Epidemiolog primarijus dr Predrag Kon, savetnik u Gradskom zavodu za javno zdravlje Beograd i član kriznog štaba za borbu protiv kovida 19, u životnoj ispovesti za Kurir otkrio je, između ostalog, da nije vernik ali da je tek posle smrti majke saznao da je kršten, kao i da je u Aušvicu sam video cipele na kojima je pisalo Kon.

"Da sam kršten, saznao sam tek posle majčine smrti. Umrla je 2010, a otkrio sam da sam kršten još u prvoj godini života, u Sabornoj crkvi, tek kasnije kada se stan prodavao, pa sam našao krštenicu.

Inače sam član jevrejske zajednice sve vreme. Ne pripadam vernicima, a nisam ni klasičan ateista. Slavim majčinu devojačku slavu - Svetog Stefana, 9. januara. Zapravo, obeležavam je. Obično se okupljamo svi, bile su njih tri sestre, ali ne kod mene jer živim u malom, ženinom stanu. Moj je još manji - 34 kvadrata. Sečemo kolač kod kuće, ne pozivam sveštenika, iako poštujem naše sveštenike. Obeležavam i jevrejske praznike", rekao je Kon.

U svojoj životnoj priči Kon, koji je član jevrejske zajednice, otkrio je da je u Aušvicu video cipele na kojima je pisalo Kon:

U Aušvicu sam bio u aprilu 2019, kada smo putovali u Krakov. S jedne strane, osećam se jako dobro što sam bio tamo, a s druge, psihički sam bio bolestan taj dan, možda čak i sledeći. Tamo sam video i cipele na kojima je pisalo Kon. Čovek to mora da vidi da bi shvatio. Ne može da veruje da postoji fabrika smrti dok ne vidi originalne ostatke toga.

imgb715514f9ae0f6fc7bc58799b71a475bv.jpg
Privatna Arhiva 

Otac je bio oficir Kraljevine Jugoslavije, odmah na početku rata je zarobljen i transportovan u logor Nirnberg, a potom u Osnabrik. Tu je bio u baraci broj sedam. Pričao mi je da su imali radio-stanicu, prenosili su informacije Rusima. Jedan od logoraša znao je izuzetno sitno da piše, pa su preko šupljeg zuba drugog prenosili poruke. Pričao mi je i da je puštao bradu, što kažu, do pupka, da bi mu bilo toplije. Imali su stalaktite, toliko je bilo ledeno.

Kad se vratio nazad, nije našao ništa. Moj deda je bio dovoljno mudar da je svu imovinu dao za lažne ausvajse (papire) i porodicu (tatinu prvu ženu, njegovu sestru, moju sestru Liliku, koja sad živi u Izraelu) preko Splita prebacio za Italiju. U Italiji jesu bila geta, ali nisu ubijali Jevreje i nije bilo kao u Beogradu. Kasnije su se svi vratili. Moj brat je rođen 1946, a njegova majka - tatina prva žena, umrla je iste te godine.

Moji su imali u vlasništvu taj stan koji je deda dao zbog papira i kad je otac tamo video tri porodice, samo se okrenuo. Pošto je bio u trgovini, a potom u Ministarstvu trgovine, dobio je stanarsko pravo nad jednim stanom. I kad se venčao drugi put, prešao je kod žene, a to stanarsko pravo ostavio dedi i tetki, s kojima je odrastao moj brat.

I TO JE PROŠAO

Partizanovac u Zvezdi

Za Partizan navijam od detinjstva, otac je, pa brat... A interesantno je da sam u ranim godinama dve godine trenirao vaterpolo, ali u Zvezdi! Partizan je bio preveliki za mene, a Zvezda je bila u drugoj ligi. Trenirao sam kao dete plivanje kod Atine Bojadži i karate do plavog pojasa kod dr Dragoljuba Pejovića u klubu Beograd. Kao anesteziolog, umro je od korone u martu ove godine u Podgorici.

Kurir.rs/Jelena S. Spasić

Bonus video:

03:11
ZBOGOM ZIMO, ĐURĐEVDAN DONOSI LEPO VREME: Od danas vode postaju toplije, a večeras OBAVEZNO ZAPALITE vatru!  Izvor: Kurir TV