O uticaju i veličini bankarskog konglomerata u Italiji dovoljno govori podatak da je doskoro imala 750 banaka, od kojih je svaka imala sopstveni UO

Upravni odbori banaka u Italiji među najneracionalnijima su u svetu. Za vreme posete Rimu pre godinu dana Mario Dragi (Mario Draghi), predsednik Evropske centralne banke, ukazao je na ovaj problem, dodavši da je konsolidacija italijanskog bankarskog sektora neophodna jer je „doskora Italija imala 750 banaka, od kojih je svaka imala sopstveni upravni odbor“.

To nije samo pitanje zastupljenosti već i veličine. Među bankama koje se kotiraju na Milanskoj berzi teško je pronaći neku koja ima manje od 15 članova odbora. Banko popolare (Banco Popolare) ima 24 člana upravnog odbora. Banka popolare del Emilija-Romanja (Banca Popolare dell’ Emilia Romagna) ima 18. Inteza Sanpaolo će uskoro preći na jedan odbor, iako je dugo imala dualni sistem odbora sa 28 direktora. UBI banka (UBI Banca) ima 23 ljudi u svom nadzornom odboru i još devet u upravnom odboru.

Ovi odbori se, takođe, ne mogu pohvaliti raznolikošću. Jedna analiza, koju je pre 18 meseci objavila italijanska kompanija „Dži-Si gavernens konsalting“ (GC Governance Consulting), pokazala je da je prosečno samo 16 odsto mesta u upravnim odborima rezervisano za žene - i tek četiri odsto u Banko popolare. Stranih direktora ima samo sedam odsto. Od 17 analiziranih banaka koje se kotiraju na berzi, 13 nema strance u svojim odborima.

Oni koji su pak na tim funkcijima neverovatno su dobro plaćeni. Prema ovom istraživanju, prosečna plata članova odbora iznosi 850.000 evra.

Ali vremena za ovu staru praksu sve je manje. Reforma koju je pre 15 meseci usvojila vlada premijera Matea Rencija (Matteo Renzi) nalaže da 10 vodećih institucija u sektoru kooperativnog bankarstva u Italiji moraju da se transformišu u akcionarska društva, a to bi pokrenulo dugo željenu konsolidaciju. Banka popolare di Milano i Banko popolare, dve velike banke sa severa zemlje, dogovorile su se pre dve nedelje da će otpočeti proces spajanja. Bankari kažu da je još takvih dogovora u fazi planiranja.

Gnev zbog mogućnosti smanjenja broja mesta u odborima već je opipljiv. Insajderi koji su direktno upoznati s mahinacijama u dogovoru između BPM i Banko popolare kažu da su prepucavanja oko odbornih mesta i plate bila glavni razlog zbog kojeg su pregovori trajali mesecima. ECB je u nekoliko navrata vraćala verzije planova za spajanje zahtevajući manji odbor.

Pre dve nedelje, kad je FT upitao direktora Banko popolare Pjera Frančeska Saviotija (Pier Francesco Saviotti) o smanjenju broja odbornih mesta, on je odbrusio: „Ukoliko nas je 21, ili 22, ili 19, u čemu je razlika, sve dok je to odbor koji dobro radi?“

Ali upravo je u tome poenta: armija direktora u italijanskoj bankarskoj industriji predstavlja ogroman trošak za slabo profitabilni sektor s prevelikim brojem banaka, a osim toga, kako se vidi iz trenutne situacije, oni ne rade dobro svoj posao.

Italija je najviše podbacila na stres-testu evropskog bankarskog sistema 2014. godine. Nakon što je ECB preuzela funkciju jedinstvenog bankarskog supervizora, ispostavilo se da je mnogim bankama u ovoj zemlji potrebno restrukturiranje ili finansijski paket spasa. Italijanski bankarski sektor takođe ima nenaplative kredite u bruto iznosu od 360 milijardi evra - što je koliko i petina bruto domaćeg proizvoda - koji vuče nadole anemični ekonomski oporavak zemlje.

Ozbiljna recesija i decenija stagnacije se delom mogu smatrati uzročnicima, ali tome takođe doprinosi i „bratsko kreditiranje“. Eksperti za korporativno upravljanje tvrde da je ovo nuspojava prakse da bankarske fondacije imenuju važne osobe na lokalu za članove odbora. To su neretko ljudi s vezama u lokalnoj politici i zajednici, pre nego oni koji imaju iskustva u bankarstvu.

Banka Inteza Sanpaolo, najveći zajmodavac u Italiji, postala je mikrokosmos ove tenzije. Očekuje se da će sledećeg meseca smanjiti svoju dualnu strukturu odbora na samo jedan odbor od 19 ljudi. Međutim, bankarske fondacije u čijem vlasništvu je tek petina akcija Inteza Sanpaolo banke odbile su listu kvalifikovanih kandidata koju je predložila američka agencija za ljudske resurse „Korn Feri“ (Korn Ferry). Umesto toga, odlučili su se za Đan Marija Gros-Pjetra (Gian Maria Gros-Pietro), kooperativnog ekonomistu iz Turina, koji je najmanje kvalifikovan prema ustaljenim parametrima, ali je dobro uhlebljen u lokalnoj zajednici. Jedan veliki institucionalni investitor kaže da je bio „šokiran“ kad je video imena predloženih članova odbora, jer među njima nije mogao nađe nijednog iskusnog stranog bankara.

Analitičar Mediobanke (Mediobanca) kaže da fondacije banke Inteza Sanpaolo smatraju da je reorganizacija odbora njihova „poslednja šansa“. Kako se situacija odvija - danas strani investitori imaju u svom vlasništvu 65 odsto Inteze Sanpaolo, što je porast sa 40 odsto od pre dve godine - sledeća obnova upravnog odbora će se odvijati pod kontrolom stranaca.

U međuvremenu, čini se kao da Inteza Sanpaolo pokušava da odgovori na izazov internacionalizacije banke sa odborom lokalaca koji su više upoznati sa spletkaroškim stilom italijanskog kapitalizma negoli onim koji je karakterističan za London, Njujork i Šangaj.

Rachel Sanderson