Kako mogućnost „bregzita“ deluje na britansku aktivu?

U danima nakon obraćanja Dejvida Kamerona (David Cameron) 20. februara, tržišta su obrađivala najavu istorijskog referenduma u junu, na kome će se glasati o ostanku Britanije u Evropskoj uniji. Kako ona reaguju na ovaj potez premijera i šta je sledeće što bi privatni investitori mogli da očekuju?

Sterling

Funta sterling našla se pod pritiskom verovatnoće „bregzita“. Pre dve nedelje njena vrednost u odnosu na dolar strmoglavila se na najniži nivo u poslednjih sedam godina. Od 19. februara funta je pala prema američkom dolaru za oko 3,5 procenata, što je relativno velika promena za period od dve nedelje.

Ovo je svakako dobra vest za turiste i izvoznike u ovoj zemlji, ali to takođe znači da trgovci valutama imaju negativan stav u pogledu budućnosti Britanije. Njihovo pesimistično raspoloženje prate predviđanja da bi privredni rast Britanije mogao da posustane nakon presecanja političkih i trgovinskih veza s Evropom.

Stefani Flenders (Stephanie Flanders), glavni strateg za evropsko tržište investicione banke Dž. P. Morgan Aset menadžment (JPMorgan Asset Management), piše: „Negativni rezultat moglo bi biti smanjenje stope rasta za oko jedan odsto u narednih 12 meseci nakon glasanja, a to bi bio priličan udarac ako se uzme u obzir prvobitna prognoza rasta od oko dva odsto u 2016. godini.“

Prvog dana trgovanja nakon Kameronove najave referenduma o „bregzitu“ funta je oslabila za 1,3 odsto u odnosu na dolar, što je bio njen najveći pad vrednosti od maja prošle godine.

Flendersova procenjuje da je od početka ove godine funta oslabila za 6,4 odsto u odnosu na grupu valuta zemalja koje su trgovinski partneri Britanije.

Jedna funta sada vredi oko 1,39 dolara, što je pad sa gotovo 1,60 dolara prošlog juna, iako se ovo slabljenje takođe mora posmatrati u kontekstu jačanja dolara, do kojeg je došlo kad su Federalne rezerve SAD podigle referentnu kamatnu stopu prošlog decembra prvi put nakon sedam godina.

Pad vrednosti funte takođe se može objasniti predviđanjima da će, ukoliko dođe do usporavanja britanskog BDP nakon „bregzita“, Banka Engleske ponovo pokrenuti svoj program kvantitativnog popuštanja kupovinom aktive, što bi povećalo zalihe novca u nastojanju da se ublaže ekonomske nevolje, ali bi i oslabilo ovu valutu.

žReferendum o ostanku u EU skrenuo je pažnju na slabosti britanske ekonomije, poput deficita tekućeg računa platnog bilansa, koji pokazuje razliku između onoga koliko Britanija troši u inostranstvu i iznosa koji u nju stiže iz drugih zemalja. Još jedan razlog za slabost funte je to što se njom lako trguje.

Tim stratega u „Blekroku“ (Blackrock), kompaniji koja se bavi upravljanjem imovinom, navodi u jednom istraživanju: „Strahovi od ‘bregzita’ najviše se odražavaju na funtu, s obzirom na to da je ona najlikvidniji tip finansijske aktive u Britaniji. ‘Bregzit’ bi mogao da stavi pritisak na britanski budžet i deficit tekućeg računa, što bi ozledilo zvaničnu valutu i možda dovelo do smanjenja kreditnog rejtinga. Nasuprot tome, smatramo da bi, ako građani budu glasali za ostanak u EU, usledio oporavak oslabljene funte.“

Javni dug Britanije

Troškovi zaduživanja države, izraženi u prinosima na obveznice s rokom dospeća od 10 godina koje vlada prodaje investitorima kako bi pokrila budžetsku potrošnju, takođe su porasli zbog straha od „bregzita“.

Ovaj prinos na obveznice kad se njima trguje na tržištu hartija od vrednosti - što je zapravo implicitni trošak zaduživanja britanske vlade sledećeg puta kad bude prodavala obveznice na aukciji - izražen je u isplati kupona investitorima kao procenta cene date obveznice.

Neposredno pre Kameronove najave referenduma o „bregzitu“ on je zabeležio blagi porast. Trenutno je iznos ovog prinosa 1,447 odsto u odnosu na 1,414 odsto 19. februara.

To nije veliki porast, ali s obzirom na to da se očekuje da će se kamatne stope u Britaniji zadržati na niskom nivou i da ekonomisti čak predviđaju da će Banka Engleske pokrenuti još jednu rundu kvantitativnog popuštanja, kad ne bi bilo mogućeg „bregzita“, moglo bi se očekivati da prinosi na ove obveznice, poznate pod nazivom „gilts“, padnu.

„Blekrokov“ tim predviđa da bi troškovi zaduživanja britanske vlade mogli da nastave da rastu u slučaju izlaska iz EU, jer će strani investitori biti manje spremni da kreditiraju Britaniju.

„Ukoliko se bude izglasalo napuštanje EU, prinosi na obveznice britanske vlade verovatno će porasti“, navode oni. Priliv portfolio (investicija) mogao bi da posustane i stavi pritisak na domaće izvore finansiranja budžetskog deficita. Mogli bismo da vidimo porast troškova finansiranja banaka i raspona između kamatne stope na niskorizične, državne obveznice i one koje ne emituje britanska vlada.

Investicije kompanija

Kompanije takođe manje ulažu jer čekaju ishod referenduma. Skorašnji zvanični podaci pokazuju da je investiranje u Britaniji opalo za 2,1 odsto u poslednja tri meseca 2015, nakon porasta od oko 1,4 odsto u prethodnih devet meseci.

Flendersova iz Dž. P. Morgan banke piše: „Ne možemo da znamo koliko je ovo usporavanje posledica strahova od ishoda junskog glasanja, ali ono ukazuje da ovo nije najbolji trenutak da se kompanijama da još koji razlog za zabrinutost.“

„Smanjenje obima investiranja za 25 odsto zbog referenduma teoretski bi moglo da smanji godišnju stopu rasta u drugom tromesečju za 0,25 procentnih poena.“

Ali britanske akcije, drugim rečima oba indeksa FTSE 100 i FTSE 250, zabeležile su porast vrednosti nakon Kameronove najave referenduma o „bregzitu“.

FTSE 100 obuhvata mnoge kompanije koje ostvaruju prihode van Britanije, poput britansko-australijskih rudarskih kompanija „Rio Tinto“ i „BHP Biliton“ (BHP Billiton), čiji je profit više povezan s rastom i potražnjom za robom u Kini nego s britanskom politikom.

I dok britanska vlada upozorava da bi „bregzit“ bio loš za britanske izvoznike, pad funte podstaknut predstojećim referendumom je, bar u kratkom roku, povećao vrednost njihovih akcija. Na primer, akcije kompanija „Rols-Rojs“ (Rolls-Royce) i „Bi-Ej-I sistems“ (BAE Systems) imale su nekoliko veoma dobrih nedelja usled slabljenja funte.

Analitičari konsultantske kuće „Kapital ekonomiks“ (Capital Economics) ističu da je 1992, kad je Britanija napustila evropski mehanizam deviznog kursa, FTSE porastao za 20 odsto.

Ovog puta investitori ne bi trebalo da očekuju takav drastičan porast indeksa FTSE 100 zbog toga što je malo verovatno da će funta tako naglo pasti kao nakon izlaska ove zemlje iz mehanizma deviznog kursa.

Džon Higins (John Higgins) iz „Kapital ekonomiksa“ kaže: „Pad vrednosti funte sterling (1992) bio je nagliji od onog koji možemo da predvidimo u slučaju glasanja za izlazak iz EU. Shodno tome bilo je više prostora (tada) da zvanična valuta neposredno podigne cene akcijskog kapitala (nego što je to sada slučaj).

„U okviru mehanizma deviznog kursa fluktuacije valuta bile su dozvoljene samo u veoma malim rasponima oko prethodno dogovorene centralne kursne vrednosti u odnosu na ECU (prethodnica evra). U slučaju funte ovaj raspon bio je (plus ili minus) šest odsto. Dakle, funta se strmoglavila tek nakon što je Britanija napustila mehanizam deviznog kursa na dan poznat kao „crna sreda“ (16. septembar).

Zato privatni investitori ne bi trebalo previše da brinu o FTSE 100 u kratkom roku. Ali trebalo bi da drže na oku sve svoje investicije koje su osetljive na kretanje funte, kao što su one u kompanijama koje se bave izvozom, i na kamatne stope, uključujući i akcije u bankama i kompanijama koje se bave izgradnjom stambenih objekata, kao i fizičku imovinu.

Naravno, „bregzit“ nije izvestan i vodeći svetski ekonomisti su podeljeni u svojim prognozama. Džastin Najt (Justin Knight), strateg u investicionoj banci Ju-Bi-Es (UBS), veruje da će Britanci glasati za ostanak u EU. U tom slučaju, ako privreda i dalje bude relativno jaka, on smatra da će funta jačati, a kamatne stope rasti.

„Relativno jaka dinamika britanske privrede - uključujući i pokazatelje poverenja - održala se u prethodnih nekoliko meseci i verovatno će se nastaviti bar dok se ne održi referendum“, piše on.

„Ukoliko Britanci budu glasali za ostanak u EU, onda se čini verovatnim da će tržište početi da sluti još jednu intervenciju centralne banke u vidu podizanja kamatnih stopa i da će funta povratiti svoju pređašnju snagu.“

Naomi Rovnick