IT inkvizicija ili bolja pravila zaštite podataka

Poslovne grupacije, jedna za drugom, kritikuju nova pravila Evropske unije o zaštiti podataka i potencijalne kazne od više miliona evra za kompanije koje ih prekrše.

Prema odredbama usaglašenim u prošli utorak u Briselu, kompanije će biti primorane da izdvoje čak četiri odsto svojih prihoda na globalnom nivou kako bi izmirile kazne u slučaju kršenja propisa koji potrošačima daju više prava da odlučuju o tome kako se njihovi podaci koriste.

Te mere uključuju nove zahteve da se zloupotreba podataka prijavi u roku od tri dana i stroža pravila o tome kako kompanije koriste podatke o ličnosti za „profilisanje“ svojih potrošača.

Međutim, „Didžital Jurop“ (Digital Europe) - organizacija koja zastupa „Gugl“ (Google), „Epl“ (Apple) i IBM - navodi da novi režim „ne uspostavlja adekvatnu ravnotežu između zaštite osnovnih prava na privatnost građana i mogućnosti da kompanije u Evropi postanu konkurentnije“.

Ova pravila će se odnositi čak i na kompanije čije sedište nije u EU, u slučaju da one imaju klijente unutar bloka - a to je bio povod da američki poslovni lobi Amcham kritikuje taj dogovor, tvrdeći da će to biti nepremostiva prepreka za brzorastuće globalne industrije poput analize podataka.

U saopštenju se navodi: „Amcham članice na teritoriji EU veoma ozbiljno shvataju pravo na privatnost i zabrinuti smo jer smatramo da dogovoreni tekst jedinstvenog zakona o zaštiti podataka (General Data Protection Regulation) ne uspostavlja ravnotežu između stimulisanja inovacija i zaštite podataka o ličnosti“.

Prošlonedeljne reforme su pokušaj ažuriranja EU pravila o privatnosti iz 1995, donesena tri godine pre osnivanja „Gugla“, u vreme kad je osnivač „Fejsbuka“ Mark Zakerberg (Mark Zuckerberg) još bio u srednjoj školi. Predlozi izmena su se krčkali u Briselu i Strazburu još od 2012. godine.

Uprkos tome što je ovaj proces dugo trajao, velike tehnološke grupacije poput „Fejsbuka“ morale su da pribegnu lobiranju u poslednjem trenutku kako bi se ublažila zabrana za kompanije da koriste podatke osoba mlađih od 16 godina bez odobrenja njihovih roditelja. Vlade će sada, ukoliko to žele, moći da smanje starosnu granicu za korišćenje podataka o ličnosti na 13 godina.

„Fejsbuk“, koji je upetljan u niz sporova u vezi sa zaštitom podataka s regulatorima širom Evrope, obazrivo je podržao nove propise, ističući da će oni razjasniti koja tela za zaštitu podataka su nadležna za koju kompaniju.

U suštini, ovim se ostavlja prostor da se na kompanije primeni „one-stop shop“ princip - one će biti odgovorne samo onom telu za zaštitu podataka koje se nalazi tamo gde one imaju sedište u Evropi. Ipak, kompromisno rešenje predviđa da će ljudi iz različitih zemalja i dalje biti u mogućnosti da se žale regulatornim telima u zemljama iz kojih dolaze, a koja će potom o tome obavestiti nadležno regulatorno telo u zemlji u kojoj se nalazi sedište date kompanije.

„Postojanje jedinstvenog seta pravila za zaštitu ličnih podataka Evropljana i istovremeno stvaranje mogućnosti za rast i inovacije bitni su za ljude u Evropi i evropsku privredu“, kaže portparol „Fejsbuka“.

Kritičari su bili zabrinuti da bi novi sistem mogao da predstavlja prevelik teret za nacionalna regulatorna tela u određenim zemljama - kao što je Irska - koje su sedišta evropskog poslovanja mnogih američkih internet grupacija.

Međutim, Jan Filip Albreht (Jan Philipp Albrecht), član nemačke partije Zeleni i Evropskog parlamenta koji je učestvovao u pravljenju nacrta zakona, tvrdi da su strahovi poslovnih grupacija preterani.

„Nova pravila će kompanijama pružiti pravnu izvesnost jer će stvoriti jedinstveni standard zaštite podataka širom Evrope. Ona donose manje birokratije i iste uslove za sve kompanije na evropskom tržištu“, kaže nemački parlamentarac.