Ako je u toku prepodneva i moglo da se misli da su slučajevi kršenja izborne tišine medija u vlasništvu Dragana Šolaka izolovani ekscesi i posledica neprofesionalnosti, neznanja, loše procene i političke ostrašćenosti, sada, na izmaku izbornog dana nedvosmisleno je jasno da je u pitanju mnogo ozbiljnija i opasnija stvar – da je reč i planiranom i opsežnom udaru na demokratiju u Srbiji.

Da samo ukratko podsetimo čitaoce: izborna tišina je počela u noći između 14. i 15. decembra, a traje do zatvaranja biračkih mesta (do nedelje, 17 decembra u 20 sati) i za to vreme je zabranjena politička propaganda.

BBC na srpskom prenosi ocenu važnosti izborne tišine Magdalene Musial-Karg, profesorke politikologije na Univerzitetu „Adam Mickjevič" u poljskom gradu Poznanj:

- To je vreme da građani u miru razmisle za koga će da glasaju, što za neke može da bude veoma emotivna odluka, koju će doneti tek na biračkom mestu.

Tokom izborne tišine, u medijima i na javnim skupovima zabranjeno je pozivati birače da glasaju za određenu opciju, kao i predstavljanje kandidata i njihovih izbornih programa.

- Izbornu tišinu moraju da poštuju svi registrovani mediji, kao i učesnici javnih skupova – pojašnjava za BBC na srpskom Rade Veljanovski, penzionisani profesor Fakulteta političkih nauka u Beogradu.

A šta smo mi imali?

Dan uoči izbora gostovanje Dragana Bjelogrlića, pokretača „ProGlasa“ kod Ivana Ivanovića. I Dubravku Stojanović koja poziva građane da izađu na izbore i glasaju za promene!

A na sam dan glasanja, krenule su dezinformacije televizija N1 i Nova S i njihovih portal. Prvo, nešto posle 10 pre podne, da je na mnogim biračkim mestima započet glasački dan bez ubacivanja kontrolnog lista u glasačku kutiju. Drugo, oko 11. da je Aleksandar Vučić na glasanje išao sa kumom Nikolom Petrovićem koji je, piše u toj istoj vesti, svojevremeno izazvao saobraćajnu nesreću!

Pa je nešto pre podneva portal Nova.rs objavio propagandni tekst "Pobedila sam naprednjake što i vama preporučujem", maskiran u vest o radnom-sporu Minje Bogavac sa šabačkim pozorištem. Nepun sat kasnije na N1 emitovana je navodna anketa među glasačima, u kojoj novinarka i pita i odgovara kako treba glasati za Đilasa!

Bilo je takvih primera sijaset, a krunu manipulacije predstavljala je lažna vest da je na Novom Beogradu kod „Arene“ uspostavljeno posebno glasačko mesto za navodne lažne, dovedene birače iz Republike Srpske! Što je, naravno, argumentovano demantovano, ali uopšte ne znači da do kraja izbornog procesa nećemo imati još sličnih ili još gorih izmišljotina.

Rekli smo na početku da je reč o smišljenom i organizovanom masovnom udaru na demokratiju u Srbiji, pa da pojasnimo. Ovakvim vestima pokušava se dezavuisanje izbora, baca se sumnja na njihovu regularnost, osporava ispravnost rezultata kad jednom budu saopšteni, i delegetimišu pobednik i njegovo pravo da formira vladu. Time se, dalje, truje politički život u Srbiji i produbljuju podele u društvu u narednim godinama. Što parališe celo društvo, i drži ga u stanju latentnog sukoba suprotstavljenih strana.

Sve ovo Dragan Šolak, u saradnji sa svojim političkim štićenicima, može da izvede samo zahvaljujući činjenici da raspolaže vlasništvom nad medijima – televizijama portalima i dnevnim novinama. Odnosno, da to vlasništvo zloupotrebljava, jer zakon vlasnicima ne dozvoljava uticaj na uređivačku politiku, pogotovo ne zarad ostvarivanja ličnih poslovnih i političkih ciljeva. Tako je u Srbiji, a tako je i u Luksemburgu, gde su njegovi mediji registrovani.

Nikada do sada, međutim, nismo bili svedoci ovakvog brutalnog kršenja svih normi i propisa koji važe u Srbiji. Šolak kao da je zaigrao na sve ili ništa, pošto bi morao da zna da se za ovakve prekršaje snose sankcije svuda u Evropi.

Ili je podlegao nervozi, svestan da politička opcija koju je on konstruisao i poslao u izbornu arenu nema šanse da ostvari jedini rezultat koji će mu investiciju isplatiti – ne može da osvoji vlast. Pa sada pokušava silom, bahatošću koja izvire iz očaja, da otme šta može…

Srbija je, naravno, dovoljno snažna da ovakav udarac izdrži na nogama, ali joj ostaje za nauk ovaj živi primer koliku štetu mogu da nanesu zlonamerni pojedinac ili grupa kada u svojim rukama koncentrišu vlasništvo medija.

Kurir.rs