Kineski medved brine i regulatore i špekulante

Nije da se prošle nedelje prvi put desilo da su tržišta praktično ignorisala brojke koje su ranije smatrane izuzetno važnim. No, slaba reakcija na željno očekivane podatke iz Kine ukazuje na nešto važnije od kratkog pamćenja: među mnogim špekulativnim mehurima za koje se sumnja da postoje u Kini možda takođe postoji mehur koji stvaraju preterana očekivanja pada cena akcija.

Prošlonedeljni podaci su uredno potvrdili da se rast i dalje usporava, i da se obim ulaganja u osnovna sredstva, koje već dugo predstavlja okosnicu privrede, i dalje smanjuje. Međutim, potrošnja, koja je dugo smatrana slabijom tačkom privrede, u stvari je u boljem stanju nego što se očekivalo. Ovo baca izvesnu sumnju na snagu argumenata koji govore u prilog padu cena akcija, budući da ukoliko kineski potrošači nastave da troše, ima nade da će se rast održati približno na ovim nivoima.

Problem je što, sve u svemu, podaci nisu toliko loši da bi se izvodile čvrste pretpostavke o tome šta bi se sledeće moglo dogoditi. Čak je i Ministarstvo finansija SAD prošle nedelje priznalo da ne može da predvidi kako će se renminbi kretati u najkraćem roku. Kao razlozi za ovaj zaključak navode se ekonomska neizvesnost, nestabilni tokovi kapitala i izgledi za sporiji privredni rast u Kini. Ako čak i diplomate okolišaju, koliko god da su razlozi za to opravdani, onda onima na tržištu nije nimalo lakše.

Stvarna poteškoća s kojom se suočavaju oni koji očekuju pad cena akcija u Kini nije samo kako prepoznati problem već i kako predvideti razvoj događaja i investirati u skladu s tim. Od letnjeg meteža na berzi, akcije kompanija sa sedištem u kontinentalnoj Kini imale su bolji učinak od njihovih regionalnih pandana, renminbi je ojačao, a vlasti su trošile znatno manje novca na intervencije. Ništa od ovoga ne bi se moglo očekivati od privrede čiji rast usporava i u opasnosti je od daljeg slabljenja.

Jedino je izvesno da se događaji neće razvijati kao u drugim krajevima sveta. U Kini, još uvek retko dolazi do neizmirivanja dospelih dugovanja, nije uobičajeno da nesolventne kompanije bankrotiraju - a ukoliko se to ipak desi, na njih se sigurno ne primenjuju pravila restrukturiranja obaveza koja važe na Zapadu. Takođe, kompanije u Hongkongu i u kontinentalnoj Kini stopiraju trgovanje svojim akcijama na najmanji znak opasnosti, i zapadnjački postulati ulaganja, kao što je pretpostavka da dug ima prednost u odnosu na akcijski kapital, ne moraju nužno biti tačni.

Ovo je preovlađujući način razmišljanja u azijskom investicionom prostoru, ali to nije neka uteha za one koji očekuju pad cena akcija u Kini budući da oni ne uzimaju u obzir takve faktore.

Prošle nedelje, vlasnici obveznice vredne dve milijarde renminbija (315 miliona dolara), koju je emitovao „Sinostil“ (Sinosteel), državna kompanija koja se bavi uvozom gvozdene rude, i dalje su se nadali da će ona uspeti da izmiri dospela dugovanja. Ovo se dešava samo mesec dana nakon što je proizvođač teške mašinerije - takođe u vlasništvu države - izbegao isti scenario pošto je njegova matična kompanija saopštila da će otkupiti neizmireni dug. Premijer Li Kećeng je izjavio prošle godine da je „neminovno“ da u nekim slučajevima dođe do neizmirivanja obaveza, ali se u praksi to retko dešava.

S druge strane, privremeno obustavljanje trgovine akcijama uopšte nije retka pojava. Pored toga što tokom julskog pada cena više od polovine kompanija kotiranih na berzama kontinentalne Kine danima nije trgovalo akcijama, ima i dugoročnijih problema za investitore, poput onih uhvaćenih u klopku kompanije „Hanerdži tin film“ (Hanergy Thin Film). Ta kompanija koja proizvodi solarne panele, kotirana na Hongkonškoj berzi, u maju je privremeno obustavila trgovanje nakon što je vrednost njenih akcija iz neobjašnjivih razloga prepolovljena za pola sata, a kompanija još uvek nije objavila saopštenje o tome. Potezi uobičajeni u Kini se, izgleda, na drugim mestima ne tumače na pravi način, a u prilog tome govori činjenica da su posle stopiranja trgovanja akcijama deskovi zaduženi za pozajmljivanje akcija zabeležili pozive od evropskih i američkih hedž fondova koji su bili radi da primene strategiju kratke prodaje - iako takvo stopiranje može ostati godinama na snazi.

Ovo su mikropitanja dok se mnogi investitori i dalje prosto trude da sagledaju makrosituaciju u Kini.

No, događaji kao što su korporativni krahovi - ili njihov izostanak - slivaju se u šire ekonomske podatke. Ukoliko oni ne prate uobičajeni obrazac, sva je verovatnoća da neće ni podaci. Manji događaji takođe služe da podsete investitore koliko je kinesko tržište drugačije - i koliko sporo se pitanja mogu rešavati.

Pogledajmo samo „Čajna Huarong aset menadžment“ (China Huarong Asset Management), koji je prošle nedelje odredio cenu za svoju prvu javnu ponudu. Ova kompanija koja se bavi upravljanjem sredstvima osnovana je da bi preuzela nenaplative kredite iz 1990-ih od Industrijske i komercijalne banke Kine (ICBC). Da bi ovo finansirala, ona je uzela pozajmice od ICBC kako bi kupila dug po nominalnoj vrednosti na dan njegovog dospeća, i posle više od 15 godina i dalje izmiruje dugovanja po osnovu tih obveznica, navodi se u godišnjim izveštajima te banke.

Ove nedelje pažnja onih čije su oči uprte u Kinu će se ponovo usmeriti na diskusije o makrosituaciji budući da će na plenumu Komunističke partije biti reči o dugoročnim ciljevima, uključujući njen trinaesti po redu petogodišnji plan. Usred ovih dugoročnih razmatranja važno je imati na umu koliko je teško predvideti kako će se ovi ambiciozni ciljevi pretočiti u realnost.