Pucanje brane za otpadne vode kompanije „Samarko“, osim velikog broja ljudskih žrtava, izazvalo ogromnu bojazan meštana da će uslediti zatvaranje „Samarkovih“ kopova, usled čega bi ostali bez glavnog izvora prihoda

Horhe Oliveira (Jorge Oliveira), vozač kamiona iz rudarskog grada Marijane, priseća se kako je prošle srede odvezao grupu radnika kompanije „Geokontrole“ (Geocontrole) do velike brane za otpadne vode lokalnog rudnika gvozdene rude kompanije „Samarko“ (Samarco).

To je bio poslednji put da ih je video. Narednog dana tri čoveka koji su mu rekli da su došli radi ispitivanja tla bušenjem progutala je bujica blata koja je pokuljala posle iznenadnog pucanja dve brane na toj lokaciji.

Oni su na zvaničnom spisku žrtava jedne od najvećih rudarskih nesreća u Brazilu, u kojoj je, kako se procenjuje, poginulo šestoro ljudi, dok se 21 osoba vodi kao nestala. Oliveira zaustavlja automobil na brdu sa kojeg se iz ptičje perspektive može videti ogromno jalovište veličine jezera - sada prašnjava kotlina - i iznosi razmišljanje uobičajeno među meštanima.

Svako nastojanje vlasti da od „Samarka“ načini primer tako što će ga zatvoriti bi, ironično, predstavljalo kaznu za meštane, koje bi trebalo da zaštiti. Ekonomski opstanak lokalnih zajednica vrti se oko rudarskog posla. Opštine u brazilskoj državi Minas Žerais ostvaruju čak 85 odsto budžetskih prihoda od rudarstva, pokazuju podaci državnog udruženja rudarskih opština, i ti prihodi već beleže nagli pad usled globalnog pada cene gvozdene rude.

„Ovde sve zavisi od rudarskih kompanija. Ukoliko se one ugase, i grad će nestati“, kaže Oliveira.

Zaista, rudarstvo je žila kucavica ovog dela Brazila. Država Minas Žerais naziv je dobila po toj industriji. Najveći grad u toj oblasti, u blizini „Samarkovog“ rudnika u Marijani, jeste Ouro Preto, nastao u 17. veku i poznat po eksploataciji zlata i raskošnoj baroknoj arhitekturi, svedočanstvu o vremenu kad je cvetao pod imenom Vila Rika ili Bogato selo. Njegovo bogatstvo je putovalo vijugavim planinskim stazama do obale, odakle je plovilo do Lisabona i portugalskog dvora.

Danas, umesto zlatom, putevi su posuti crvenim prahom od gvozdene rude. Upravo je u ovoj oblasti osnovan najveći izvoznik gvozdene rude „Vale“. Njegovo prisustvo i dalje je dominantno.

Uprkos tome, malo ko više veruje u budućnost „Samarka“, zajedničkog ulaganja korporacije „Vale“ i jednog od najvećih proizvođača gvozdene rude na svetu, anglo-australijskog „BHP Bilitona“ (BHP Billiton).

Kompanija „Samarko“ morala je da obustavi proizvodnju, dok je odmah potom agencija „Mudiz investors servis“ (Moody’s Investors Service) snizila njen investicioni kreditni rejting na visokorizičan.

„U zavisnosti od toga koliku su štetu pretrpela njena postrojenja, moglo bi doći do snižavanja rejtinga za više stupnjeva“, upozorava „Mudiz“.

Strahote koje je izazvalo pucanje „Samarkovih“ brana šokirale su Brazilce. U malom selu Bento Rodrigez, nekad oazi okruženoj malim farmama u neposrednoj blizini brane, čini se da je samo jedna ulica na uzvišenju ostala netaknuta. Ostali delovi mesta su ili zbrisani, ili pokriveni lepljivim smeđe-crvenim blatom. Predeo kojim je protutnjao blatni cunami u dolini obližnje reke ostao je potpuno bez vegetacije.

Manoel Gonsalves (Manoel Gonçalves) priseća se kako ih je reka blata iznenadila dok je pecao sa sinom nedaleko od Bento Rodrigeza. Još pun posekotina i ogrebotina, pokazuje kako se snažno držao za jedno stablo dok bujica nije prošla.

„Prešlo mi je preko glave, bio sam preplašen“, kaže žilavi šezdesetšestogodišnjak, koji je došao u Marijanu da uzme nešto od donirane odeće. On kaže da poštuje sve praznike svetaca tokom godine. „To me je spaslo“, kaže on.

Ostali nisu bili te sreće. Spasioci su pronašli telo petogodišnje devojčice koja se vodila kao nestala 70 kilometara od Marijane. „Postaće još komplikovanije kada počnu kiše“, kaže jedan policajac u Bento Rodrigezu. Sezona kiša obično počinje ovog meseca.

Rudarske kompanije mnogo su kritikovane na lokalnom nivou zbog načina na koji su reagovale nakon nesreće. Mirijam Leitao (Miriam Leitão), kolumnista lista Globo, kritikuje kompaniju „Vale“ jer je suočavanje s javnošću prepustila „Samarku“. „Sedamdeset godina ‘Vale’ buši po Minas Žeraisu i za sobom ostavlja otpad“, kaže Leitao.

„Vale“ je na to odgovorio da je poslao spasilačke timove, lekare i medicinske sestre u područje pogođeno nesrećom da pomažu da se pronađe smeštaj za 631 osobu koja je ostala bez doma. Takođe navodi da je dodatno proverio bezbednost na 115 brana za jalovinu koje ima u Brazilu.

„Za nas u ‘Valeu’ život je najvažniji, to je za nas najveća vrednost“, kaže Murilo Fereira (Murilo Ferreira), izvršni direktor kompanije.

Joe Leahy - Marijana