Kraljevina koja je predvodila industrijsku revoluciju biće jedna od prvih koji su odredili da će do 2025. godine prestati da koriste ugalj, ali upozorenje sekretarke za energetiku ipak daje prostora za sumnju da je odluka o „proterivanju“ uglja decidirana

Koliko je značajno to što bi sve elektrane na ugalj mogle prestati da rade do 2025. godine?

- To nije neočekivana vest za ovaj sektor. Prema prošlogodišnjim projekcijama Ministarstva energetike, proizvodnja električne energije iz uglja pašće na nulu do 2027. godine, a ove godine ministri su izjavili da će ona činiti samo oko jedan odsto ukupne energije do 2025.

Ovo je većim delom rezultat pravila EU o emisiji štetnih gasova koja stupaju na snagu sledeće godine i planiranog ograničenja izgradnje elektrana na ugalj u Britaniji bez skupih tehnologija za prikupljanje i skladištenje ugljenika.

Premijer Dejvid Kameron (David Cameron) izjavio je uoči izbora u maju da podržava ideju o postepenom prestanku korišćenja uglja, ali je važno da je potvrđen i krajnji datum za to.

To znači da je Britanija, zemlja koja je predvodila industrijsku revoluciju, jedna od prvih među vodećim privredama koje su odredile rok za prestanak korišćenja uglja u proizvodnji električne energije, iako je prošle godine 29 odsto struje u ovoj zemlji dobijeno tim putem.

Time se šalje politički signal dve nedelje pre početka finalizacije sporazuma o klimatskim promenama u Parizu na kome će raditi predstavnici vlada iz svih delova sveta.

Ali tu je i upozorenje: Amber Rad (Amber Rudd), sekretarka za energetiku, kaže da će 2025. godina ostati krajnji rok samo ukoliko se izgradi dovoljan broj elektrana na gas.

Ko je na dobitku, a ko na gubitku s energetskim planom sekretarke Rad?

- Očigledno je da su gasne kompanije dobitnici, kao i grupacije s postrojenjima za korišćenje energije vetra na moru. Vetroelektrane na kopnu, solarne elektrane i one koje koriste druge vrste obnovljive energije imaju manje izvesnu budućnost.

Sekretarka za energetiku Amber Rad potvrdila je opredeljenje vlade za nuklearnu energiju, ali se njeni preostali planovi odnose na povećanje subvencija za gasne elektrane i uskraćivanje podrške kopnenim postrojenjima koja koriste energiju vetra i sunca u najkraćem mogućem roku.

Podrška za korišćenje vetra na moru, koji je jedan od najskupljih vidova obnovljive energije, nastaviće se sve dok se troškovi ove vrste proizvodnje mogu smanjivati.

Ali kompanije koje koriste druge vidove obnovljive energije, poput onih koje sagorevaju biomasu, neće biti načisto nakon govora Radove, u kome nije bilo jasnih naznaka šta bi sa njima moglo da se dogodi.

Akcije „Draksa“ (Drax), elektrane na ugalj u Severnom Jorkširu koja prelazi na drvene pelete, pale su za četiri odsto. Da li će biti izgrađen dovoljan broj elektrana na gas da bi se nadomestila proizvodnja elektrana na ugalj? Ukoliko to bude slučaj, da li će ciljne vrednosti emisije gasova biti dostignute?

- To su dva od najvećih pitanja koja su pokrenuta planovima Radove, što predstavlja zaokret u odnosu na njene prethodnike u koalicionoj vladi. Njen predlog u vezi s britanskim tržištem električne energije koji predviđa promenu odredbe o finansijskim sredstvima namenjenim rezervnim snabdevačima trebalo bi da podstakne ulaganja u gasna postrojenja.

Radova kaže da bi postepeno izbacivanje uglja iz upotrebe takođe trebalo da pomogne. Međutim, investitori su možda još obazrivi u pogledu ostalih planova sekretarke da podstakne korišćenje električne energije koja se distribuira preko interkonektora u inostranstvu, što bi bio vid konkurencije.

Radova tvrdi da ona nema planove da menja vladin Zakon o klimatskim promenama iz 2008. godine, koji propisuje smanjenje emisije štetnih gasova za 80 odsto do 2050. godine. Pojedini eksperti smatraju da još postoji dobra šansa da se to i ostvari. Drugi pak nisu tako sigurni u to.

Pilita Clark
Kiran Stacey