Ubrzanije formiranje sektora telekomunikacione infrastrukture posledica je odluke većeg broja operatera da se odreknu ili delimično prodaju svoju mrežu antenskih stubova zarad priliva keša i smanjenja troškova

Ogromni metalni tronošci putem kojih mobilni operateri pružaju usluge korisnicima možda nisu lepi za oko, ali su neophodni za svakodnevnu komunikaciju.

Zato su telekomunikacioni tornjevi postali sve značajnija prilika za ulaganje, nude stabilne fiksne prihode, a prošle godine su bili razlog za sklapanje velikog broja poslovnih ugovora širom Evrope.

Na Starom kontinentu postepeno se formira sektor telekomunikacione infrastrukture, dok sve veći broj operatera prodaje svoju mrežu antenskih stubova kako bi smanjili troškove i došli do gotovog novca.

Analitičari investicione bankarske grupacije „Mekvori“ (Macquarie) kažu da se evropske kompanije iz sektora telekomunikacione infrastrukture u ovom trenutku nalaze u specifičnoj poziciji.

Britanski WIG (Wireless Infrastructure Group), grupacija koja se bavi bežičnom telekomunikacionom infrastrukturom, najnovija je u nizu kompanija koje planiraju da iskoriste ovu šansu. WIG namerava da tokom naredne tri godine uloži milijardu funti u izgradnju i kupovinu infrastrukture na evropskom mobilnom tržištu koje se sve brže konsoliduje.

Uz podršku investitora iz severnoameričkog penzijskog fonda

„Babson kapital“ (Babson Capital), ova kompanija je samoinicijativno uputila ponude britanskim mobilnim grupacijama za kupovinu njihovih antenskih stubova uoči očekivane serije spajanja i pripajanja.

Izgradnja antenskih stubova deo je mobilne industrije u kojoj nema mnogo glamura, ali je jedna od najznačajnijih. Operateri moraju da proširuju i jačaju mreže kako bi mogli da zadovolje rastuću potražnju za mobilnim uslugama.

Više antenskih stubova znači i bolju pokrivenost, ali se širom industrije mogu čuti zamerke na račun restriktivne politike prostornog planiranja, zbog koje ovih stubova ima premalo, mnogi su previše niski, a neki su postavljeni na neodgovarajućim lokacijama.

Potreba za kvalitetnijim zajedničkim mrežama, koje bi pomogle velikim mobilnim operaterima da smanje troškove, dovela je do toga da komunikaciona infrastruktura sve više prelazi u vlasništvo nezavisnih kompanija. Operateri koji koriste antenske stubove plaćaju zakup ovim kompanijama, što znači da investitori, po osnovu dugoročnih ugovora sa ključnim zakupcima, ostvaruju prihode slične onima koje bi imali od nekretnina.

Vlasništvo nad antenskim stubovima postaje sve primamljivije za investitore iz privatnog i javnog sektora, koji rado ulažu novac u infrastrukturnu imovinu sa fiksnim dugoročnim prihodima.

Takav model je uveliko prihvaćen u SAD, gde su ga uvele kompanije kao što je „Amerika tauer“ (America Tower), a postaje sve popularniji i u Africi, gde su se zbog poteškoća sa izgradnjom dugačkih nizova telekomunikacionih tornjeva pojavile specijalizovane kompanije kao što je „Helios tauers“ (Helios Towers).

„Telekom Italija“ (Telecom Italia) prošle se godine odlučio za inicijalnu javnu ponudu akcija svog infrastrukturnog ogranka „Invit“ (Inwit) - nakon što je španski „Selneks“ (Cellnex) izašao na berzu 2014 - dok je „Vimpelkom“ (VimpelCom) prodao preko 7.000 svojih telekomunikacionih tornjeva u Italiji.

„Telekom Italija“ takođe razmatra prodaju kontrolnog udela u „Invitu“, a jedan od potencijalnih kupaca je i „Selneks“.

Španska „Telefonika“ (Telefónica) izdvaja svoje telekomunikacione tornjeve u posebnu infrastrukturnu kompaniju koja će jednog dana moći da se proda ili izađe na berzu. Grupacija je pretprošle nedelje izjavila da će njen novi ogranak, nazvan „Telksijus“ (Telxius), biti formiran da bi preuzeo infrastrukturu, između ostalog i telekomunikacione tornjeve, kao i podmorsku optičku mrežu.

Španska kompanija je izjavila da namerava da poveća obim usluga koje pruža drugim operaterima kako bi ostvarila dodatni prihod, a možda i da „uvede imovinu trećih lica“.

Slični ugovori pominju se i u Britaniji, gde se neki investitori nadaju da će predloženo spajanje mobilnih mreža „Tri“ (Three) i O2 dovesti do izdvajanja i prodaje njihovih infrastrukturnih ogranaka.

WIG je poslednja u nizu nezavisnih kompanija koja namerava da uloži sredstva u evropsku mobilnu komunikacionu infrastrukturu u trenutku koji je prekretnica za ovo tržište.

Ta kompanija već poseduje više od 2.000 zajedničkih komunikacionih tornjeva u Velikoj Britaniji, Republici Irskoj i Holandiji, a pomaže rad još 1.000 takvih tornjeva za potrebe drugih mobilnih grupacija.

Izvršni direktor WIG Skot Kouts (Scott Coates) želi da znatno uveća obim grupacije i s tom namerom je pripremio investicione „ratne rezerve“ od oko jedne milijarde funti u gotovini i kreditima.

Ta sredstva planira da iskoristi za izgradnju nove infrastrukture, ali i za kupovinu i modernizaciju antenskih stubova postojećih operatera.

„Započeli smo ozbiljne pregovore sa operaterima i ponudili im da preuzmemo ceo njihov portfolio, da uložimo sredstva u njega i da omogućimo i drugima da ga koriste“, kaže on. „Takođe bismo mogli da osnujemo zajedničke kompanije sa mobilnim operaterima, koje bi za nekoliko godina mogle da izađu na berzu. Zajedničko korišćenje infrastrukture pruža realne ekonomske prednosti.“

Konkurentska britanska kompanija „Arkiva“ (Arqiva), takođe privatni vlasnik antenskih stubova, trenutno sprovodi stratešku reviziju čiji bi rezultat mogla da bude prodaja dela imovine ili izlazak na berzu, a to je opet privuklo pažnju međunarodnih kompanija iz oblasti komunikacione infrastrukture, među kojima je i „Amerika tauer“.

Velika Britanija zaostaje za mnogim delovima sveta u pogledu prelaska na nezavisnu infrastrukturu: više od dve trećine telekomunikacionih tornjeva širom sveta su u vlasništvu i pod upravom nezavisnih kompanija.

Kouts se nada da će spajanja i pripajanja koja se spremaju u Britaniji i u drugim zemljama dovesti do dalje prodaje telekomunikacionih tornjeva, budući da će regulatori dobiti priliku da ojačaju konkurenciju na ovom tržištu putem zajedničke infrastrukture.

„Mekvori“ smatra da će se taj trend nastaviti jer će „u bliskoj budućnosti sve veći broj mobilnih operatera u finansijskim neprilikama nastaviti da povlači sredstva iz komunikacione infrastrukture“. Iz kompanije ipak dodaju da će finansijski stabilniji operateri biti manje voljni da se rastanu od infrastrukture koja im omogućava da pružaju svoje usluge.

Daniel Thomas Telecoms Correspondent