Slek, aplikacija za poslovnu komunikaciju, i Fejsbuk na poslu, pandan osnovnoj verziji popularne društvene mreže, postaju neophodni na radnom mestu

„Elektronska pošta postala je ključni poslovni alat za mnoge kompanije... Kad se koristi na efikasan način, može da unapredi njihovu produktivnost i konkurentnost.“ Tako je pisao Fajnenšel tajms 1995. godine o novoj pomami za e-poštom u poslovnim krugovima. Tad je to još uvek bio novi servis, koji je koristilo tek 55 odsto zaposlenih u najvećim američkim kompanijama.

U roku od samo 21 godine mejl je postao kletva koja nam krade previše vremena i svakodnevno preplavljuje inbokse.

Daleko od unapređenja produktivnosti, istraživanja su pokazala da je za obavljanje zadataka potrebno do tri puta više vremena zbog prekida kako bi se pročitala pristigla elektronska pošta. Godine 2012. istraživači na Globalnom institutu Mekinsi (McKinsey Global Institute) saopštili su da prosečan radnik, čiji posao uključuje rukovanje informacijama, potroši više od polovine svog radnog vremena na komunikaciju o poslu koji obavlja i manje od trećine vremena radeći posao zbog kojeg je angažovan.

Danas mnoge kompanije tragaju za novim platformama za dopisivanje kako bi se otarasile mejlova i učinile komunikaciju efikasnijom.

Među najnovijim alatima ovog tipa su Slek (Slack), aplikacija za poslovnu komunikaciju, i Fejsbuk na poslu (Facebook at work), pandan osnovnoj verziji popularne društvene mreže. Nezvanično, čini se da oni efikasno eliminišu mejlove.

„Broj mejlova koji sam primao u jednom danu smanjio se sa oko 180 na oko 30 nakon što smo počeli da koristimo Slek“, kaže Aleks Herst (Alex Hirst), jedan od osnivača i izvršni direktor „Haklberi partnersa“ (Huckleberry Partners), kompanije koja pruža usluge marketinga i podrške poslovanju. „Samo to je radikalno unapredilo produktivnost.“

Suradž Kika (Suraj Kika), osnivač i izvršni direktor „Džadua“ (Jadu), softverske kompanije sa sedištem u Britaniji, kaže za sebe da je „pomalo zavistan“ od Sleka. „Pouzdano možemo reći da je smanjio broj sastanaka i telefonskih poziva“, dodaje on.

U međuvremenu, Kraljevska banka Škotske (Royal Bank of Scotland) uvela je Fejsbuk na poslu prošlog leta za jednu pilot grupu i sad ima više od 10.000 zaposlenih na ovoj platformi.

„Fejsbuk na poslu je deo naše transformacije ka transparentnijoj kompaniji“, kaže Kevin Henli (Kevin Hanley), direktor dizajna u ovoj banci. „Elektronska pošta više naginje hijerarhijskoj strukturi, to je jednosmerni prenos informacija. To nije alat koji podstiče povratnu informaciju ili diskusiju. Fejsbuk nam omogućava da komuniciramo na drugačiji način.“

Jedna od prednosti, kaže Henli, jeste to što zaposleni mogu da organizuju grupe oko zajedničkih interesa. Postoje grupe za one koji su nedavno diplomirali, druge koje raspravljaju o korporativnoj društvenoj odgovornosti i one koje razmatraju kako bi banka mogla da pomogne ugroženim klijentima. Zaposleni koji pripadaju različitim platnim razredima sarađuju i razmenjuju znanja u ovim grupama onako kako se to inače ne bi dogodilo, kaže Henli.

Alati za komunikaciju takođe automatizuju pojedine zadatke. Kompanija „Džadu“, kao i mnogi drugi korisnici Sleka, kreirala je automatizovani program - Slekbot, koji pomaže korisnicima da brže pronađu kompanijske informacije. Izvestan broj alata koji pospešuju produktivnost poput ovog mogu biti ugrađeni u sistem i Slek je otvorio prodavnicu aplikacija u kojoj korisnici mogu da pristupe ili preuzmu servise poput Dropboksa (Dropbox) i Gugl drajva (Google Drive), koje će moći da koriste unutar ove platforme.

Ipak, postoji jedan bitan problem za koji nove platforme za komunikaciju nemaju rešenje, ono što se opisuje kao „kriza pažnje“, jer zaposleni u modernim kancelarijama imaju previše poruka i notifikacija koje se utrkuju da privuku njihovu pažnju, te oni ne mogu da se koncentrišu na svoj posao.

Ako bi se sprovela anketa, mnogi vatreni zagovornici Sleka priznali bi da pojedine karakteristike ove platforme, poput mogućnosti da se dodaju animirane slike ili emotikoni u porukama, mogu da uzrokuju gubljenje vremena.

Moguće je podesiti koliko često želite da vidite notifikacije ili da u određenim periodima isključite poruke. Ali i pored toga, kaže Dejvid Džonson (David Johnson), glavni analitičar kompanije „Forester risrč“ (Forrester Research), ti alati će verovatno biti od pomoći samo onima koji već dobro upravljaju svojim vremenom, a odvlačiće pažnju onima kojima to nije jača strana.

MAIJA PALMER