Agrobiznis orijentisan ka etičkom investiranju

Kada je japanska korporacija „Micubiši“ (Mitsubishi) u avgustu kupila petinu globalne poljoprivredne kompanije „Olam“ sa sedištem u Singapuru, taj potez je protumačen kao pokušaj još jedne japanske kompanije da iskoristi rast prihoda na tržištima u razvoju i broja potrošača u ovim zemljama.

Ali „Micubiši“ kaže da ova investicija vredna 1,1 milijardu američkih dolara nije vođena samo rastućom potražnjom za hranom, već za hranom gajenom na održiv način, a japanska grupacija se nada da će imati pristup ekspertizi i poslovanju kompanije „Olam“ s malim farmerima i proizvođačima u udaljenim delovima Azije i Afrike.

„’Micubiši’ je veliki akcenat stavio na ‘Olamovu’ održivu i sledljivu nabavku poljoprivrednih proizvoda“, kaže Hiroaki Nakajama (Hiroaki Nakayama) iz „Micubišijevog“ odeljenja za osnovne životne resurse.

„To je bila jedna od ključnih stvari koje su nas privukle.“

U Evropi, etički i održivi pristupi ulaganju su već dugo aktuelni kada je reč o upravljanju investicijama. Takođe, bilo je i korporativnih transakcija na potrošačkom nivou kada su velike prehrambene kompanije nastojale da otkupe deo etičkih brendova, poput „Junileverove“ (Unilever) kupovine proizvođača sladoleda „Ben end Džeriz“ (Ben & Jerry’s), kažu stručnjaci za održivost.

Ugovor između kompanija „Olam“ i „Micubiši“ ukazuje da održivost - koncept proizvodnje hrane zasnovan na brizi za životnu sredinu, efikasnom korišćenju neobnovljivih resursa i kvalitetu života poljoprivrednika i društva - počinje da utiče na buduće dogovore postignute dalje u okviru lanca snabdevanja poljoprivrednim proizvodima.

„Olam“ je jedna od nekolicine poljoprivrednih kompanija koje kupuju i prodaju robu poput kafe, pamuka i pirinča. Pošto je i vodeći trgovac kakaoom, zanimljivo je da je jedna od osam čokoladica koje se konzumiraju širom sveta napravljena od zrnevlja ove kompanije.

Iznos koji je „Micubiši“ platio govori da je kompanija procenila da će buduća zarada „Olama“ biti oko 16 puta veća od očekivane, što je više nego što je uobičajeno za ovakve ugovore. Iako ova procena vrednosti nije u potpunosti zasnovana na održivosti kompanije „Olam“, ova suma donekle potvrđuje da postoji dodata vrednost u održivim praksama i proizvodima.

„Ovo je prekretnica“, kaže Žan-Fransoa Lamber (Jean-François Lambert), globalni šef sektora za robno i strukturirano poslovanje s privredom u bankarskom gigantu HSBC. „Tržište vodi borbu kako bi vrednovalo održive prakse u odnosu na cene robe, ali ovo je dokaz te vrednosti“, dodao je.

Dok se prehrambene kompanije kao što su „Nestle“, „Junilever“ i „Mondelez“ zalažu za povećanje održivog snabdevanja robom poput kafe, kakaoa i palminog ulja, pristup održivoj proizvodnji je od ključnog značaja za trgovinske kompanije i proizvođače koji žele da obezbede ugovore o snabdevanju, kažu stručnjaci za održivost.

Fridl Hic-Adams (Friedel Hütz-Adams) iz nemačke agencije za konsalting i istraživanje lanca snabdevanja „Zidvind“ (Südwind), kaže da se ponekad dešava da „ako (kupac) zna da nemate održivu kafu ili kakao, neće želeti da posluje sa vama.“

„Micubiši“ veruje da će potražnja za održivim proizvodima „dobiti zamah na tržištima u razvoju“.

Međutim, kompanija zna da bi joj bile potrebne godine da izgradi održivu mrežu poput „Olamove“ jer počinje od nule.

„Održivost i sledljivost su veoma važan deo svakog brenda“, istakao je Nakajama.

Dok je za neke u sektoru poljoprivrednog trgovanja održivost i dalje samo puka formalnost ili nešto što se pominje u obraćanju javnosti, mnogi drugi se aktivno uključuju u dugoročne investicije i izgradnju odnosa sa poljoprivrednicima, pritom vodeći računa da je šteta po životnu sredinu minimalna, kako bi osigurali zalihe pristupačnih i održivih sirovina. Ted van der Put, programski direktor u kompaniji IDH, koja se bavi održivom trgovinom, kaže: „Sve češće vidimo veće igrače koji se ne bave samo kupovinom i prodajom. Kompanije poput ‘Olama’, ‘Kargila’ (Cargill) i ‘Ikoma’ (Ecom) već dugo se bave poreklom proizvoda.“

„Olam“ je 2014. godine obezbedio 184 miliona dolara kratkoročnih i srednjeročnih kredita za poljoprivrednike, uložio šest miliona dolara u obuku i razvoj proizvođača i gotovo 30 miliona dolara za programe korporativne odgovornosti i održivosti. Prošle godine je kompanija, pre odbijanja kamata, poreza, depresijacije i amortizacije, ostvarila profit od 1,17 milijardi dolara ili skoro 840 miliona dolara.

Izvršni direktor „Olama“ Sani Vergiz (Sunny Verghese) kaže da firme koje posluju na održiv način imaju prednost nad konkurentima jer više krajnjih kupaca poljoprivrednih proizvoda traže dobavljače koji mogu da ispune sve veći broj zahteva investitora, nevladinih organizacija i potrošača.