„Finansijski uslovi“ otkrivaju namere Fed

Federalne rezerve SAD (Fed) poslednjih nedelja jasno su stavile do znanja - ukoliko privreda i dalje bude u pristojnom izdanju, ovog leta će podići kamatne stope.

To je ono zbog čega mesečni izveštaj o zaposlenosti koji je objavljen prošlog petka, a koji je poslednji pre junskog sastanka Federalnog komiteta za operacije na otvorenom tržištu (Federal Open Market Commitee - FOMC) još više dobija na značaju.

No, još jedan pokazatelj je rapidno dobio na važnosti tokom prethodnih godinu dana, za koji mnogi investitori i analitičari tvrde da je čak bitniji od ustaljene kombinacije ekonomskih podataka pri nastojanju da se predvidi sledeći potez centralne banke, a to su „finansijski uslovi.“

Investitori oduvek prate veliku tablu s tržišnim indikatorima ne bi li otkrili kako se američka privreda razvija i kako bi kreatori politike mogli da reaguju. Finansijski uslovi su sveobuhvatna fraza koja podrazumeva neto uticaj tržišnih faktora, poput kursnih oscilacija, prinosa obveznica, volatilnosti, tokova novca i berze na realnu ekonomiju.

Ovi faktori postaju sve važniji s obzirom na slab oporavak i nizak nivo kamatnih stopa, zbog kojih je svako povećanje potencijalni izazov.

„Fed odlučno stoji iza toga da neće delati preuranjeno kako bi se sprečio ponovni ulazak privrede u recesiju“, kaže Džim Sarni (Jim Sarni), glavni direktor kompanije za upravljanje investicijama „Pejden end Rajgel“ (Payden&Rygel).

Finansijski uslovi su svakako zaokupili i misli Dženet Jelen (Janet Yellen). Kad se u februaru obratila kongresu, predsednica Fed upozorila je da finansijski uslovi „u manjoj meri obećavaju rast“.

No, tržišta obveznica i kapitala su se znatno oporavila nakon zimskog kolapsa, a dolar je u odnosu na druge glavne valute 5,5 odsto niži od najviše vrednosti koju je dostigao u januaru - što centralnoj banci omogućava da povećanje kamata ponovo stavi na dnevni red.

To je razlog zašto interesovanje za indekse finansijskih uslova raste. Indeks američke investicione banke Goldman Saks (Goldman Sachs) - jedan od najstarijih, koji je razvio njihov bivši glavni ekonomista i sadašnji direktor njujorške filijale Fed Bil Dadli (Bill Dudley) - opao je za ceo procentni poen u poređenju s najvišom vrednosti u januaru i time pretvorio snažne prepreke za ekonomski rast u blagi pokretač rasta.

Dolar se možda malo oporavio tokom prethodnog meseca, ali ukoliko sve ostane nepromenjeno, i pod pretpostavkom da neće biti daljih oscilacija finansijskih uslova, privredni rast bi trebalo da poraste za 1,3 procentna poena u narednim kvartalima, smatra Dan Struven (Daan Struyven) iz Goldman Saksa.

Fed tvrdi da njihove odluke o monetarnoj politici zavise samo od ekonomskih podataka. Pa ipak, mnogi investitori podsećaju na prošlo leto, kad su turbulencije na tržištima sputale centralnu banku da podigne kamatne stope u septembru. Fed je prepolovio očekivani rast kamatnih stopa za 2016. nakon turbulencija s početka godine.

„Ne mogu da kažu da brinu zbog tržišta, pa stoga to nazivaju ‘finansijskim uslovima’“, kaže Gregori Piters (Gregory Peters), viši portfolio menadžer u „Prudenšel fikst inkamu“ (Prudential Fixed Income). „To je samo šifra.“

Mnogi ekonomisti i menadžeri fondova tvrde da Fed ima pravo što se ponaša oprezno, imajući u vidu oporavak koji nije baš spektakularan i mogućnost da striktniji finansijski uslovi izazovu suprotni trend.

I zaista, njujorška filijala centralne banke ispitala je ekonomski uticaj pooštrenih uslova kreditiranja nakon letnje krize i zaključila da je ona smanjila za jedan procentni poen godišnju stopu rasta za poslednji kvartal 2015. i prvi kvartal 2016.

Šteta bi bila i veća da kreatori monetarne politike nisu odlučili da odlože podizanje kamatnih stopa planirano za septembar, kažu iz njujorškog ogranka. „Time što je odložio podizanje stopa federalnih fondova, FOMC je uspeo da amortizuje deo ovih negativnih šokova“, napisali su na svom blogu pod nazivom Liberti strit ekonomiks (Liberty Street Economics).

Ipak, preterano usredsređivanje na finansijske uslove može otežati kreiranje monetarne politike. Pojedini analitičari i investitori brinu da li će nagli zaokret Feda, nakon što je većim delom 2016. sprovodio izuzetno labavu politiku, na kraju ipak sabotirati planove ove institucije.

Ukoliko agresivnija retorika natera investitore da povlače poteze imajući u vidu mogućnost manje opreznog monetarnog zatezanja, to bi moglo poremetiti tržišta, ponovo pooštriti finansijske uslove i primorati američku centralnu banku da još jednom odustane.

Ekonomisti Dojče banke (Deutsche Bank) prošle nedelje ukazali su na ovu opasnost, ali i dodali da će pristojni ekonomski podaci verovatno odneti pobedu.

„Naša analiza pokazuje da samo pooštravanje finansijskih uslova teško da može da spreči Fed da podigne stope u narednim mesecima, dok god su ovi podaci dovoljno snažni“, kažu oni. „To je posebno tačno jer stabilan napredak ka ciljevima Feda sve više izjednačava rizike u vezi sa negativnom povratnom spregom s rizicima da Fed neće ispuniti očekivanja.“

Uprkos čestoj primeni labave politike, izgleda da Fed želi da nastavi s normalizacijom monetarne politike, a zasad su tržišta mirno primila snažne nagoveštaje centralne banke o podizanju kamatne stope ovog leta.

Ali tu su i rizici koji su pred vratima - poput Kine i referenduma o ostanku Britanije u EU - i ukoliko tržišta pretrpe oštar preokret neposredno pred junski sastanak, onda će, bez obzira na to šta stoji u nepoljoprivrednim platnim spiskovima, Fed verovatno odložiti odluku o povećanju kamatnih stopa. Ponovo.

„Jelen ima sizifovski zadatak da ubedi tržišta da određuju cene pod pretpostavkom mogućeg povećanja stopa“, kaže Piters. „A kamen se i dalje kotrlja nizbrdo.“

Robin Wigglesworth