Kameron ne mora da paniči zbog „bregzita“, bar ne još uvek

Ne paničite, gospodine Kamerone! Ne paničite! Možda kampanja za ostanak Britanije u Evropskoj uniji loše stoji u anketama, ali nema razloga za strah - barem ne još uvek. Jasno je da je kampanja za izlazak iz EU u velikom zamahu: dva istraživanja javnog mnjenja, koje je sprovela agencija ICM, pokazuju da ta opcija trenutno vodi za šest procenata, prema „Ju gavu“ (YouGov) prednost je sedam, a prema ORB jedan procenat. Ono što je manje izvesno jeste da li će se 23. juna ta prednost pretočiti u pobedu onih koji žele da napuste EU. Postoji nekoliko razloga zbog kojih bi pristalice „bregzita“ trebalo da pričekaju s otvaranjem slavljeničkog šampanjca.

Prvo, prethodne dve nedelje su bez sumnje bile odlične za zagovornike napuštanja EU. Njihova poruka o ulasku Turske u Evropsku uniju dodatno je osnažila antiimigraciono raspoloženje, a istovremeno je poslužila kao odličan način da se skrene pažnja s ekonomske nesigurnosti koju bi donelo napuštanje Unije.

Vodeći zastupnici „bregzita“ iz redova torijevaca Majkl Gouv (Michael Gove) i Boris Džonson (Boris Johnson) dobro su se pokazali u prvim pravim televizijskim nastupima na tu temu, dok je, s druge strane, premijer delovao nesigurno. Ali još se ne zna kako će ponovno pokretanje laburističke kampanje za ostanak u EU uticati na javno mnjenje, a neodlučni, levo orijentisani glasači možda će ipak podržati ostanak u Uniji.

Drugo, ključnu ulogu u referendumu imaće izlaznost glasača prema socio-demografskim grupama. Najnovije istraživanje „Ju Gava“ pokazalo je da 53 odsto pripadnika više srednje, srednje i niže srednje klase podržava ostanak zemlje u okviru EU, u poređenju s 35 odsto glasača iz radničke klase i onih s najnižim primanjima.

Prema tradiciji, izlaznost je veća među glasačima iz prve grupe.

Struktura biračkog tela na ovom referendumu predstavlja najveću nepoznanicu. Izborna komisija se priprema za izlaznost od 80 odsto, što je 14 odsto više nego što je zabeleženo na opštim izborima prošle godine. Ne zna se ko će biti ti dodatni glasači, niti šta ih to motiviše. Smatralo se da veća izlaznost više odgovara taboru za ostanak Britanije u EU, ali to možda više nije tačno.

Treće, s velikom sigurnošću se može pretpostaviti da će u narednih nekoliko dana ravnoteža ponovo prevagnuti u korist kampanje za ostanak.

Piter Kelner (Peter Kellner), bivši predsednik agencije za istraživanje tržišta „Ju Gav“, detaljno je analizirao nedavne izbore i referendume i zaključio da se presudni momenti gotovo uvek dešavaju u poslednjim danima pred glasanje. Kampanja za ostanak Britanije u Evropskoj uniji odavno je računala na snažan nalet protivničkog tabora u ovoj fazi, praćen panikom (kakvu vidimo sada), koja će motivisati njihove pristalice da krenu u akciju.

Na kraju, blok za ostanak u EU još ima nekoliko aduta u rukavu. Međunarodni monetarni fond tek treba da objavi svoj konačni izveštaj o tome šta bi glas za izlazak zemlje iz EU značio za britansku privredu, a još nismo čuli šta o ovoj temi imaju da kažu prethodni premijeri Britanije u planiranom zajedničkom nastupu. Ova dva faktora mogla bi da pruže preko potrebnu podršku argumentima za ostanak u Uniji.

Prethodnih nekoliko nedelja zagovornici napuštanja EU su, van očiju javnosti, bili uzdržani u predviđanjima rezultata referenduma. Oni i dalje očekuju da će se jezičak na vagi donekle vratiti na stranu bloka za ostanak, ali pitanje je u kolikoj meri. Sada postoji osećaj da se možda dešava nešto veliko.

Pored toga, verovatno je da na dan referenduma neke pristalice „bregzita“ neće iskoristiti svoje pravo na glasanje. Jasno je da je evroskepticizam prisutan širom zemlje, ali da li će se on pretočiti u glasove za izlazak iz EU 23. juna? Ili će strah koji širi suparnički tabor navesti glasače da ipak podrže status kvo?

U ovoj fazi kampanje ravnoteža strana je krhka. Bilo bi neoprezno iznositi bilo kakve prognoze i nijedna strana ne uzima trenutne rezultate zdravo za gotovo. Sledeća nedelja će, međutim, biti veoma burna.

SEBASTIAN PAYNE