„Gugl“ pokušava da sruši „zidove“ oko aplikacija

Da li bi „Gugl“ (Google) mogao da vrati sat unazad i učini da aplikacije za pametne telefone više liče na svetsku mrežu?

Taj gigant je pokrenuo niz inicijativa - od kojih je najskoriji eksperiment sa strimovanjem aplikacija najavljen ranije ovog meseca - ne bi li pronašao način da sruši „zidove“ oko aplikacija. Ukoliko bude uspešan u tom poduhvatu, to će omogućiti lakše pronalaženje informacija čuvanih na različitim mestima i udahnuti novi život „Guglovom“ poslovanju u domenu pretraživanja podataka.

No, u izvesnoj meri, to bi istovremeno značilo vraćanje točka istorije tehnologije unazad.

Periodične promene platformi u tom sektoru donose sa sobom nove načine interakcije sa informacijama i nove metafore za opisivanje tih načina ponašanja. Ovde je reč o prelasku na mobilne uređaje. „Mreža“ informacija povlači se pred „prodavnicama“ aplikacija, URL i hiperlinkovi pred ikonama i automatskim obaveštenjima na ekranima mobilnih telefona.

Sa svakom promenom tehnologije neke korisne stvari nepovratno nestaju - isto se dešava i sada, tokom uspona mobilnih uređaja. Prednosti kao što su pristupačnost, sveprisutnost i niska cena uglavnom dobijaju bitku, čak i ako su neki rezultati inferiorni u odnosu na ono što im je prethodilo. Budući da korisnici pametnih telefona provode najveći deo vremena unutar aplikacija, a ne na pretraživaču, moglo bi se desiti da otvorena mreža bude najveća žrtva ere mobilnih uređaja, a ona je upravo mesto gde „Gugl“ briljira.

„Fejsbuk“ (Facebook) postao je knjiški primer kompanije koja ponovo osmišljava sebe za mobilni svet. Potezima poput pripajanja aplikacija za deljenje fotografija Instagram, platforme za dopisivanje Votsap (WhatsApp) i izdvajanja Mesindžera (Messenger) kao posebnog proizvoda, ta kompanija je od kompleksnog, integrisanog iskustva na stacionarnom kompjuteru napravila konstelaciju usluga koje su prilagođene mobilnim uređajima.

S druge strane, „Gugl“ ponekad izgleda kao da i dalje bije poslednju bitku. Ta kompanija želi da zadrži svoj prozor za pretraživanje kao jedini ulaz u digitalni svet. U ovom naumu će uspeti jedino ako ponudi interfejse koji više odgovaraju mobilnim uređajima i ako se univerzum informacija i usluga organizuje tako da pretraga može da se obavlja u pozadini.

Jedno rešenje je indeksiranje aplikacija, koje postavlja informacije unutar aplikacija pored rezultata normalne internet pretrage. Međutim, Gugl pretraga funkcioniše jedino ukoliko može da popiše veb-stranicu koja odražava informaciju u aplikaciji, tako da takvo indeksiranje funkcioniše jedino kada izdavači podržavaju obe varijante - a to nije uvek slučaj, posebno u zemljama koje su odrasle na pristupu mobilnom internetu.Štaviše, one koji pretražuju sadržaj „Gugl“ ne može da odvede unutar aplikacije ako već nemaju aplikaciju u svojim telefonima.

Ovde stupa na scenu poslednji eksperiment - strimovanje aplikacija. Kada mobilni korisnik klikne na link koji ga vodi s pretraživača na informaciju koja se nalazi unutar aplikacije, ta aplikacija se pokreće na jednom od „Guglovih“ servera i sadržaj se prenosi na telefon u realnom vremenu, stvarajući na taj način iluziju da je aplikacija pokrenuta na uređaju. Ovo je najviše što „Gugl“ može postići u svom naumu da učini da se aplikacije ponašaju kao veb-strane. Međutim, ova tehnologija nije optimizovana za upotrebu u mobilnom svetu. Strimovanje potpuno funkcionalne aplikacije zahteva stalnu internet vezu. Troškovi korišćenja mreže rastu, a korisnici traće kvalitetno vreme koje bi mogli provesti van mreže na mnogim aplikacijama.

Ne uzima ovo rešenje u obzir ni nove navike koje su uzele maha u upotrebi pametnih telefona, posebno to što mobilni korisnici sada više vremena provode koristeći aplikacije nego pretragu. „Gugl“ se nada da će bolja pretraga promeniti taj statistički podatak. Ipak, načini ponašanja koji su više prilagođeni ograničenjima mobilnih uređaja već su preuzeli primat. Većina korisnika opredeljuje se za mali broj aplikacija. „Super-aplikacije“, kao što je Fejsbuk na primer, okupiraju najviše vremena na mobilnim uređajima i same postaju alatke za otkrivanje novih sadržaja, upućujući veliki broj posetilaca na informativne sajtove.

Automatska obaveštenja takođe su postala važna. Ona drže korisnike uključene u digitalni svet i vuku ih da češće otvaraju aplikacije. Aplikacije za dopisivanje dobijaju veći značaj: od igrica i deljenja fotografija na Vičetu (WeChat) do „Fejsbukovog“ pokušaja da ponudi „ličnog asistenta“, dopisivanje pretenduje da postane platforma koja će biti zaslužna za mnogo veću mobilnu aktivnost. Ukoliko model aplikacija evoluira, onda bi „Gugl“ sa svojom širokom ponudom - od operativnog sistema Android, preko glasovne pretrage do digitalnog asistenta Nau (Now) - trebalo da bude podjednako dobro pozicioniran da iskoristi plimu. Međutim, budućnost se verovatno neće vrteti oko ponovnog stvaranja simulakruma mreže za mobilnu eru.

RICHARD WATERS