Podaci stručnjaka ICBC Standard banke osvetljavaju jačinu potresa na finansijskim tržištima zemalja u usponu, a što izaziva strah od usporavanja globalnog privrednog rasta

Investitori odustaju od obveznica tržišta u usponu (EM) najvećom brzinom ikad zabeleženom i povlače više novca nego na vrhuncu globalne finansijske krize, prema podacima o neto tokovima ulaganja u koje je Fajnenšel tajms imao uvid.

Ti podaci su samo poslednji u nizu onih koji ističu potres na finansijskim tržištima zemalja u usponu izazvan zabrinutošću investitora zbog usporavanja globalnog privrednog rasta, u kojem prednjače Kina i ostale brzorastuće privrede.

Podaci koje od 2007. prikuplja Dejvid Spegel (David Spegel), šef sektora zaduženog za globalnu strategiju za tržišta u razvoju ICBC Standard banke, pokazuju da je neto iznos novih ulaganja u obveznice tržišta u usponu denominovanih u stranim valutama bio negativan, i to za 79,6 milijardi dolara u drugoj polovini prošle godine, premašujući odlive u iznosu od 57,2 milijarde dolara koje je zabeležio u drugoj polovini 2008. tokom globalne krize. Masovno povlačenje investitora nastavilo se i u januaru, i do kraja prošle nedelje odlivi iznose 7,8 milijardi dolara, kaže Spegel.

U Spegelovim podacima - koji se dobijaju kada se od vrednosti emitovanih obveznica oduzmu troškovi kamate, amortizacije i prihodi od restrukturiranja dugova koje su investitori ponovo koristili na tržištu obveznica - jasno se uočava ubrzani tempo kojim su se kompanije na tržištima u usponu, a posebno izvoznici sirovina zaduživali u stranim valutama nakon krize. Emitovanje obveznica se naglo pojačalo u eri ultralabave monetarne politike koju su primenjivali američka Uprava federalnih rezervi i druge centralne banke.

Analitičari kažu da ovaj nagli rast duga predstavlja jednu od najvećih pretnji po stabilnost finansijskih tržišta brzorastućih privreda, sada kad Fed podiže kamatne stope i dolar jača u odnosu na njihove valute.

Devizne obveznice, uglavnom one denominovane u američkim dolarima, privlačne su za potencijalne dužnike jer su kamatne stope niže od onih koje bi platili na lokalnim finansijskim tržištima. Međutim, može doći do lošeg obrta kad valute tržišta u usponu izgube na vrednosti, jer će to emitentima otežati izmirivanje duga, posebno ukoliko se na njihove zarade negativno odrazio strmoglav pad cena sirovina u poslednjih 18 meseci.

Prema Spegelovim podacima, korporativne devizne obveznice na brzorastućim tržištima privukle su nove investicije u neto iznosu od 639 milijardi dolara tokom tri godine u periodu od 2012. do 2014, u poređenju sa 100 milijardi dolara koje su otišle u državne devizne obveznice ovih tržišta.

U drugoj polovini godine došlo je do oštrog preokreta u odnosu na prethodni porast emitovanja obveznica tržišta u usponu, jer su neto ulaganja u korporativne devizne obveznice bila u negativnoj zoni za 89,4 milijarde dolara, prema Spegelu, iako je iznos neto ulaganja u državne devizne obveznice brzorastućih tržišta bio i dalje pozitivan i iznosio 9,9 milijardi dolara - što je možda, ukazuje on, zbog toga što su verni ulagači u obveznice tržišta u usponu prelazili s korporativnih na državne obveznice suočeni sa sve većim stopama neizmirivanja obaveza u korporativnom segmentu tržišta. Do tog trenutka u januaru, Spegel je zabeležio odlive u iznosu od 13,8 milijardi dolara iz korporativnih obveznica na ovim tržištima, koji su bili praćeni prilivima ulaganja u državne obveznice u iznosu od šest milijardi dolara.

Zbog naglog porasta mase neizmirenih dugova tržišta u usponu, prošlogodišnji odlivi su procentualno činili manji deo ukupnih obveznica na tržištu nego što je to bio slučaj 2008. godine: u drugoj polovini 2015. odlivi su činili 3,1 odsto neizmirenih dugova, u poređenju sa 5,9 odsto u drugoj polovini 2008.

Međutim, Spegel kaže: „Ne treba smetnuti sa uma da je kriza drugorazrednih hipotekarnih kredita bila u punom zamahu tokom najvećeg dela 2008. godine, dok je kriza brzorastućih privreda zapravo tek počela nakon jula 2015. Stoga, mislim da ćemo tek biti svedoci većeg odliva ulaganja ukoliko se situacija pogorša i stepen neizmirivanja obaveza poraste, kao što očekujem da će se desiti.“

Spegelovi podaci se razlikuju od onih koje je objavio Institut za međunarodne finansije (Institute of International Finance), globalno udruženje iz sektora finansija, čija je poslednja procena da su međunarodni investitori povukli 46 milijardi iz akcijskog kapitala i obveznica zemalja u usponu u drugoj polovini prošle godine, od kojih 31 milijardu dolara iz akcijskog kapitala i 15 milijardi dolara iz obveznica.

Procene tog instituta zasnivaju se na podacima o platnom bilansu dobijenim na uzorku tržišta u usponu i cilj im je da uoče prekogranična kretanja međunarodnih investitora na lokalnim tržištima akcijskog kapitala i obveznica.

Spegelovi podaci daju pregled ulaganja u devizne obveznice tržišta u razvoju, ne uzimajući u obzir to da li su transakcije podrazumevale prekogranične tokove. Izvori su mu Dilodžik, Bondradar, nacionalne monetarne vlasti i njegovi sopstveni proračuni.

Jonathan Wheatley