Kako je Kina promenila tržište gvozdene rude

Iako se možda ne javlja tako često u novinskim naslovima kao nafta, prošlonedeljni skok cene gvozdene rude od 19 odsto ponovo je skrenuo pažnju na ovaj ključni sastojak u proizvodnji čelika, koji je osnovni izvor profita najvećih rudarskih kompanija na svetu.

Vest o tome da je glavni uzrok naglog porasta cene ove sirovine bila izložba cveća u kineskom gradu Tangšanu takođe je pokrenula pitanja o načinu na koji se određuje i ozvaničava cena gvožđa.

Kako se određivala cena gvožđa pre 2010. godine?
Zapravo se samo u poslednjih osam godina cena gvozdene rude određuje na dnevnom nivou i manje je transparentna od cena na mnogim drugim tržištima industrijskih sirovina.

U periodu od 40 godina pre 2010, cena gvožđa dogovarana je između kupaca i prodavaca u prostorijama ispunjenim duvanskim dimom gde su potom sklapani fiksni ugovori na godinu dana.

Taj sistem je počeo da se urušava s jačanjem Kine i naglim porastom potražnje za čelikom u ovoj zemlji, jer je ona veoma brzim tempom krenula u izgradnju stambenih kompleksa, oblakodera i infrastrukture.

Australija i Brazil, tradicionalni dobavljači gvožđa u toj zemlji, teško su izlazili na kraj sa nezasitim apetitom potražnje, te su kineske čeličane počele da dobavljaju materijal iz susedne Indije. Dogovori su postizani ad hok, a to je dovelo do formiranja prvih indeksa spot cena.

Od 2008. godine, kompanije poput „Stil indeksa“ (The Steel Index), počele su da prikupljaju spot cene za trgovce, proizvođače i potrošače. Kineske čeličane ubrzo su shvatile da su pojedini jednogodišnji ugovori s rudarskim kompanijama bili sklopljeni po cenama višim od promotivnih. Zbog toga su za vreme finansijske krize, kad je došlo do stmoglavog pada cena, pojedine kompanije namerno kršile ugovorne obaveze.

Odnosi Kine i globalnih rudarskih kompanija pali su na najniži nivo 2010. godine kad su Stern Hu, nekadašnji izvršni direktor prodaje rudarske kompanije „Rio Tinto“ u Kini, i još troje njegovih kolega bili osuđeni za uzimanje mita od proizvođača čelika. Oni su takođe bili optuženi za krađu „tajnih“ informacija koje su, po svemu sudeći, uključivale uvid u pregovaračku poziciju kineske industrije čelika u procesu određivanja cene rude gvožđa.

Dakle, kako se danas određuje cena rude gvožđa?

Od aprila 2010. godine rudarske kompanije počele su da menjaju ugovore sa svojim klijentima u industriji čelika tako što su skratile njihovo trajanje i vezale ih za indekse. Iako su u početku bili bazirani na kvartalnim cenama, Kina danas kupuje gvožđe na osnovu prosečnih mesečnih cena.

One se pak baziraju na dnevnim vrednostima koje određuju agencije za procenu cena poput kompanije „Stil indeks“ (Steel Index), koja je prešla u vlasništvo agencije „Plac“ (Platts) 2011. godine, i „Metal buletina“ (Metal Bulletin).

„Stil indeks“ dobija cene po kojima se trguje fizičkim gvožđem od kompanija koje kupuju ili prodaju ovu vrstu rude, odbacuje ekstremne vrednosti, standardizuje različite proizvode kojima se trgovalo i dolazi do prosečne dnevne referentne cene u odnosu na obim trgovanja. Ovi podaci objavljuju se u 11.00 po britanskom vremenu svakog dana.

Šta je sa fjučersima gvožđa?

Gvozdenom rudom se takođe trguje na tržištima fjučersa na kineskoj robnoj berzi sa sedištem u gradu Daljenu, kao i na berzi u Singapuru.

Obim trgovanja na berzi u Daljenu porastao je sa oko 100.000 mernih jedinica po danu u 2013. godini na trenutni nivo od četiri miliona do šest miliona mernih jedinica dnevno, pokazuju podaci kompanije „Investek“ (Investec). Jedna merna jedinica (lot) jeste sto tona gvozdene rude.

Iako je obim veliki, trgovinska razmena uglavnom se realizuje između trgovaca rudom i čeličana sa sedištem u Kini zbog tamošnje kontrole kretanja kapitala. Relativno nizak nivo otvorenog interesa ili broj fjučers ugovora koji još uvek nisu realizovani takođe ukazuje na to da mnogi trgovci kupuju i prodaju ugovore u toku istog dana.

Pored Kine, obim trgovine finansijskim derivatima gvozdene rude u Singapuru takođe je porastao i u februaru je iznosio 123,4 miliona tona, u odnosu na oko 20 miliona tona početkom 2014.

Prema podacima ove berze, na azijske čeličane i trgovce odlazi 32 odsto transakcija. Druge dve trećine učesnika uglavnom su banke, međunarodne trgovinske kompanije i fondovi. Ugovorne obaveze se izmiruju mesečno na osnovu prosečne cene fizičkog gvožđa prema proceni „Stil indeksa“.

Neil Hume
Henry Sanderson