Finansijska reorganizacija banaka nije više u rukama nacionalnih regulatora

Neki od najvećih svetskih investitora dobili su neprijatan zakasneli božićni poklon. Probudili su se 30. decembra i saznali da Portugal planira da iskoristi starije obveznice u vrednosti od skoro dve milijarde evra za injekciju kapitala u Novu banku (Novo Banco), koja je nastala na ruševinama banke Espirito santo (Banco Espírito Santo - BES).

Taj kontroverzni potez - koji je naveo neke investitore da zaprete pokretanjem sudskog postupka - predstavlja najnoviju u nizu operacija sanacija banaka u Grčkoj, Italiji i Portugalu u poslednjih nekoliko nedelja 2015. godine.

U svakom od tih slučajeva nacionalne vlasti su žurile da završe finansijsku reorganizaciju pre no što početkom nove godine širom Evropske unije stupe na snagu nova, znatno stroža pravila o restukturiranju posrnulih banaka.

Kreditni analitičar Aleksander Biri (Alexandre Birry) iz agencije za ocenjivanje rejtinga „Standard i purs“ (Standard & Poor’s), kaže: „U toku su velike promene. Jedna evropska institucija preuzima kontrolu nad ovim procesom.“

Novi evropski sistem po kom će se za spasavanje posrnulih banaka koristiti i sredstva vlasnika bankarskih obveznica, a ne samo novac poreskih obveznika, kao što je do sada bio slučaj, zvanično je ustanovljen 1. januara, formiranjem Jedinstvenog odbora za restrukturiranje (Single Resolution Board - SRB). Ovaj novi organ sa sedištem u Briselu preuzima odgovornost za donošenje odluke o tome da li je nekoj banci potrebna sanacija, kao i nadzor nad celim procesom.

Tomas Huertas (Thomas Huertas), partner u kompaniji „Ernst i Jang“ (Ernst & Young - EY) i bivši član britanskog regulatornog tela, kaže:

„Po mom mišljenju, ono što prouzrokuje takvu žurbu je zabrinutost zbog prenosa ovlašćenja s nacionalnih regulatora na SRB. I regulator i pravila su potpuno novi.“

Neki investitori upozoravaju da su u prvim danima nove evropske bankarske unije vlasti pristupile problemu posrnulih banaka na nedosledan i konfuzan način, što bi moglo da podigne troškove finansiranja za slabije zajmodavce i da bude okidač za njihovu konsolidaciju.

Pred bankama je zadatak da emituju još obveznica koje bi mogle biti iskorišćene u procesu sanacije, ali ukupna emisija bankarskih obveznica u Evropi već neko vreme stagnira. Prošle godine je opala za preko deset odsto, na 196 milijardi evra, ne uključujući pokrivene obveznice. Analitičari ukazuju da bi ove godine prodaja mogla zabeležiti rast, a jedan od razloga za to je i potreba da se ispune novi zahtevi.

Davide Sera (Davide Serra), direktor fonda „Aldžebris“ (Algebris), koji ulaže u bankarske obveznice, kaže da će za male evropske banke znatno porasti obaveze po osnovu starijih obveznica.

„To bi mogao da bude okidač za dodatnu konsolidaciju manjih banaka jer bi veliki broj njih mogao da izgubi mesto na tržištu“, upozorava on, dodajući da će kao posledica toga banke biti pod pritiskom da izdaju nove obveznice koje se mogu koristiti u procesu spasavanja, kako bi se zaštitile od krize.

„Vlasnici starijih obveznica zahtevaće da se emituje veliki broj podređenih obveznica s nižim prioritetom naplate.“

Huertas iz EY predviđa da bi supervizori mogli da podstaknu najslabije evropske banke da vrše dobrovoljne zamene duga za akcije kako bi izbegle bolne rezove u procesu restrukturiranja.

Filip Bodro (Philippe Bodereau), portfolio menadžer u kompaniji „Pimko“ (Pimco), koja je jedan od najvećih svetskih investitora u obveznice, kaže:

„Mislim da je sasvim u redu da vlasnici obveznica preuzmu na sebe deo gubitka posle propasti banke, čak to podržavam, ali moraju postojati jasna i fer pravila. Principi na kojima se zasniva interno spasavanje banaka su za nas apsolutno prihvatljivi, ali je u praksi sprovođenje ovog metoda širom Evrope do sada teklo haotično.“

Vlada u Italiji je prošle godine odlučila da za internu sanaciju četiri male regionalne banke koje su zapale u nevolju iskoristi mlađe, podređene obveznice. Operacija spasavanja je poštedela deponente i vlasnike starijih obveznica, i ubrizgala dodatnih 3,6 milijardi evra iz fonda za restrukturiranje banaka.

Ovaj potez je uzburkao političku scenu u zemlji, budući da je veliki broj mlađih bankarskih obveznica prodat malim investitorima kao zamena za njihove štedne uloge, a među njima je bila i jedna penzionerka koja je kasnije izvršila samoubistvo. Kontroverze su naterale vladu u Rimu da obeća formiranje fonda za isplatu kompenzacije oštećenim klijentima banaka.

U Grčkoj, četiri vodeće banke bile su primorane da prikupe milijarde evra prodajom akcija i konvertovanjem obveznica u akcijski kapital - i jedno i drugo uz velike gubitke - pre no što im je bio dozvoljen pristup evropskim fondovima za restukturiranje.

Banke u obe ove zemlje požurivane su da izvrše promene u strukturi kapitala pre 1. januara, kad su na snagu stupila nova evropska pravila koja bi donela gubitke velikim deponentima. Ranijih godina, korišćenje sredstava deponenata za spasavanje banaka - kao što je učinjeno na Kipru pre tri godine - izazvalo je bes javnosti i ekonomsku nestabilnost.

Međutim, investitore je najviše uznemirilo ono što se desilo u Portugalu. Centralna banka je odabrala pet od ukupno 52 emisije starijih obveznica kako bi ih premestila iz Nove banke u „lošu banku“, koja je osnovana da bi preuzela „toksičnu“ aktivu posle sanacije BES sredinom 2014. godine.

Investitori protestuju zbog tog poteza, tvrdeći da Portugal sprovodi diskriminaciju među nosiocima iste klase obveznica i tako krši pari passu, princip jednakih prava, kako bi zaštitio domaće vlasnike obveznica.

Iako tvrde da je Portugal ubrzao proceduru kako bi izbegao nova pravila EU, oni ipak ukazuju da ni novi režim ne bi mogao da spreči da se dogodi isto. Član 72 Direktive EU za reorganizaciju i oporavak banaka navodi nekoliko situacija u kojima je nadležnima za sprovođenje reorganizacije dozvoljeno da iz tog procesa u potpunosti ili delimično isključe neka dugovanja.

Za mnoge investitore ostaje otvoreno pitanje da li će novi režim EU za spasavanje posrnulih banaka biti korak napred u odnosu na prethodni sistem, koji je postao previše složen i konfuzan.

Biri iz S&P kaže: „Nema pogovora da je sistem složeniji, jer se manje može pouzdati u podršku vlade, a razlike između profila rizika različitih klasa finansijskih instrumenata postaju sve veće. Još jedan element koji dodatno komplikuje stvari je činjenica da promene u zakonodavstvu još uvek traju.“

Martin Arnold
Thomas Hale