Istraživači iz Meksika na putu su da pronađu mušku antibebi pilulu zasnovanu na toksinima nekih od najotrovnijih živih bića na planeti

Jedno pitanje za gospodu: da li biste uzimali kontraceptivne pilule za muškarce koje se prave od otrova škorpije, pauka ili zmije?

Ako ste odgovorili „nema teorije“, jedan tim istraživača iz Meksika bi voleo da razmislite. Oni veruju da supstance koje sadrže otrov tih stvorenja mogu da blokiraju proteine koji deluju kao „prolaz“ na membranama spermatozoida i tako ih spreče da oplode jajnu ćeliju.

Pored toga, otrovna pilula zvuči sasvim prihvatljivo ako se uporedi s drugim, još manje prijatnim opcijama koje se trenutno razvijaju ili su u probnoj fazi. Između ostalih, tu je i polimerski gel koji se injekcijom ubrizgava u mošnice i obećava dugotrajnu kontracepciju koja će „verovatno“ biti reverzibilna u većoj meri nego što je to slučaj sa vazektomijom.

Kako i dolikuje, potraga za antibebi pilulom za muškarce započela je u zemlji u kojoj je otkriven aktivni sastojak ženske pilule. Hemičar Karl Đerasi (Carl Djerassi), koji se smatra ocem ovog kontraceptivnog sredstva, svoj veliki proboj napravio je upravo u Meksiku. Početkom pedesetih godina Đerasi i njegov mali tim su otkrili noretindron, sintetički hormon koji omogućava piluli da deluje tako što podražava efekte trudnoće.
skorpija.jpg
Wikipedia 


Sada Alberto Darson (Alberto Darszon), Arturo Pikones (Arturo Picones) i Arturo Ernandes (Arturo Hernández) sa Nacionalnog autonomnog univerziteta u Meksiko Sitiju (UNAM) veruju da zbog jedinstvene prirode proteina na membranama spermatozoida - takozvanih jonskih kanala - ne bi bilo poremećeno funkcionisanje nijedne druge ćelije. Drugim rečima, nema neželjenih dejstava.

Pošto bi takav pristup davao željene rezultate samo dok su ćelijski „prolazi“ blokirani, dejstvo pilule bi bilo u potpunosti reverzibilno. To bi moglo pomoći muškarcima da lakše progutaju nešto što je napravljeno od životinjskog otrova.

„Ako se dokaže da je bezbedno, uzimao bih“, kaže Fernando Gonzales (Fernando González), pedesettrogodišnji šofer. „Nas Meksikanaca već ima mnogo.“

Drugi čvrsto stoje pri stavu da otrov ne dolazi u obzir. „Ako je otrovno, zaboravi. Ne bih se usudio“, kaže šezdesetogodišnji Pedro Huares (Pedro Juárez).

Mišljenja žena o prednostima ovakve pilule su takođe podeljena. „Ja bih bila za“, kaže Rosio Negrete (Rocío Negrete), koja radi u marketingu.

„A i potpuno je prirodna.“ Ali dvadesetšestogodišnja glumica Flor Martino izražava sumnju. „Nijedna pametna žena se neće osloniti na muškarca da se seti da popije pilulu“, kaže ona.

Uprkos tome, Pikones, biolog koji je 13 godina radio u farmaceutskoj industriji u SAD, ipak računa na žene i njihovu sposobnost da ovu ideju „prodaju“ svojim partnerima. To bi moglo biti posebno teško u zemlji u kojoj vlada organizuje radionice na temu „alternativne muškosti“ da bi objasnila mačo-muškarcima da nije u redu tući svoje supruge i gde je stopa trudnoće među tinejdžerkama daleko najviša u poređenju sa ostalim zemljama članicama Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD).

Ovo je ipak samo početak. Darson, suvonjavi naučnik sa dugom, razbarušenom bradom, stručnjak je za spermatozoide i proučava jonske kanale već trideset godina. Ali projekat razvoja muškog kontraceptivnog sredstva započet je tek pre dve godine, u saradnji sa ministarstvom nauke i tehnoloških inovacija vlade u Meksiko Sitiju, koja je obezbedila 20 miliona pezosa (1,2 miliona američkih dolara) za finansiranje prve tri godine njegovog trajanja.

Naučnici sa Instituta za ćelijsku fiziologiju UNAM i Instituta za biotehnologiju (IBT) najveći deo ovog novca su utrošili na kupovinu specijalnog robota, jedinog takvog u celoj Latinskoj Americi, kaže Darson. U eksperimentima sa ćelijama ljudske jetre, ćelijama hrčka i spermatozoidima pacova i plaćenih donatora sperme ovaj robot testira da li otrov može da inhibira jonske kanale.

Rad se zasniva na katalogu IBT u kojem se nalazi 900 toksina iz celog sveta, a tim naučnika pokušava da utvrdi da li neki od njih ima sposobnost da deluje na dva kanala na membrani spermatozoida čija specifična funkcija omogućava oplođenje. Do sada je ispitano oko 150 različitih otrova.

Iako se i drugi istraživači bave jonskim kanalima, Meksiko ima obiman katalog otrova, kao i mnoge od životinja koje ih proizvode. „Ne bih se usudio da kažem da smo mi jedini koji koriste toksine. Ali do sada nije bilo studija o toksinima u naučnoj literaturi“, ukazuje Darson.

Arlet Losa (Arlet Loza), zadužena za skrining uzoraka, do sada je testirala otrove tarantule, škorpije i koralne zmije. „Imamo sedam ili osam kandidata“, kaže ona. „Ali još uvek ne možemo da kažemo: Da, oni zaista rade.“

„Tražimo iglu u plastu sena“, dodaje Ernandes. „Još uvek je nismo primetili, ali smo uvereni da ćemo pronaći i više od jedne. Verujemo u mudrost majke prirode.“

JUDE WEBBER