STRANKE ODGOVORILE: Kako biste rešili kosovski problem?

Stranke i zajedničke liste koje izlaze na izbore odgovarale su na pitanje Tanjuga - kako vide i za kakvo se rešenje kosovskog problema zalažu, a odgovori glase ovako:

Prvo treba da se utvrde standardi, a onda status - nikako obrnuto.

O budućnosti Kosova treba da prestanu da pričaju ratni zločinci iz Prištine i "ratni huškači iz Beograda" koji, nisu postali zločinci samo zato što nisu bili dovoljno hrabri da obuku uniformu i uzmu puške.

I (Ibrahimu) Rugovi sam 14. oktobra 2003. godine, kada su bili prvi razgovori Beograda i Prištine, rekao pred svima da obezbedi Srbima i ostalim nealbancima da mogu da žive slobodno i bezbrižno na Kosovu kao Albanci u ostalom delu Srbije. To je osnova standarda, a onda ćemo lako doći do statusa".

MARKO ĐURIŠIĆ, prvi na listi Ujedinjena demokratska Srbija (UDS): Rešenje iz dijaloga.

"Ujedinjenina demokratska Srbija zalaže se za svako rešenje kosovskog problema koje će biti proizvod dijaloga Beograda i Prištine uz podršku EU Ideja o takozvanom "zamrznutom konfliktu" je loša, kao i odlaganje donošenja rešenja za kosovski problem.

Rešenje koje treba da proistekne iz dijaloga Beograda i Prištine bice najrealnije i najprihvatljivije. i mora biti podržano od građana i međunarodne zajednice .

Jedino takvo rešenje može dovesti do mira i pomirenja i omogućiće nam da krenemo napred.

Ako bude doneto negde van, tajno, van javnih i zvaničnih mesta gde se taj dijalog vodi, bojim se da onda neće biti prihvaćeno od većine građana i neće doneti mir i pomirenje".

MUAMER ZUKORLIĆ, nosilac liste koalicije Samo pravo - Stranka pravde i pomirenja i Demokratska partija Makedonaca: Model dve Nemačke.

"Dogovor bi trebalo da bude negde na sredini, između dosadašnjih stavova obe strane.

"Model dve Nemačke bi mogao da bude orijentacija za rešenje tog pitanja iako ovo pitanje ima određene specifičnosti i ne bi mogao biti moguće u potpunosti primeniti taj model, ali nešto slično mislim da bi moglo biti prihvatljivo za obe strane i da bi ostvarilo temelj dugoročnije stabilnosti do sazravenja situacije za neko rešenje koje bi bilo moguće u konačnosti i koje bi bilo dugoročnije ili trajno prihvatljivo za obe strane".

IVICA DAČIĆ, lista Socijalistička partija Srbije, Jedinstvena Srbija: Odbrana teritorijalnog integriteta i suvereniteta Srbije prioritet.

"Prvi spoljpolitički prioritet liste SPS-JS je odbrana teritorijalnog integriteta i suvereniteta Srbije.SPS-JS godinama vode politiku upravo čvrste odbrane teritorijalnog integriteta i suvereniteta, za kompromis, dogovor, nalaženje najboljeg mogućeg rešenja, u interesu srpskog i albanskog naroda.

Mi smo spremni da razgovaramo o kompromisu, ja sam lično i iznosio svih ovih godina različite moguće ideje, ali do sada nikada na tu temu nije razgovarano. Albanci ne žele da razgovaraju o kompromisu, jer misle da je stvar rešena. Stvar nije rešenaPriznanje Kosova povuklo je18 zemalja i ta ta samoproklamovana država više nema većinu u međunarodnim organizacijama.

Ako neće da se dogovorimo, mi ćemo nastaviti da vodimo našu politiku koja osporava njihovo članstvo u međunarodnim organizacijama, politiku povlačenja priznanja i u nikakvi pritisci na Srbiju da prizna nezavisnost Kosova bez bilo kakvog kompromisa i dogovora neće uroditi plodom".

PETAR MILETIĆ, Pokret slobodnih građana: Nerealno o rešenju statusa KiM u kratkom roku

"Kada ljudi pitaju šta je rešenje za KiM, pretpostavljam da misle na status Kosova. Ja mislim da je u ovom trenutku potpuno nerealno govoriti o tome da možemo rešiti status Kosova u kratkom periodu.

Ono za šta bi se Pokret slobodnih građana zalagao jeste otvaranje svih onih dokumenata koja se tiču pre svega kosovskih Srba, dakle od Rezolucije 1244, preko ustavnog okvira, Ahtisarijevog paketa inkorporiranog u ustav Kosova, preko Briselskog sporazuma i da vidimo šta sve tu piše što je pravna zaštita kosovskih Srba, naše imovine, imovine SPC i ostalo, pa tek onda možemo govoriti o eventualnom statusnom rešenju.

Dok se te stvari koje su potpisane i prihvaćene ne reše, bojim se da je prerano razgovarati o statusu".

MILAN STAMATOVIĆ, lider koalicije "Zdrava Srbija, bolja Srbija": Rešenje kroz Rezoluciju UN 1244.

"Srbija treba da rešenje pitanja Kosova i Metohije traži kroz Rezoluciju UN 1244.

Zahtevamo od svih političara da poštuju Ustav Republike Srbije i da se rešenje pitanja Kosova i Metohije traži kroz Rezoluciju UU 1244, u zajedničkom dogovoru sa našim tradicionalnim prijateljima kao što je Rusija"

MILOŠ PARANDILOVIC, Lista "Za kraljevinu Srbiju": KiM neotudivi deo Srbije.

"Lista "Za kraljevinu Srbiju" vidi Kosovo i Metohiju kao trajni i neotuđivi deo Srbije i kolevku srpskog identiteta, ona je južna srpska pokrajina i da je njen status definisan Ustavom i Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti UN i a niko nema, pravo da to dovodi u pitanje.

Smatramo da država Srbija treba da uloži sve napore da sačuva naš narod na KiM, kao i srpske svetinje i da se bori za poštovanje međunarodnog prava zajedno sa našim saveznicima koji će s vremenom sve više jačati Kaže da je KiM oslobodio i vratio u sastav Srbije kralj Petar Prvi Karađorđević i da je ta koalicija ubeđena da će jedino Srbija, kada ponovo bude kraljevina i obnovi svoj ugled u snagu u svetu, vratiti pun suverenitet nad KiM".

MARKO ĐURIĆ, potpredsednik Glavnog odbora Srpske napredne stranke: Verujemo u kompromisno rešavanje problema KiM zasnovano na Ustavu.

"Samo snažna i ekonomski jaka politički i na međunarodnom i na unutrašnjem planu stabilna Srbija može da zaštiti srpske interese na Kosovo i Metohiji. Zato smo u prethodnih godina radili na srpskoj slozi na KiM, ojačali srpsku listu, izgradili za naš narod na KiM 1.700 kuća i stanova, obnovili bolnice, puteve, škole zato što verujemo da jak srpski narod na KiM jeste kamen međaš i koren Srbije i srpske državnosti na KiM i verujemo u kompromisno rešavanje problema KiM zasnovano na Ustavu Republike Srbije, na rezoluciji 1244 i na želji da se postigne trajni mir i stabilnost u našem regionu.

Predsednik Vučić i tim Srbije izvojevali su za Srbiju preokret po pitanju KiM u međunarodnoj zajednici i obezbedili da 18 država povuče priznanje KiM. Zaustavili smo članstvo KiM u Interpolu, UNESCO, Svetskoj carinskoj organizaciji i devet drugih velikih međunarodnih organizacija. Činili smo ključne stvari da sačuvamo mogućnost Srbije da kroz pregovore i na miran način traži rešenje u našem interesu."

MILICA ĐURĐEVIĆ STAMENKOVSKi, nosilac liste Srpske stranke Zavetnici: KiM je neotuđivi deo Srbije.

"Srpska stranka Zavetnici postavlja samo jedno pitanje - na koji način ćemo obnoviti suverenitet u našoj južnoj pokrajini. Za nas je on nedeljiv i mi ćemo sačuvati nepovredivost srpskih granica. Ne želimo da pristanemo na gubitničku filozofiju u kojoj nam se nameće i preporučuje da treba da verifikujemo otimačinu 12 odsto srpske teritorije, vekovne i civilizacijske kolevke srpskog naroda i naše duhovne i kulturne baštine.

KiM je sastavni i neotuđivi deo Srbije. Prihvatamo samo ona rešenja koja su u skladu sa međunarodnim pravom, važećom Rezolucijom 1244 SBUN i Ustavom Srbije. Nikada nećemo dopustiti da bilo ko, u ime Srbije, njenih građana i srpskog naroda stavi potpis na predaju južne srpske pokrajine. Kosovo i Metohija su Srbija i ostaće Srbija".

ČEDOMIR JOVANOVIĆ, nosilac izborne liste "Koalicija za mir": Mi smo za politiku mogućeg, hrabro pred građane sa jasnim porukama.

"Politika LDP je politika mogućeg, onoga što je potrebno i što treba biti ostvareno, tu pre svega mislim na pomirenje Srba i Albanaca jer bez te vrste pomirenja i međusobnog poverenja ne može biti ni zajedničkog odgovora na Kosovu na problem koji je generacijski i koji niko nije uspeo da reši, a mi ga moramo rešiti ako želimo kao društva da opstanemo.

Mislim da po pitanju Kosova i nema previše skrivenih aduta i da je zbog toga unutar društva potrebno postići kompromis i na takav način uliti poverenje onim snagama u Prištini koje su spremne i žele zajednički dogovor. Da li je to korekcija granica, međusobno priznanje, da li je to povlačenje one politike kojom smo mi blokadom odgovarali na svako nastojanje kosovskog društva da se integriše u međunarodnu zajednicu, to su teme za razgovor u parlamentu i za za ozbiljan dijalog koji se mora voditi ovde u Srbiji.

Hrabro pred građane sa jasnim porukama, bolje da Kosovo bude u UN, nego da krene na drugu stranu, ako ne može u Njujork otići će u Albaniju pa će za sobom povući deo Crne Gore, Srbije, Makedonije, pa će posle neko od usijanih glava u Srbiji postaviti pitanje zašto da mi ne siđemo na Ibar ili da ne odemo do Kumanova, da se prošetamo do severa Crne Gore, da uzmemo ono što je oduvek bilo naše, a to je Republika Srpska i eto pakla u kojem naša deca treba da žive u 21. veku.

Zbog toga smo i napravili tu Koaliciju za mir i zato je mir prisutan u toj meri kao ideja u svemu onome što radimo".

MILOŠ JOVANOVIĆ, nosilac izborne liste pokreta METLA 2020: Rešenje je reintegracija Kosova i Metohije u pun ustavno-pravni poredak Republike Srbije.

"Rešenje je jasno. Ovo je propisana stvar Ustavom Republike Srbije i Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija i opštim principima međunarodnog prava.

Dakle rešenje je reintegracije KiM u pun ustavno-pravni poredak Republike Srbije.

To će trajati. To zahteva posebnu strategiju, a to je strategija koja menja realnost postepeno i to je ono što mora da se uradi zato što sve drugo, bilo kakvo priznanje secesije KiM, bilo kakva vrsta predaje bila bi dvostruko pogubna za nas kao naciju, za nas kao državu. Time bismo prvo negirali sami sebe.

To bi bila neka vrsta identitetskog samoubistva jer vi ne možete pola srpske kulture posle da čitate, da gledate jer će biti obesmišljena. Od Milana Rakića na Gazimestanu do srpske epike, do Gorskog vjenca, do Nadežde Petrović i njene slike Gračanica dakle sve to možemo u kontenjer da bacimo istog trenutka ako priznamo secesiju KiM.

Druga stvar zašto bi to bilo pogubno, zato što bi se otvorilo neminovno, po automatizmu bi se otvorilo pitanje takozvane Velike Albanije, njenog stvaranja, njenog konkretizovanja čime bi se destabilizovao čitav region. To bi otvorilo pitanje Makedonije, Crne Gore, povratno BiH tj. Republike Srpske i mi bismo, umesto da se bavimo uređenjem naše kuće, naše Srbije, za naredne 30 godine bavili geopolitikom i sukobima. Mi to ne želimo. Dakle Kosovo je Srbija, trajaće taj povratak dugo, do tada samo treba garantovati dve stvari, dakle jačati srpski korpus na KiM i garantovati njihovu bezbednost za slučaj da se nešto desi, a KFOR ne reaguje".

ALEKSANDAR ŠEŠELJ, zamenik predsednika Srpske radikalne stranke: Neophodno je da se pregovori vrate u format u Saveta bezbednosti UN.

"Ukoliko pregovaramo u EU ne možemo da ostvarimo ništa što je u našem intersu.

EU nije objektivan posrednik jer je jedan od sponzora nezavisnosti Kosova, poslala je misiju EULEKS-a da instalira kosovske institucije i ima za cilj da se mi što pre odreknemo KiM i priznamo nezavisnost Kosova i omogućimo da takozvana republika Kosovo uđe u UN. Mislimo da pregovori treba da se vrate u okvire SB UN da bi se napravio balans između velikih sila koje su priznale nezavisnost Kosova i onih koje nisu to učinile.

Pozicija Srbije mora da bude potpuna autonomija za kosovske Albance koja bi podrazumevala predsednika, vladu, skupšstinu, sopstveno ubiranje poreza i nastup na međunarodnim kulturnim i sportskim manifestacijama dok bi ekskluzivitet vlasti u Beogradu bilo čuvanje državne granice i članstvo u UN. To mora da bude pozicija Srbije sa kojom nastupamo a ne da se prilagođavamo svakakvim uslovima koji dolaze iz EU.

To treba da bude naša pozicija, a ako bude pozicija "daj šta daš" ne možemo da dobijemo ništa dugoročno za srpski narod na Kim i uopšte za Srbiju".

ALEKSANDAR ŠAPIĆ, nosilac liste Pobeda za Srbiju: U ovom momentu ja ne vidim o čemu treba da se odlučuje, kada je Kosovo po našem Ustavu sastavni deo Srbije.

"Dati rešenje vekovnog problema tek tako je neozbiljno i nekorektno prema građanima ove zemlje. Kosovo i Metohija je po Ustavu sastavni deo naše države. Kao i po Rezoluciji 1244.

Ja u ovom momentu ne vidim prostor da se bilo šta postigne dok se te stvari ne promene. Naročito što se tiče nas kao jedne opozicione stranke. Da li oni koji imaju pravo da pregovaraju u ovom momentu u ime naroda imaju neka rešenja, verovatno da, kao i informacije koje služe da mogu kvalitetnije da vode te razgovore kvalitetnije i da bi imali uvid u realno stanje.

Svako resenje u ovom momentu mimo Ustava je kršenje Ustava ove zemlje i ono je za najstrožu krivičnu odgovornost. Ukoliko bi došlo do neke vrste ultimatuma i ponuda sa neke strane, a ona može da dođe samo od neke velike sile pošto nam sigurno Albanci neće ponuditi nešto o čemu bi mogli da razgovaramo, tada bi moralo da se povede pitanje Ustava, da se pita narod i da se vidi šta je to o čemu mi treba da odlučujemo.

U ovom momentu ja ne vidim o čemu treba da se odlučuje kada je Kosovo po našem Ustavu sastavni deo Srbije".