Mlekarstvo - industrija koja posrće

U toku je sezona teljenja u Vaikatu, najvećem regionu po proizvodnji mleka i mlečnih proizvoda na Novom Zelandu, i poljoprivrednica Nikola Kloten (Nicola Kloeten) pomaže da na svet stigne nova generacija stoke, koja će, kako se nada, zadovoljiti sve veći apetit u Aziji za mlekom, puterom i sirevima.

Nakon potpisivanja ugovora o slobodnoj trgovini s Kinom 2008. godine Novi Zeland je doživeo procvat proizvodnje mleka i mlečnih proizvoda podstaknut izvozom. To mu je donelo nadimak „Saudijska Arabija mleka“ i dovelo do brze ekspanzije mlekarske industrije.

Ova zemlja južnog Pacifika najveći je svetski izvoznik proizvoda na bazi mleka, na koje odlazi četvrtina njenog ukupnog izvoza.

Ali, kako su se od početka 2014. cene mleka prepolovile - što je rezultat prezasićenosti i slabljenja tražnje - nekada bum u novozelandskoj proizvodnji, do kojeg je došlo najviše zahvaljujući Kini, pretvara se u fijasko. Prvi put nakon niza godina Klotenova i njen suprug smanjuju, a ne povećavaju svoje krdo od 560 krava, nastalih ukrštanjem džerzej i frizijske rase.

„Morali smo da se rešimo 60 krava jer je cena mleka već dugo na niskom nivou“, kaže Klotenova. „Mnogi proizvođači su u nezavidnoj situaciji.“

Posledice se osećaju u svim delovima industrije, koja se prostire od Pacifika do EU i Severne Amerike, zapošljava milione i raspolaže znatnim političkim uticajem. Gotovo desetina ukupne količine proizvedenog mleka se izvozi, a to na godišnjem nivou iznosi 140 milijardi dolara.

„Dejri NZ“ (Dairy NZ), telo zaduženo za ovu industrijsku granu, navodi da četiri od pet gazdinstava koja proizvode mleko beleže finansijske gubitke već treću sezonu zaredom. Nezavisna revizorska kuća KPMG prognozira da će jedan od 10 proizvođača u zemlji morati da izađe iz ove industrije, dok će 28 odsto morati da restrukturiraju svoje poslovanje i prikupe svež kapital kako bi opstali. Broj prijavljenih samoubistava proizvođača mleka takođe je porastao u poslednjih nekoliko meseci.

Porodica Kloten, kao i mnogi drugi proizvođači u ovoj prisnoj seoskoj zajednici, koja se nalazi oko 150 kilometara južno od Oklanda, na novozelandskom Severnom ostrvu, drastično smanjuje troškove tako što prodaje veći broj životinja industriji mesa i ograničava upotrebu suplemenata i đubriva. Broj krava muzara na nacionalnom nivou pao je prošle godine za 300.000 na 6,4 miliona, što je prvo smanjenje za deset godina.

„Poznajem pojedine proizvođače koji su morali da prodaju svoja stada“, kaže Klotenova. „Nije imalo smisla dalje se zaduživati kad se pogleda kakve su cene.“

Ovu krizu je pokrenula kombinacija prekomerne proizvodnje mleka na globalnom nivou i slabija od očekivane potražnje, naročito iz Kine, najvećeg svetskog kupca mlečnih proizvoda, gde je uvoz opao za petinu u periodu između 2014. i 2015. godine, pokazuju podaci Organizacije Ujedinjenih nacija za hranu i poljoprivredu (FAO). Situaciju su pogoršali zabrana uvoza mlečnih proizvoda iz Evrope u Rusiju iz 2014, kao posledica tenzija u Ukrajini i slaba potražnja na Bliskom istoku, gde se kolaps cene nafte odrazio na prihode.

Cena punomasnog mleka u prahu, ključnog sastojka prehrambenih proizvoda i artikla koji je broj jedan na izvoznoj listi novozelandske mlekarske industrije, više se nego prepolovila od 2014. na nešto iznad 2.000 dolara po toni, pokazuju podaci „Global dejri trejd okšna“ (Global Dairy Trade Auction), aukcijske platforme za mlečne proizvode kojom upravlja „Fontera“ (Fonterra), novozelandska zadruga koja je postala najveći svetski izvoznik mleka.

Mnogi robni analitičari ne očekuju da će doći do oporavka cena mlečnih proizvoda pre 2017, što je najraniji datum kad bi, kako se nadaju, smanjenja u proizvodnji dala rezultat. „Ovo je najteži period za ovu generaciju proizvođača mleka“, kaže Ema Higins (Emma Higgins), analitičarka Rabobanke. „Nivo zaduženosti je viši, troškovne strukture su veće i čini se da je već tri godine u nizu cena mleka niska.“

Ovo duže opadanje cena globalni je fenomen, koji je doveo do izmena u poljoprivrednoj praksi, preradi mleka i snabdevanju. Takođe, to stavlja sve veći pritisak na vlade da intervenišu i podrže poljoprivredne zajednice, čak iako su neke od njih nastojale da liberalizuju mlekarsku industriju.

U EU, koja je prošle godine ukinula kvote za proizvodnju mleka koje su decenijama bile na snazi ne bi li iskoristila nagli porast potražnje u Kini, cene koje se isplaćuju proizvođačima srozale su se na nivo iz 2009.

Slična je priča i u Kanadi, gde proizvođači vode bitku sa slabim cenama i protestuju protiv trgovinskog pakta NAFTA, koji dozvoljava uvoz proizvoda od mleka iz SAD bez carina.

Vlasnici farmi širom sveta upozoravaju da će kriza primorati mnoge da napuste ovu industriju.

Prošlog meseca britanski Odbor za razvoj poljoprivrede i hortikulture (Agriculture and Horticulture Development Board) objavio je da je od januara 2013. svaki deseti proizvođač u Engleskoj i Velsu - oko 1.000 gazdinstava - prestao s radom.

Najveći prerađivač mleka u Australiji „Marej Gulburn“ (Murrey Goulburn) bio je zatečen strmoglavim padom cena. U aprilu je retrospektivno smanjio cenu koju je ponudio proizvođačima sa 5,60 na između 4,75 (3,66 američkih dolara) i pet australijskih dolara. Njegova početna cena za novu sezonu od jula je 4,31 australijski dolar, što je ispod procenjenih troškova proizvodnje od pet do 5,20 australijskih dolara.

Greška u prognoziranju koštala je posla Gerija Heloua (Gary Helou), izvršnog direktora „Marej Gulburna“, i primorala Kanberu da obezbedi koncesione zajmove u vrednosti od 555 miliona australijskih dolara za ugrožene proizvođače.

EU je izdvojila milijardu evra pomoći poljoprivrednicima i počela da skladišti mleko u prahu i druge mlečne proizvode u pokušaju da izazove porast cena. Do ovoga je došlo nakon što se proizvodnja povećala za oko pet odsto u prvih pet meseci 2016. u poređenju sa istim periodom lane.

Brisel planira da pruži dodatnu podršku i primoran je da suspenduje - bar privremeno - politiku liberalizacije mlekarske industrije u vidu ukidanja, na primer, proizvodnih kvota kako bi pružio priliku proizvođačima da se nadmeću za svoje parče kolača na tržištu.

Novi Zeland, koji je ukinuo većinu poljoprivrednih subvencija sredinom osamdesetih godina, ne zagovara povratak državnoj pomoći, iako su njegovi proizvođači na udaru kolapsa cena mlečnih proizvoda. Ova zemlja je naročito pogođena zbog veličine njene mlekarske industrije, oslanjanja na izvoz u Kinu i njenog većeg fokusa nego kod drugih nacija na punomasno mleko u prahu, a ne na sireve, putere i jogurte. Ona je izvor oko dve trećine svetskog izvoza punomasnog mleka u prahu s Kinom kao najvećim potrošačem.

Kako bi zadovoljili naizgled nepresušnu potrebu Kine za sladoledom, adaptiranim mlekom za bebe i drugim mlečnim proizvodima, proizvođači na Novom Zelandu su intenzivirali proizvodnju. Oni su se bacili na kupovinu zemlje i novih grla ne bi li povećali krda i, umesto ovaca i goveda, počeli da gaje krave muzare.

Izvoz novozelandskog mleka u prahu u Kinu naglo se povećao i dostigao vrhunac od 744.000 tona 2013-2014. godine, donoseći ogroman profit. Otada su slabija potražnja u Kini, veća domaća proizvodnja i nagomilavanje zaliha naveli Peking da prepolovi uvoz.

„Kina je kupila više mlečnih proizvoda nego što joj je bilo potrebno“, kaže Higinsova. „Kad je shvatila da je preplavljena ovim artiklima, pritisak je stavljen na izvoznike - i stoga na Novi Zeland - da podnesu teret te promene, pre nego da padne na leđa mlekarske industrije u Kini.“

„Fontera“, koja prerađuje oko 80 odsto mleka na Novom Zelandu, nedavno je sasekla cenu koju plaća proizvođačima na najniži nivo u poslednjih devet godina od 4,25 novozelandskih dolara (3,08 američkih dolara) po kilogramu čvrste materije mleka. To je gotovo polovina najviše zabeležene cene i znatno ispod granice rentabilnosti od 5,25 novozelandskih dolara, pokazuju podaci „Dejri NZ“.

„Veliki broj proizvođača se pita kako smo, dođavola, dospeli u ovu zbrku?“, kaže Kris Luis (Chris Lewis), vlasnik farme i predsednik ogranka Vaikato udruženja farmera (Federated Farmers) Novog Zelanda. „Ovo je sezona u kojoj će mnogi morati da odluče da li da ostanu u mlekarskoj industriji ili da izađu iz nje.“

Najveća pretnja proizvođačima su dugovi od 38 milijardi novozelandskih dolara nagomilani u godinama buma proizvodnje, što predstavlja desetinu ukupnih bankarskih zajmova u ovoj zemlji, pokazuju podaci Banke rezervi Novog Zelanda. Mnogi proizvođači su drastično skresali troškove smanjujući veličinu krda, odlažući kupovinu kapitala i otkazujući ugovore o privremenim i povremenim poslovima.

„Servisiranje duga je zaista veliko pitanje za proizvođače“, kaže Vudford. „Banke bi radije da izbegnu zaplenu jer bi to oborilo cene farmi i zemljišta i tada bi one bile na gubitku.“

Međutim, ima znakova finansijskog stresa jer je cena farmi pala 18 odsto za 12 meseci, zaključno s junom, pokazuju podaci novozelandskog Ril estejt instituta (Real Estate Institute). Centralna banka je u majskom izveštaju o finansijskoj stabilnosti upozorila da je zaduženost proizvođača alarmantna i da se odnos zajma i prihoda približava najvišem nivou, koji je poslednji put zabeležen za vreme globalne finansijske krize.

„Banke će morati da izbalansiraju rizik od prekomernog davanja kredita i opasnost od produbljivanja krize koja dolazi od pooštravanja standarda za odobrenje kredita“, navodi se. Stres-testovi u martu su upozorili da su pojedine banke suočene s gubicima od tri do osam odsto zbog njihove izloženosti prema mlekarskoj industriji.

Ova kriza takođe utiče na „Fonteru“, koja je ukinula 750 radnih mesta od ukupno 16.000.

„Beleži se oporavak u Kini, koji je sporiji od očekivanog, a jak novozelandski dolar dodatno otežava situaciju u odnosu na prethodne ciklične krize“, kaže Teo Spirings (Theo Spierings), izvršni direktor „Fontere“.

Ali, on je ubeđen da će se tržište oporaviti i dodaje da apetit za mlečnim proizvodima u Aziji raste dva do tri odsto godišnje. On kaže da nema mesta strahovima da bi Kina mogla da intenzivira svoju proizvodnju i izbaci novozelanske proizvođače iz igre.


JAMIE SMYTH




Nove tehnologije

VR terapija vraća delimičnu pokretljivost paraplegičarima

Američko-brazilska klinička studija pokazala da savremene tehnologije u kombinaciji sa intenzivnim i dugotrajnim vežbanjem mogu da dovedu do promena unutar tela, a time posredno i do rehabilitacije nerava i mišića

Koristeći uređaje za virtuelnu stvarnost i robotičke egzoskelete koje pokreću moždani talasi, naučnici pomažu osobama paralizovanim usled povrede kičmene moždine da ponovo aktiviraju nerve i delimično povrate osetljivost i kontrolu mišića.

Ovaj veliki napredak u lečenju, opisan u jednoj američko-brazilskoj kliničkoj studiji, pokazuje da nove tehnologije u kombinaciji sa intenzivnim i dugotrajnim vežbanjem mogu da pomognu ovim pacijentima da pokrenu promene unutar svog tela koje omogućavaju rehabilitaciju nerava i mišića.

Jedna od pacijentkinja u ovoj studiji, nepokretna već 13 godina, posle 13 meseci vežbanja bila je u stanju da samostalno pokreće noge.

„Kad smo započinjali ovaj projekat, nismo mogli da predvidimo da će ishod kliničke studije biti tako iznenađujuć“, izjavio je Migel Nikolelis (Miguel Nicolelis) sa univerziteta Djuk (Duke University), koji je predvodio istraživanje u okviru projekta „Hodaj ponovo“ (Walk Again Project) u Sao Paulu.

„Nikad do sada nije zabeležen oporavak ovih funkcija kod pacijenata kojima je dijagnoza potpune paralize postavljena pre toliko mnogo godina.“

U okviru studije istraživači su koristili tzv. interfejs mozak-mašina, u kombinaciji s različitim uređajima, između ostalih i sa sistemom za virtuelnu stvarnost koji je pacijentima omogućio simulaciju kontrole nad njihovim paralizovanim udovima.

Nakon godinu dana treninga svake nedelje po dva sata, pokazao se napredak kod svih osmoro učesnika, jer im se u određenoj meri vratio osećaj i kontrola mišića ispod povređenog dela kičme. Ovo istraživanje je objavljeno u časopisu Sajentifik riports (Scientific Reports).

„Kod pacijenata koji su u dužem vremenskom periodu koristili interfejs mozak-mašina zabeleženo je poboljšanje motorike, osećaja dodira i visceralnih funkcija“, navodi profesor Nikolelis.

Istraživači smatraju da je ovaj trening reaktivirao nerve koji su preživeli povredu kičmene moždine.

Iako su u istraživanju korišćene kompleksne procedure i oprema, ovaj tim planira da razvije jednostavniju verziju, koja bi mogla da se koristi u klinikama širom sveta. Prema procenama Svetske zdravstvene organizacije, svake godine od 250.000 do 500.000 ljudi ostane paralizovano usled povrede kičmene moždine.

Osnovni interfejs mozak-mašina korišćen u projektu „Hodaj ponovo“ je neinvanzivna kapa sa 11 elektroda, koje beleže moždanu aktivnost. U uvodnom delu treninga koji uključuje virtuelnu stvarnost pacijenti su nosili na glavi „okulus rift“ (Oculus Rift), displej sa avatarom, koji je simulirao pokrete njihovih nogu. U početku nije bilo aktivnosti u delu mozga koji kontroliše kretanje, ali one su ponovo registrovane nakon nekoliko meseci vežbanja.


CLIVE COOKSON - LONDON





Sigurne luke

„Abenomija“ rađa novu generaciju investitora u zlato

Uvođenjem negativnih kamatnih stopa i padom prinosa na državne obveznice, japanske štediše okrenule su se „bezbednom“ finansijskom leku

Fond menadžer iz SAD, britanski šampion u pikadu i baka iz Japana ulaze u bar u Tokiju.

U ovoj priči nema štosa, bar je izmišljen i likovi se nisu zaista sreli, ali osobe o kojima je reč ipak su stvarne. Sve troje su u stanju da satima sede i ćaskaju - pomalo monotono - o zlatu i pravo su otelotvorenje sve snažnije opsesije ovim metalom.

Jedna od tih osoba ima sklonost ka britanskim zlatnim kovanicama; druga više voli „javorov list“, kanadski zlatnik čuven po svojoj čistoći; treća se trudi da uštedi oko 140.000 dolara, koliko košta jedna zlatna pločica od 100 unci. Jedna je kupila kućni sef, druga je iznajmila sef u banci, a treća se raspituje koliko košta zakup prostora u švajcarskom trezoru. Svi prate kretanje cena zlata preko svojih telefona kao što neki drugi ljudi proveravaju gde se nalaze Pokemoni.

Šta stoji iza ove opsesije? Kao deo nastojanja premijera Šinzoa Abea (Shinzo Abe) da pokrene japansku privredu, u januaru su uvedene negativne kamatne stope. U državi sa veoma visokim nivoom štednje, ta vest je uznemirila građane. Ekonomska politika je u međuvremenu snizila prinose na državne obveznice, omiljene među japanskim štedišama, do te mere da čak 80 odsto njih sada ima negativan prinos. Glas za izlazak iz Evropske unije na referendumu u Britaniji pre dva meseca takođe je ostavio posledice.

Tako je zlato dobilo blistavi status finansijskog leka za novu generaciju investitora koji očekuju rast vrednosti tog metala: pravi analgetik koji u neprirodnim vremenima zvuči kao prirodno rešenje. Još prošle godine, fond menadžer je rado ukazivao na činjenicu da kada se fraza „zašto investitori u zlato...“ ukuca u pretraživač Gugl, on automatski završava rečenicu sa „...nisu u pravu“. U međuvremenu se njegov stav potpuno promenio; sada je voljan da naširoko objašnjava zbog čega pravi zalihe američkih „zlatnih orlova“ za svoje dve ćerke.

Svetski savet za zlato naziva Japan „zvezdom regiona“, navodeći u svom najnovijem izveštaju da je ta država prvi put ove decenije zabeležila četvrti uzastopni kvartal sa neto pozitivnim investicijama u ovaj metal.

Za sve nas koji na putu kući prolazimo pored male, ali užurbane firme koja trguje investicionim zlatom, to ne predstavlja nikakvo iznenađenje. Čije Igaraši (Chie Igarashi), baka iz Tokija, predstavnica je sve brojnije kategorije ljudi između 50 i 70 godina koji su odlučili da svoj skepticizam prema Abeovoj ekonomskoj viziji izraze ne na glasačkim mestima (premijer je na prošlomesečnim izborima za Gornji dom parlamenta dobio ubedljivu podršku), već kod najbližeg trgovca plemenitim metalima.

Od početka 2016. godine, gospođa Igaraši (66) kupila je četiri zlatna novčića - koja po ceni od oko 1.340 američkih dolara po unci vrede otprilike 520.000 jena. Jačanje japanske valute nakon referenduma o Bregzitu 23. juna, posle kojeg je jen dostigao najvišu vrednost prema dolaru u gotovo tri godine, još više je pojačalo njen apetit.

A ona nije jedina. Prodaja u najvećoj japanskoj kompaniji koja se bavi maloprodajom zlata „Tanaka Kikinzoku“ skočila je 24. juna na nivo tri puta viši od uobičajenog, a ukupna prodaja zlata u prvom kvartalu 2016. bila je za 35 odsto viša u odnosu na isti period prošle godine. Svaki put kad neki novi element neizvesnosti pogodi domaćinstva, „Tanaka Kikinzoku“ zabeleži porast broja prijava za svoj „plan akumulacije čistog zlata“ - investicionu šemu po kojoj se svakog meseca za crne dane ostavi po jedan grumen koji uliva sigurnost.

Pikado igrač koji je među osam najboljih na svetu i u japanskoj prestonici je boravio prošlog meseca kao učesnik Tokio mastersa, skromno, kao i gospođa Igaraši, kaže za sebe da je „totalni početnik“ kad je reč o zlatu, istovremeno pokazujući zapanjujuće detaljno poznavanje cena (do dve decimale), čistoće (do tri decimale) i mogućnosti za valutnu arbitražu.

LEO LEWIS