Trampova epska izdaja srednje klase

Na dan kad je predstavljen njegov predlog budžeta SAD, američki predsednik Donald Tramp (Donald Trump) bio je na putu ka Vatikanu. Sasvim odgovarajuće odredište - jer ako bi i Trampova ispovest bila tako šokantna kao njegov fiskalni plan, niko sem pape ne bi mogao da je sasluša. Papa Franja je pobornik „socijalnog kapitalizma“, filozofije koja pridaje vrednost svakom članu društva.

Ako bude usvojen, Trampov budžet će desetkovati novčana sredstva namenjena najsiromašnijim Amerikancima da bi finansirao stvaranje poreskog raja za najbogatije. Budžetski balans se postiže numerološkom vudu magijom. Retko se dešava da se jedan fiskalni dokument oslanja na tako nejasno računovodstvo.

To je nacrt za izdaju epskih razmera. Tramp je vodio svoju kampanju na obećanjima da će pomoći američkoj srednjoj klasi. Sad namerava da joj oduzme i ono malo zaštite koja joj je još preostala. Pored dubokih rezova koji će pogoditi najugroženije, između ostalog i program bonova za hranu, budžet predviđa i prestanak finansiranja višeg obrazovanja. Subvencije za one koji nemaju dovoljno novca da podignu studentske kredite bile bi ukinute.

Poreske olakšice kojima se zaposleni sa niskim platama ohrabruju da nastave da rade - izuzetno efikasni poreski kredit na zaradu - bile bi osetno smanjene. Investicije u istraživanje, specijalizovane programe obuke, programe lečenja zavisnosti od opijata, kao i u stipendije, doživele bi nagli pad. Jedino povećanje rashoda rezervisano je za odbrambeni budžet i obezbeđivanje državne granice prema Meksiku.

Povrh toga, Trampov budžet predstavlja smrtni greh političkog samoubistva - gubljenja podrške biračkog tela. Jedina uteha je ta da će Tramp teško ubediti svoje kolege republikance da glasaju za većinu njegovih predloga.

Bez obzira na to, Tramp je postavio granice američke ekonomske agende. Ulaganja u ljude zamenjena su iznenadnim dobicima u stilu „Velikog Getsbija“. Budžetski zdrav razum žrtvovan je u korist čudesnih zamisli. Najgore od svega, saveznoj vladi se oduzimaju instrumenti za odgovor na izazove s kojima se Amerika suočava.

Četiri Trampova sektora - obrazovanje, stanovanje, energetiku i agenciju za zaštitu životne sredine (Environmental Protection Agency) - predvode ljudi koji žele da zatvore institucije na čijem su čelu. Ironija leži u činjenici da se time priprema teren za stotine novih pobunjenika trampovskog tipa. Tamo negde neki novi Tramp već čeka svoju priliku. Naredni bi mogao da stvarno isuši močvaru. Verujte mi.

Ali Trampov greh koji je najteže oprostiti je rasipanje. S tačke gledišta novinara, njegovo predsednikovanje je operacija koja je izmakla kontroli i u kojoj curi na sve strane. U istoriji će biti zabeleženo kao slučaj grubog nemara.

Trampa je do pobede dovela ogorčenost američke srednje klase prema pripadnicima elite. Usledila je posle najdužeg perioda u istoriji SAD tokom kojeg su plate srednjeg staleža stagnirale. To je za posledicu imalo i rast stope smrtnosti u velikim delovima zemlje, posebno u unutrašnjosti, i osećaj poraženosti koji je preplavio nekadašnje industrijske radnike. Najočigledniji simptom toga je sve raširenija zavisnost od lekova protiv bolova. Trampov uspeh je bio manifestacija srednje klase koja je izgubila veru u liberalnu demokratiju. Ispostavilo se da je lek koji joj on nudi gori od same bolesti.

Kakve će biti posledice? Prva je ta da će se jaz koji je doveo do Trampove pobede još više produbiti. Dve stavke Trampovog plana koje će najverovatnije biti usvojene su smanjenje poreza i ukidanje zakona o dostupnoj zdravstvenoj zaštiti, tzv. Obamakera. Prva će doneti dodatne pogodnosti slojevima društva koji su već na pobedničkoj strani. Druga će gubitnicima oduzeti najvažniju zaštitnu mrežu. Zajedno će dovesti do oštrog pada u bilansu stanja SAD.

Skoro tri četvrtine američkog budžeta trenutno odlazi na odbranu, otplatu kamata na dug i prinadležnosti kao što su socijalna i zdravstvena zaštita. Predviđa se da će tokom Trampovog mandata ti izdaci porasti na preko 80 odsto. Procenat namenjen ulaganjima u ljudske resurse, posebno u obrazovanje i razvoj veština, nastaviće da se smanjuje. Američki budžet je već pozajmljivao od budućnosti da bi otplatio prošlost. Kod Trampa bi to bila krađa ogromnih razmera.

Druga posledica je uticaj na zdravlje američke demokratije. Nije prošlo ni četvrt veka otkako je američki model trijumfovao nad Sovjetskim Savezom. Tu pobedu je donela mešovita ekonomija koja je ulagala u američku srednju klasu. Sovjetska pretnja je izvukla ono najbolje od prosvećenog kapitalizma.

Trampovi planovi su tipičan primer amnezije od koje elita u SAD pati još od tog vremena. Dve decenije sve veće nejednakosti dovele su američku demokratiju do ivice tolerancije. Tramp sada stavlja njene granice na probu.

Ipak, u jednom ključnom pogledu, američki sistem funkcioniše. Kočnice i ravnoteže drže Trampovu moć pod kontrolom. Američki sudovi su blokirali njegove planove za diskriminaciju muslimana. Mediji i građansko društvo vredno beleže svaku njegovu brljotinu. Specijalni tužilac istražuje navodne tajne dogovore između Trampa i jedne strane sile. Upravo tako sistem i treba da funkcioniše.

U širem smislu, međutim, sistem popušta. Siguran znak da se to dešava bila je Trampova pobeda. Ono što on planira da napravi od njega bio bi još veći neuspeh.