U prvoj polovini januara investitori su otkupili 26,8 metričkih tona ovog metala putem ETF fondova, što je najveći ovakav porast za godinu dana

Nakon što je u proteklih nekoliko godina bilo razočaravajuće za investitore, zlato sada vraća nešto od svog sjaja. U 2016. ovaj plemeniti metal je izvor najviših prinosa u grupi robe bez poljoprivrednih proizvoda zahvaljujući izvesnim kretanjima na tržištu koja mu idu u prilog.

U toku dugog padajućeg trenda, koji je počeo nakon dostizanja najviše vrednosti 2011. godine, cena zlata je mnogo puta nakratko porasla.

Ipak, nesporno je da se investitori koji ulažu u zlato u nadi da će njegova cena rasti sve više aktiviraju.

U pet dana, zaključno sa 14. januarom, prema „Blumbergovoj“ (Bloomberg) analizi podataka, investitori su otkupili 26,8 metričkih tona ovog metala putem ETF fondova, koji su pokriveni fizičkim zalihama zlata, što je najveći ovakav porast za godinu dana. Usled pada vrednosti na robnim tržištima, zlato je u relativno dobroj situaciji s obzirom na to da je cena, izražena u američkim dolarima, ove godine porasla za 3,1 odsto.

Glavni razlog zbog kojeg je zlato bilo u veoma dobroj fazi od 2009. do 2011. bio je program kvantitativnog popuštanja američke vlade, u sklopu kojeg su Federalne rezerve štampale dodatne količine novčanica kako bi osnažile finansijska tržišta najveće svetske privrede nakon kreditne krize. To je oslabilo američku valutu i zlato se kupovalo kao pokriće jer vrednost robe čije su zalihe relativno oskudne ne može da erodira na isti način. „Razmišljajte o zlatu kao o onome što je nasuprot valuti“, kaže Hanter Hilkout (Hunter Hillcoat), koji je zadužen za praćenje akcija kompanija koje se bave iskopavanjem rude zlata u brokerskoj kući „Investek“ (Investec).

Zlato i dolar imaju tendenciju da beleže suprotna kretanja (kako je pokazano na grafikonu).

Dugo očekivani potez Saveznih rezervi dogodio se prošlog meseca, kad je prvi put nakon gotovo deset godina podignuta referentna kamatna stopa, što je zvanično označilo kraj monetarne ekspanzije. Teoretski, to je loše za cenu zlata. Međutim, s obzirom na to da je predsednica Federalnih rezervi Dženet Jelen (Janet Yellen) signalizirala da će svako naredno podizanje kamate biti postepeno, ovaj istorijski događaj nije uznemirio investitore.

Od početka ove godine previranja na svetskim berzama podstaknuta volatilnošću kineskog akcijskog kapitala i usporavanje privrednog rasta u Kini povećali su izglede da će američka centralna banka sada pristupati daljem povećanju kamatne stope sa još više opreza.

Takođe, zlato je obično u dobroj poziciji, čak i kad su druga finansijska tržišta nestabilna, jer ga mnogi investitori smatraju sigurnom lukom, verujući da druga aktiva neće uticati na njegov učinak.

Investitori koji smatraju da su globalni ekonomski izgledi za 2016. turobni možda žele da kupe izvesnu količinu zlata, ali kako to mogu izvesti?

Postoje dva široka izbora: ETF fondovi koji su pokriveni fizičkim zalihama zlata ili akcije kompanija koje se bave kopanjem rude zlata. Odabir pravog ETF fonda, nakon ozbiljne analize kompanija koje su vlasnici aktive, dobra je opcija za one koji su oprezniji. Na ovaj način će se pratiti tržišna cena zlata, a to mnogi smatraju dovoljnim.

Oni čiji je apetit za rizikom veći često se odlučuju za akcije kompanija koje kopaju zlato. U teoriji, one imaju izglede za brži rast vrednosti jer mali porast cene zlata može znatno uvećati profit rudarskih kompanija.

Na primer, ukoliko su ukupni troškovi održive prozvodnje (all-in sustainable cost), koji uključuju rashode u gotovini, održavanje kapitala, opšte i administrativne troškove i troškove istraživanja terena (jedan od repera u ovoj industriji) - 900 dolara po unci (jedna unca iznosi 31,1 gram), a prodajna cena zlata je 1.000 dolara po unci, jedna rudarska kompanija ostvaruje profit od 100 dolara ili 11 odsto.

Ukoliko cena zlata poraste za 10 odsto na 1.100 dolara, profit koji ostvaruje ova kompanija jeste 200 dolara ili 22 odsto. Činjenica da se profitna marža jedne rudarske kompanije može udvostručiti ukoliko se cena zlata poveća za 10 odsto ukazuje na to da „akcije ovih kompanija mogu da beleže znatno veći skok vrednosti od zlatnih poluga“, navodi Hanter. Ovaj grafikon, koji prikazuje cenu akcija londonske rudarske kompanije „Sentamin plc“ (Centamin plc) i cenu zlatne poluge, ilustruje ovaj trend.

Loša strana je to što kompanije koje kopaju zlato nisu uspevale da održe stabilnost svojih troškova u periodima rasta cene zlata. Tokom poslednjeg buma mnoge kompanije su se previše proširile i potrošile previše na zaposlene u periodu kad je skok cena drugih vrsta robe stvorio ogromnu konkurenciju za rudarske kompanije.

Prvi pad nakon više od jedne decenije zlato je pretrpelo 2013. Mnoge rudarske kompanije nisu bile spremne na to, te su zbog hitno potrebnog smanjenja troškova imale milijarde dolara smanjenja vrednosti aktive i velike godišnje gubitke.

Investiciona banka UBS sada savetuje investitorima da se polako vraćaju akcijama rudarskih kompanija, tvrdeći da su naučile lekciju. Analitičari ove banke napisali su 15. januara: „Pod pretpostavkom da se industrija zlata neće opet okrenuti ka rastu umesto ka prinosima, da će održati strogu kontrolu troškova i da će cena zlata rasti, smatramo da bi ovaj sektor mogao biti u veoma dobroj poziciji da ponudi ono što je nesporno trebalo da pruži od 2000. do 2009. godine - povećanje marži, slobodniji protok novca i pravu podršku ceni zlata.“ Oni dodaju, ipak, da će biti potreban veći rast cene zlata od tri odsto, koji smo dosad imali ove godine, da bi se vrednost akcija rudarskih kompanija dalje uvećala. A da li će do ovoga doći, možemo samo da nagađamo.

Naomi Rovnick