Stručnjaci smatraju da su osnovne prednosti primene KPG njegov ekološki aspekat zbog male emisije ugljen-dioksida, potom ekonomska isplativost, kao i to što pruža odlične performanse vozilima u kojima se koristi kao pogonsko gorivo

U ovom trenutku niko sa sigurnošću ne može precizno da kaže kako će izgledati energetski miks budućnosti. Međutim, većina eksperata slaže se da jedan energent s pravom zaslužuje epitet energenta budućnosti. To jednako važi i kad je reč o ekonomskoj isplativosti i njegovim ekološkim prednostima. Taj energent je komprimovani prirodni gas, poznatiji kao metan.

Komprimovani prirodni gas (KPG) zapravo je prirodni, odnosno zemni gas, koji se sabija na pritisak od 220 do 250 bara, a čiji je glavni sastojak metan. U poređenju sa ostalim energentima, metan ima najmanji koeficijent emisije ugljen-dioksida (CO2), tako da je jasno da njegova upotreba doprinosi očuvanju životne sredine.

Pored smanjenja emisije štetnih gasova, upotreba metana doprinosi i smanjenju buke, pa se pozitivan uticaj na životnu sredinu ogleda i u tom segmentu. KPG se koristi kao alternativno gorivo za sve vrste vozila, a važan je energent i u industriji. Jedna od prednosti KPG je i znatno niža cena goriva tokom eksploatacije i u prodaji. Osnovna odlika metana je njegova visoka kalorijska vrednost, koja daleko nadmašuje iste vrednosti kod ostalih pogonskih goriva.

Prednost tog energenta je i u oktanskom broju, kao jednom od merila kvaliteta goriva. Istovremeno, vozila koja koriste KPG kao pogonsko gorivo odlikuje duži radni vek motora, bolja startnost i bolje upravljačke performanse. Praksa je, takođe, pokazala da uštede prilikom korišćenja metana kao pogonskog goriva idu i do 50 odsto, u zavisnosti od tipa vozila.

Perspektivno tržište

Jedna od značajnih prednosti KPG je i to što se smatra da ima veoma perspektivno tržište. Naime, prema dostupnim podacima, broj vozila koja koriste metan rastao je u poslednjoj deceniji po stopi od oko 15 odsto godišnje. Pored toga, iz Evropske unije je najavljeno da će u narednom periodu biti uložena znatna sredstva kako bi se izgradila i unapredila infrastruktura za punilišta za KPG.

Zasad najviše KPG vozila ima u Iranu, Pakistanu, Argentini, Brazilu, Kini i Indiji, dok od država Evropske unije u tome prednjači Italija. Kad je reč o Srbiji, i domaći proizvođač automobila „Fijat Krajsler automobili Srbija“ pokrenuo je proizvodnju te vrste vozila, odnosno modela 500l s pogonom na komprimovani prirodni gas.

Takođe, stručnjaci smatraju da i tržište KPG u Srbiji ima potencijala za rast, koji će svakako zavisiti i od svesti potrošača o prednostima tog energenta. Iako su prednosti korišćenja metana kao pogonskog goriva brojne, broj KPG vozila u svetu trenutno nema znatnije procentualno učešće u ukupnom broju vozila. Kao osnovne kočnice masovnije globalne upotrebe metana zasad se vide više početne cene vozila koje koriste KPG kao pogonsko gorivo, kao i nedovoljno razvijena mreža punionica u mnogim državama.

Kad je reč o punionicama u Srbiji, „Naftna industrija Srbije“ je u 2015. godini počela maloprodaju metana i tako postala prva mreža benzinskih stanica u zemlji koja je u svoju ponudu uvrstila i komprimovani prirodni gas.
gasovod.jpg
Foto: Shutterstock

Industrijska upotreba

Ovaj energent ima i znatnu upotrebu u industriji i domaćinstvima, gde se koristi kao gorivo za grejanje. Njegova karakteristika je i to što do potrošača može da se dovozi i specijalnim transportnim vozilima, tako da njegova distribucija ne zavisi od postojanja distributivne mreže, odnosno gasovoda.

Jedan od važnih iskoraka na domaćem tržištu ovog energenta učinjen je 23. maja, kad je u rad svečano pušteno NIS postrojenje za proizvodnju i veleprodaju komprimovanog prirodnog gasa na gasnom polju „Ostrovo“ kod Požarevca. Početak rada ovog postrojenja biće od velikog značaja za celu Srbiju, kao i za lokalnu privredu, jer su tamošnje fabrike ujedno i potrošači KPG.

Inače, postrojenje na „Ostrovu“ je novi korak NIS u proizvodnji ovog energenta, jer je ta kompanija 2014. počela proizvodnju i veleprodaju KPG na naftno-gasnom polju „Palić“. Kad je reč o karakteristikama postrojenja na gasnom polju „Ostrovo“, koje su otvorili generalni direktor NIS Kiril Tjurdenjev i ministar rudarstva i energetike Srbije Aleksandar Antić, njegova planirana dnevna proizvodnja je 25 tona KPG, odnosno oko 9.000 tona godišnje.

Ukupna vrednost investicije, koja je obuhvatala izgradnju sabirno-gasne stanice i postrojenja za proizvodnju komprimovanog prirodnog gasa, iznosi 400 miliona dinara, saopšteno je iz NIS. Izvesno je da će i ova investicija uticati na dalji razvoj tržišta KPG u Srbiji, čime će nam alternativna, povoljnija i ekološki čistija goriva postati još dostupnija.