Maratonska sedmočasovna sednica završila se samo dogovorom da se kartel ponovo sastane u junu sledeće godine, eventualno vanredno pre toga

OPEK će ostati dosledan svojoj strategiji nesmanjivanja proizvodnje. Štaviše, ta grupa zemalja najvećih proizvođača nafte, koja kontroliše najveći deo svetskog izvoza tog energenta, daleko od toga da je na svom polugodišnjem sastanku odustala od postavljenog cilja proizvodnje, što može dovesti do daljeg pada cena nafte koje su trenutno blizu najnižih vrednosti u poslednjih šest godina.

Nakon maratonske, sedmočasovne sednice koja se završila haotičnim scenama van Sekretarijata OPEK u Beču, jedini dogovor koji je kartel uspeo da postigne jeste da se sastane ponovo u junu.

U zvaničnom saopštenju grupa uopšte ne pominje postojeću ciljanu proizvodnju od 30 miliona barela dnevno i navodi samo da će nastaviti da „pomno prati situaciju“.

„Ne možemo sada da preciziramo obim proizvodnje“, izjavio je nakon sastanka generalni sekretar OPEK Abdala el Badri (Abdalla El-Badri).

„Iran se vraća u igru, tako da smo odlučili da odložimo odluku do sledećeg sastanka, kada će situacija biti jasnija.“

Novinski izveštaji objavljeni ranije tog dana tvrdili su da će OPEK podići gornju granicu proizvodnje na 31,5 miliona barela dnevno. Međutim, kasnije je postalo jasno da je to trenutni nivo proizvodnje te grupe, prema izjavama ministara zemalja članica OPEK, dok analitičari tvrde da je on čak i viši.

OPEK povećava svoju proizvodnju još od novembra prošle godine, kada je Saudijska Arabija preuzela glavnu reč u odolevanju zahtevima za smanjenjem proizvodnje usred rastuće ponude od konkurentskih proizvođača koji koriste skupu tehnologiju.

Ta odluka je uzdrmala tržište nafte i dovela do oštrog pada cena od više od 40 odsto. Posle nedavnog sastanka, cena nafte tipa brent, međunarodnog repera, pala je za 1,7 odsto, na 43,11 dolara za barel, dok je cena američke sirove nafte skliznula na ispod 40 dolara za barel.

„Ništa drugo nisam ni očekivao“, prokomentarisao je iranski ministar za naftu Bidžan Namdar Zangane (Bijan Namdar Zangeneh) odlazeći sa sastanka.

„Nismo doneli nikakvu odluku o sledećim potezima. Nadam se da ćemo na narednom sastanku moći da postignemo dogovor.“

Očekivanje većeg izvoza i ponude iz Irana sledeće godine, kada se očekuje ukidanje sankcija toj zemlji, jedan su od razloga zašto kartel nije mogao postići dogovor o ciljanoj proizvodnji. Ranije tog dana, Zangane je rekao da ograničavanje iranske proizvodnje „nije predmet pregovora“. Na konferenciji za štampu pre početka sastanka bile su evidentne i druge podele unutar ove grupe proizvođača.

Venecuelanski ministar za naftu Eulohio del Pino (Eulogio del Pino) najavio je da će na sastanku predložiti grupi da smanji proizvodnju za 1,5 miliona barela dnevno u cilju podsticanja rasta cena.

Međutim, Saudijska Arabija odoleva pozivima da smanji ponudu zato što su druge velike zemlje članice, kao što je Iran - i proizvođači koji nisu deo OPEK, kao što je Rusija - odbile da sarađuju.

„Naš cilj je stabilno tržište. Veoma smo zabrinuti“, dodao je Del Pino. „Na prethodnom sastanku (u junu) cena je bila 60 dolara, sada je 40 dolara.“

Nigerijski ministar za naftu Emanuel Ibe Kačihu (Emmanuel Ibe Kachikwu), koji je predsednik OPEK, rekao je da su tokom sedmočasovnog sastanka „sve opcije bile na stolu“.

Investicioni strateg kompanije „Aberdin aset menadžment“ Robert Minter prokomentarisao je: „Sastanak je bio pravi mali fijasko. Trajao je mnogo duže nego što je bilo planirano, na njemu nije brojčano određena gornja granica proizvodnje i zapravo je još jednom potvrđeno suvereno pravo svake zemlje da proizvodi onoliko koliko želi.“

Kačihu je predložio da se kartel ponovo sastane i pre juna na vanrednom sastanku.

Anjli Raval
David Sheppard
Neil Hume - Beč