Tržište nekretnina u Kini analitičari smatraju najvažnijim sektorom svetske ekonomije, ali i najvećim faktorom rizika

Auto-put koji vodi do rodnog grada Mao Cedunga u centralnoj Kini oivičen je šumom poluizgrađenih ili praznih stambenih blokova. Svi oni koji dolaze da odaju počast Velikom vođi usput mogu posetiti i mesto na kojem je pre nepune tri godine jedan ambiciozni lokalni milijarder sleteo svojim privatnim helikopterom i uz veliku pompu položio kamen temeljac za, kako je tad planirano, novu najvišu zgradu na svetu - 838 metara visoki Skaj siti, „nebeski grad“. Danas su temelji ove zgrade pod vodom i služe kao improvizovani ribnjak.

Ekonomisti već dugo proučavaju takozvano prokletstvo oblakodera, neobičnu povezanost između gradnje najviše zgrade na svetu i finansijskog kraha koji bi usledio. Od kraja burnih dvadesetih u SAD do pucanja kreditnog mehura u zemljama Persijskog zaliva, grandiozni projekti poput Empajer stejt bildinga (započet 1930. godine), Sirs tauera (započet 1970), Petronas kula (završene 1996) i Burdž Kalife (završena 2009) predskazali su ili pratili pojavu krize - jasan znak da se iracionalno preterivanje može manifestovati i u fizičkom obliku.

Danas neki analitičari smatraju da je kinesko tržište nekretnina najvažniji sektor svetske ekonomije, ali i najveći faktor rizika. Ta tvrdnja nije toliko neverovatna koliko se čini ako se uzme u obzir to da je Kina za samo dve godine 2011. i 2012. proizvela više cementa nego SAD tokom celog 20. veka.

Iz tog razloga sudbina svega, od finansijskih institucija Hongkonga preko nemačkih proizvođača automobila do rudarskog sektora u Australiji, sad je u rukama kupaca stanova u mestima kao što je Čengša, grad u kojem je trebalo da bude izgrađen Skaj siti.

Preambicioznu izgradnju su poslednjih godina podsticale lokalne vlasti, koje veliki deo svojih prihoda ostvaruju od prodaje zemljišta. Posledice ovakve prakse mogu se videti širom Kine, od gradova-duhova izniklih na ledenim ravnicama Mandžurije do predgrađa Lase, gde tibetanski nomadi napasaju svoje jakove u dvorištima praznih luksuznih vila.

Kineska privreda se u ogromnoj meri oslanja na investicije, koje čine skoro polovinu bruto domaćeg proizvoda zemlje. Ali usporavanje priliva investicija u kineske nekretnine tokom prethodne dve godine doprinelo je padu vrednosti robe na globalnom nivou i slabljenju privrednog rasta u zemljama izvoznicama sirovina, kao što su Australija, Brazil, Južna Afrika i Indonezija.

Procvat izgradnje u prethodnom periodu doveo je do ogromnog viška stambenog prostora, ali je prave razmere nemoguće proceniti jer se građevinskim kompanijama i lokalnim vlastima nude podsticaji kako bi u svojim izveštajima umanjili veličinu problema. Uprkos usporavanju privrednog rasta 2015. godine, investicije u kineskom sektoru nekretnina porasle su za jedan odsto, čak iako je prosečna cena stanova u 70 najvećih gradova zabeležila pad.

Slično tome, prošle godine povećao se obim kineskog uvoza robe, ali je pad cena doveo do znatnog smanjenja njegove vrednosti.

Drugim rečima, privredni rast Kine usporio je za nekoliko procentnih poena, a cene robe na svetskom tržištu su se strmoglavile i pre no što je bilo kakva korekcija u kineskom sektoru nekretnina uopšte počela. Veliki pad investicija u ovom sektoru, koji bez sumnje dolazi, ostaviće duboke posledice na nestabilni i dugom opterećeni kineski finansijski sistem. Analitičari procenjuju da je više od 60 odsto svih bankarskih kredita u toj zemlji direktno ili indirektno povezano sa nekretninama.

Imajući u vidu odnos javnog duga i BDP, koji je viši nego u SAD ili Nemačkoj, ozbiljni problemi u kineskom sektoru nekretnina pokrenuli bi udarne talase širom sveta, u poređenju s kojim bi nedavni poremećaji prouzrokovani slabljenjem kineske valute i tržišta akcija izgledali beznačajno.

Lokalne vlasti u mestima kao što je Čengša počeli su da prihvataju činjenicu da mnogi od traljavo izgrađenih i preskupih stanova nikad neće naći kupca. Ali s ekonomske tačke gledišta, njihov odgovor je zabrinjavajući.

Prema izjavama zvaničnika nekoliko kineskih gradova, problem će biti rešen tako što će se otvoriti gradilišta u potpuno novim oblastima, a zemljište ponuditi „kvalitetnijim“ građevinskim firmama po povoljnijim cenama. Nadaju se da će građevinari napustiti postojeće prazne blokove i početi da grade kvalitetnije stanove koji bi se mogli prodati uz velike popuste zbog nižih troškova građevinskog zemljišta.

Imajući u vidu kineski izvitopereni sistem podsticaja, vlasti takvu strategiju smatraju razumnom, jer će ubrzati dotok svežeg novca, oživeti prihode od zemljišta i podstaći BDP. Međutim, ako takav način mišljenja bude prevladao, može se ispostaviti da je i samo postavljanje temelja za najvišu zgradu na svetu bilo dovoljno da na Kinu navuče prokletstvo oblakodera.

JAMIL ANDERLINI