da zaštita deponenata postane izgovor bankama da se ponašaju neodgovorno i eventualno prebace pokrivanje troškova na nemačke poreske obveznike.

Prioritet bi trebalo da imaju mere koje bi osigurale da banke imaju dovoljnu otpornost u pogledu kapitala i duga kako bi apsorbovale finansijske šokove i da vlasti mogu da primoraju kreditore da preuzmu gubitke umesto da to čine sudskim putem, navodi se u dokumentu koji je podnela ova zemlja prošlog meseca.

„Naš cilj je da dodatno smanjimo rizike bankarskog poslovanja, kao i da napravimo podelu između rizika banaka i država,“ kaže nemački ministar finansija komentarišući planove komisije. „Stvaranje jedinstvene šeme zaštite depozita nije u skladu s ovim ciljem.“

Dombrovskis dodaje da uporedo s napretkom u pogledu šeme zaštite depozita „moramo da radimo na smanjenju rizika u evropskom bankarskom sistemu“. Ostale mere u tom paketu uključuju i ponovno zagovaranje jedinstvenog predstavljanja evrozone u Međunarodnom monetarnom fondu i drugim globalnim forumima.

Jim Brunsden - Brisel