Sa premašenih 500 miliona dolara ovaj investicioni fond ušao je u prve redove evropskih direktnih poverilaca

KKR je ove godine pozajmio više od pola milijarde dolara kompanijama u Evropi jer se ovaj privatni investicioni fond pridružio talasu alternativnog kreditiranja čiji je cilj da zameni banke koje se sve više povlače iz tog sektora.

Ove nedelje se listi dužnika KKR pridružila i britanska grupacija „Kežual dajning“ (Casual Dining Group), u čijem vlasništvu su lanci luksuznih restorana „Las iguanas“ (Las Iguanas) i „Kafe ruž“ (Café Rouge), pored „Sarkvavite“ (Sarquavitae) - španske firme koja se bavi pružanjem nege starijim osobama.

Te dve transakcije su dovele do toga da ukupno direktno kreditiranje KKR u Evropi premaši 500 miliona dolara na osnovu ovogodišnjih osam ugovora.

„Ovo je prvi put da je postignuta kritična masa u Evropi“, kaže Mark Ćanćimino (Ciancimino), šef odeljka KKR za privatno kreditiranje. „U sledeće tri do četiri godine možete očekivati i mnogo više od nas.“

Taj iznos ukazuje na brz uspon KKR ka prvim redovima evropskih direktnih poverilaca, u istoj godini u kojoj je zajedno sa dve najveće italijanske banke pokrenuo platformu u cilju rešavanja problema nenaplativih korporativnih zajmova.

Banke su se povukle iz kapitalno-intenzivnog kreditiranja malih preduzeća ili kompanija kojima je potrebno restrukturiranje pozajmljenim sredstvima, na taj način stvarajući tržište za privatne dužničke fondove. Kapital koji ovi fondovi imaju na raspolaganju u Evropi se ove godine povećao za dve trećine na 61 milijardu dolara, prema podacima kojima raspolaže „Prikvin“ (Preqin).

Dugoročni institucionalni investitori stavljaju novac u fondove koji nude veći prinos od onog koji se može ostvariti na obveznicama, zarađujući čak i više zbog toga što se privatnim dugom ne može trgovati na berzi.

Veličina zajmova koje daje KKR - do 150 miliona dolara, ukazuje na to da su ove godine privatni investitori u čijem su vlasništvu kompanije više voljni da se okrenu direktnom kreditiranju, u nekim slučajevima za gotovo sve svoje potrebe finansiranja.

„Da li to znači da banke nisu baš voljne da pozajmljuju novac malim i srednjim preduzećima? Ni najmanje“, naveo je Ćanćimino.

„Međutim, svedoci smo da su sponzori sve skloniji tome da razmatraju i druge opcije.“

„Oni žele malo više leveridža ili fleksibilnosti nego što banke mogu ponuditi, to jest priča o kreditiranju je mnogo komplikovanija, jer postoje trenuci volatilnosti kada javna tržišta pružaju manju potporu ili banke postaju nervozne.“

Oni koji ulažu u privatan dug od letos uspevaju da zaobiđu metež na javnim kreditnim tržištima, u iščekivanju rasta američkih kamatnih stopa i naznaka porasta broja kompanija koje nisu u stanju da izmire svoje obaveze.

„Prva polovina godina je bila prilično agresivna za tržište“, primetio je Ćanćimino. Od avgusta se „promenio čitav ton poslovnog okruženja“.

Joseph Cotterill