Nemačka mora preuzeti odgovornost za probleme svog sektora štednje, poručio je šef Evropske centralne banke

Mario Dragi (Draghi) u poslednjih mesec dana meta je stalnih napada nemačkih političara. Uvek neprijateljski raspoloženi prema labavoj monetarnoj politici, oni krive podsticajne mere Evropske centralne banke (ECB), a naročito njeno prihvatanje negativnih kamatnih stopa za igranje s novcem nemačkih štediša, podsticanje rasta ekstremnih političkih stranaka i pritisak na njene finansijske institucije.

Ovakve kritike nisu od pomoći.

Ono što je posebno neprihvatljivo jeste otvoreni pokušaj da se izvrši pritisak na ECB da promeni svoju politiku, kao i insistiranje da u politici ECB bude jasnije vidljiv „nemački rukopis“ i da njen novi predsednik bude Nemac.

Prošle nedelje je predsednik ECB uzvratio udarac. Centralna banka postupa u skladu sa zakonom, a ne sa zahtevima političara, naglasio je, a njen upravni savet jednoglasan je u odbrani svojih trenutnih stavova i nezavisnosti. Apsurdno je predstavljati politiku ECB kao proizvod jednog italijanskog predsednika: slične mere su usvojene svuda u razvijenom svetu.

Osim toga, negativne kamatne stope donose željene rezultate, tvrdi Dragi.

Da nije politike koja je na snazi od 2014, deflacija bi uzela maha i rast evrozone bio bi znatno niži. Niske kamatne stope su simptom slabog ekonomskog rasta i inflacije, ali i neophodan uslov za oporavak. Ukoliko kritičari dovode u pitanje kredibilitet ECB, rizikuju da oslabe poslovno poverenje - i jedini rezultat bio bi da ECB bude primoran da sprovodi takvu politiku još duže kako bi postigao svoje ciljeve.

Dragi je ipak priznao da postoji razlog za zabrinutost zbog kojeg je nemačkim političarima toliko teško da prihvate stav ECB. Prva godina primene negativnih kamatnih stopa nije sprečila evropske banke da u celini ostvare još veći profit.

Ali ova politika zapravo kažnjava nemačke male štedionice, penzione fondove i kompanije koje prodaju životno osiguranje jer ove institucije imaju zakonsku obavezu da garantuju fiksnu stopu povrata. Monetarna politika koja ima smisla u kontekstu privrede evrozone mogla bi se s vremenom pokazati kao uzrok finansijske propasti najvećeg poverioca u ovom bloku.

Ipak, na ovaj problem se ne može odgovoriti - kako konzervativni nemački političari izgleda pretpostavljaju - pritiskom na ECB da deluje u službi nacionalnih interesa samo jednog, mada moćnog člana. Dragi je s pravom ukazao da američki penzioni fondovi i osiguravajuće kuće nisu propali pod teretom primene kamatnih stopa koje su u dužem periodu bile blizu nule. Nemačke institucije čiji su gubici neutralisani znatnom kapitalnom dobiti od programa ECB za otkup obveznica posrću pre svega zbog nacionalne regulative i specifičnih poslovnih modela.

Berlin mora da prihvati odgovornost za ovaj problem uprkos osetljivoj političkoj situaciji u trenutku kad se vlada već muči da obuzda kritike na račun svoje politike prema izbeglicama.

ECB ima zakonsku obavezu da inflaciju vrati u ciljani nivo, a ne da štiti nemački sistem štednje, a budući da Berlin blokira nekoliko alternativa, centralna banka nema mnogo drugih opcija osim da kamatne stope održava na sadašnjem niskom nivou i u godinama pred nama. To je razlog - uprkos ratobornim izjavama - što je Dragi oprezan kad je reč o obimu daljeg monetarnog popuštanja. Nema nagoveštaja da su finansijski zvaničnici spremni da ponovo snize kamatne stope, ili da uopšte raspravljaju o mogućnosti direktnih finansijskih injekcija - čemu se Berlin čvrsto protivi. Takav stav je razumljiv, ali ovo je vreme za otvorenu raspravu o tome koje opcije bi bile politički moguće ako se pojavi potreba za novim intervencijama. Pokušaj da se politika ECB predstavi kao sukob nacionalnih interesa podriva temelje Evropske monetarne unije. To nije u interesu ni same Nemačke. Ako Berlin želi da monetarna unija bude uspešna, mora prestati da pokušava da od ECB napravi klona Bundesbanke i da spusti loptu.

Editorial comment