Njegov um pokrenuo je novo tržište tehnologije i doneo IBM svetsku slavu. Odlaskom iz „velikog plavog“ stao je na crtu krupnim igračima savremenog tehnološkog talasa, a sve vreme je samo želeo da konstruiše svoje mašine

Istorijsko tehničko dostignuće u računarstvu, poslovna ideja koja je pokrenula novo tržište tehnologije i jedan od najspektakularnijih neuspeha u Silicijumskoj dolini. Nema mnogo ljudi u istoriji informacionih tehnologija za koje se vezuju sve tri stvari.

Jedan od takvih ljudi je Džin Amdal (Gene Amdahl), pionir računarstva još iz vremena kad su kompjuteri bili veliki kao soba, sa nizom trepćućih lampica i magnetnim trakama koje se vrte. Čak i pre nego što je Dolina dobila svoje današnje ime, on je bio oličenje njenog duha: veliki rizici, vrtoglavi uspesi - i dobra doza neuspeha.

Ipak, sve što je Amdal od srca želeo bilo je da na miru konstruiše svoje mašine, kaže Fred Bruks, njegov bivši šef u IBM.

Najvažnija zaostavština Amdala, koji je nedavno preminuo u 92. godini, potiče upravo iz perioda kad je radio kao glavni arhitekta IBM računara koji su vladali svetom informacionih tehnologija od sredine šezdesetih godina - porodica centralnih računara „Sistem 360“, koja je učvrstila dominaciju „velikog plavog“, što je popularni nadimak ove kompanije.

Još jedan rukovodilac IBM Bob Evans napisao je jednom prilikom da Amdal „može da vizualizuje operacije koje se odvijaju u unutrašnjosti kompjutera na način koji je zadivljujući i koji niko drugi, po mom mišljenju, ne bi mogao da ponovi“.

Ipak, njegovu kasniju karijeru, tokom koje je osnovao niz sopstvenih kompanija, obeležio je dugotrajan sukob s bivšim poslodavcem. Bila je to prethodnica sukoba kakvi su danas uobičajeni u ovoj industriji, sa autsajderima koji staju na crtu krupnim igračima dok talasi tehnologije neprekidno smenjuju jedan drugi. Amdal je zaslužan za izraz „strah, nesigurnost i sumnja“, kojim je opisao kampanju dezinformacija koju je protiv njega, kako je tvrdio, pokrenuo IBM. Mnogo kasnije kritičari su optuživali „Majkrosoft“ da se služi istom taktikom.

Rođen 16. novembra 1922. u porodici skandinavskih doseljenika, Amdal je odrastao na jednoj farmi u Južnoj Dakoti koja nije imala struju sve do vremena kad je pošao u srednju školu. Zahvaljujući takvom odrastanju, razvio se njegov pragmatizam u inženjerstvu. Godinama kasnije prisećao se koliko je inventivnost u tom periodu bila neophodna. Težak život je primorao njegovu porodicu da, između ostalog, sama pravi poljoprivrednu opremu za farmu.

Amdala je zainteresovala fizika i izgledalo je da je na putu da ostvari akademsku karijeru. Međutim, kad je shvatio da će mu biti potrebno trideset dana da završi jedan složen proračun za postdiplomski rad, „zaključio sam da mora da postoji neki bolji način. I tako sam počeo da pravim kompjutere“, rekao je on. Koristeći znanje elektronike koje je stekao kao operater na radaru u američkoj mornarici, konstruisao je mašinu koja mu je donela ponudu za posao u IBM 1952. godine.

Iako ga opisuju kao blagog, on je umeo i da ispolji nestrpljenje, buntovnu crtu i sposobnost da oštro brani svoje stavove. Bruks se priseća jedne rasprave o tehničkim detaljima koja je postala neprijatna: „Pretvorila se u nešto lično. Obojica smo te noći rekli da ćemo podneti ostavku.“

Amdal, koji je prethodno već jednom napustio IBM a potom se ubrzo vratio, zauvek je dao otkaz 1970. nakon što je jedan projekat na kome je radio ukinut. Borba sa „velikim plavim“ postala je njegova glavna pokretačka snaga. Startap kompanija „Amdal“ stvorila je tržište za „kompatibilne unazad“ centralne računare - kompjutere koji su omogućavali korisnicima da upotrebljavaju svoje postojeće softvere i koji su se poklapali sa IBM hardverima, ali po nižoj ceni.

Sputan nedostatkom gotovine, pored bogatih ulagača rizičnog kapitala, on je doveo i „Fudžicu“ (Fujitsu) kao manjinskog akcionara, tako započevši 25-godišnje partnerstvo koje je dovelo do toga da je ova japanska grupacija kupila njegovu kompaniju mnogo godina nakon što ju je on napustio.

Evans, koji je preminuo 2004, opisao je Amdalov „briljantan um i potpuno razumevanje kompleksne arhitekture ‘Sistema 360’“ kao nešto što je pomoglo japanskim kompanijama da skrate vreme ulaska na američko tržište za tri godine. Amdal je prezirao uticaj kompanije IBM, govoreći da ona guši domaću konkurenciju. „Bolje bi nam bilo sa Japancima; oni bi uništili manje američkih rivala“, rekao je.

No, do kraja 70-ih, razdor s njegovim lokalnim investitorima rizičnog kapitala naterao je Amdala da napusti kompaniju koja je nosila njegovo ime. To je bila lekcija koju je jedan od njegovih mladih inženjera ozbiljno shvatio: Lari Elison (Larry Ellison), koji je potom postao koosnivač kompanije „Orakl“ (Oracle), kaže da mu je ono što se dogodilo njegovom šefu pokazalo da ne treba mnogo da se oslanja na takvu vrstu finansiranja.

Amdal je novac za svoju novu veliku inicijativu prikupio znatno lakše, ali je ona završila neslavno.

Kompanija „Trilodži“ (Trilogy), koju je osnovao sa sinom Karlom (Carl), koji ga je nadživeo, zajedno sa dve ćerke, suprugom Merijen (Marian) i jednim bratom, prikupila je 250 miliona dolara za izgradnju centralnih računara koji koriste „superčip“ koji je on osmislio.

Amdal je rekao za Fajnenšel tajms da će mu to doneti prednost od pet do deset godina u odnosu na IBM. Ipak, „Trilodži“ je zatvoren 1984. godine a da nije proizveo nijedan računar, što je bio najspektakularniji neuspeh u Dolini do tada. Ni naredna tri pokušaja nisu uspela, pošto je era personalnih računara bila u punom zamahu.

Iako se smatraju dinosaurusima u ovom polju, centralni računari koji vode poreklo od onog koji je osmislio Amdal nastavljaju da žive. Oni se koriste u skoro svim svetskim bankama, kaže Bruks.

Kao što je Evans ranije rekao, sve u svemu, njegova „karijera nije bila u skladu s njegovim velikim intelektom.“ Ipak, čini se da barem u istorijskim knjigama informacionih tehnologija Amdalova dostignuća zagarantovano imaju ugled prvoklasnih.

Richard Waters