Američki proizvođač celuloznog etanola ukazuje da ovo gorivo ima dobar efekat na životnu sredinu, ali da je njegova prerada komplikovana i preskupa za aktuelno stanjena tržištu konvencionalnih goriva

Napredna biogoriva koja se dobijaju preradom poljoprivrednog otpada, takozvani Sveti gral u proizvodnji alternativne energije - neće biti konkurentna sa konvencionalnim gorivima sve dok cena nafte ne bude opet 70-80 dolara po barelu, tvrde iz američka kompanije „Dupont“ (DuPont).

Ovo priznanje američke hemijske grupacije, koja je prošle nedelje zvanično formalno otvorila najveću svetsku fabriku celuloznog etanola, skreće pažnju na izazov sa kojim se suočavaju proizvođači biogoriva „druge generacije“. Nakon deset godina potrage za pravom formulom proizvodnog procesa, kompanije sada iznalaze poslovne modele pod pritiskom promenljivih ekonomskih uslova u ovoj proizvodnoj grani, kao i zbog politike SAD.

Nakon izvesnog odlaganja, početak proizvodnje celuloznog etanola u novoj fabrici kompanije „Dupont“ u Ajovi, vrednoj 225 miliona američkih dolara, očekuje se sledeće godine, a ovo gorivo bi trebalo da ispušta 90 odsto manje gasova sa efektom staklene bašte nego konvencionalni benzin.

Etanol iz ovog postrojenja prodavaće se u Kaliforniji, koja se obavezala da će smanjiti prisustvo ugljenika u gorivima za prevozna sredstva za deset odsto do 2020. godine tako što će im dodavati biogoriva.

Jan Koninks (Jan Koninckx), šef sektora za biogoriva u „Dupontu“, izjavio je da je otvaranje ove fabrike „istorijski dan za tehnologiju“.

„Mi zaista reformišemo sektor transportnih goriva. Ovo je od neverovatne koristi za životnu sredinu.“

Ipak, upotreba poljoprivrednog otpada umesto svežih useva za dobijanje biogoriva je komplikovana.

„Dupont“ će u svojoj fabrici koristiti otpatke kukuruza preostale nakon žetve - lišće, ljuske, klipove bez zrna i stabljike, čiji zajednički naziv je stočna hrana - i pretvaraće celulozu u etanol. Ostali izvori celuloznog etanola uključuju šećernu trsku, otpad od donjih delova izdanaka trske nastao u proizvodnji šećera, i posebne vrste energetskih useva poput proso trave.

Korišćenje otpada kao sirovine ne izaziva onu vrstu zabrinutosti na koju su naišla biogoriva prve generacije, a posebno ne onu da se proizvodnja hrane žrtvuje da bi se stvorili aditivi za goriva.

Ali novi proces proizvodnje celuloznog etanola zahteva napredne enzime kako bi se oslobodili šećeri iz celuloze, a njihova proizvodnja u SAD je na veoma niskom nivou.

Samo dva postrojenja koriste ovu tehnologiju: jedno u vlasništvu španske kompanije „Abengoa“ i drugo koje je u

zajedničkom vlasništvu privatnog proizvođača etanola „Poet“ i holandske tehnološke kompanije „Rojal DSM“ (Royal DSM).

Obe fabrike su zvanično otvorene pre nešto više od godinu dana, ali je samo 1,65 miliona galona celuloznog etanola proizvedeno u SAD od januara do septembra, prema podacima američke Agencije za zaštitu životne sredine (Environmental Protection Agency - EPA). To je četiri odsto od količine koju su „Poet“ i „Abengoa“ teoretski bile u stanju da proizvedu tokom tog perioda.
energetika-bio-gorivo.jpg
Foto: Thinkstock

„Dupont“ tvrdi da se bolje razume u proces proizvodnje celuloznog etanola. Bez obzira na to, Koninks je priznao da proizvodnja celuloznog etanola verovatno ne bi bila isplativa u poređenju sa gorivima na bazi nafte, dok cena nafte ponovo ne bude iznad 70 dolara po barelu.

Trenutna cena nafte je oko 50 dolara, ali se lako može oporaviti. Ipak, na tržištu fjučersa severnoatlantskom naftom tipa „brent“ koja treba da se isporuči u decembru 2021. trguje se za samo 65 dolara po barelu, što govori da će celuloznom etanolu nekoliko godina biti potrebna neka vrste podrške.

U SAD je potražnja za etanolom obavezna na osnovu standarda obnovljivih goriva, uredbe koja zahteva da se određena količina biogoriva meša sa gorivima za transportna sredstva i avione i lož-ulja.

Međutim, ovaj propis je na meti kritike naftne industrije, proizvođača hrane i zaštitnika životne sredine, a EPA je pokrenula novu istragu o isparenjima etanola.

Proizvodnja etanola takođe udara u „blend vol“ (the blend wall), zakonski maksimum od 10 odsto etanola u američkim gorivima za automobile.

Pedr Holk Nilsen (Peder Holk Nielsen), izvršni direktor danske kompanije za enzimsku tehnologiju „Novozim“ (Novozymes), koja snabdeva „Dupontove“ konkurente poput „Beta rinjuvblz“ (Beta Renewables) u Italiji, kaže da je finansiranje rasta ove industrije važno pitanje.

„Drugi talas izgradnje ovih fabrika bi mogao da donese još 20-30 ili 200 ili 2.000 novih postrojenja“, kaže on.

„Ali to se neće desiti ukoliko investitori ne uvide da će ona imati pristup tržištu... ne samo danas nego i 2025.“

Kako bi ulila poverenje, američka vlada treba da zadrži i proširi Standard obnovljivih goriva, kaže on. Ali, mnogi političari iz republikanskih redova i neke demokrate tvrde da bi taj standard trebalo da se smanji ili ukine.

Robert Rejpier (Robert Rapier), energetski analitičar, kaže da je problem sa celuloznim etanolom to što je teško obraditi i logistički upravljati velikom količinom biljnog otpada. „Tehnički, to funkcioniše“, kaže on. „U pogledu isplativosti, to je veoma težak predlog.“

Ali Holk Nilsen (Holk Neilsen) iz „Novozima“ tvrdi da ekološke prednosti celuloznog etanola zaslužuju dalju podršku. „Rešenja za mnoge probleme sa kojima se suočavamo postoje“, dodao je. „Reč je o političkoj hrabrosti da se ta rešenja primene.“

ED CROOKS - GRAD