"KOJO JE VADIO PIŠTOLJ NA MENE I PRETIO DA ĆE MI UPROPASTITI ŽIVOT" Životna priča čuvenog estradnog novinara Draška Aćimovića

Više od pedeset godina piše za novine. Objavljivao je tekstove u gotovo svim najtiražnijim jugoslovenskim listovima. Svoju karijeru pretočio je u dve knjige: "Džungla na estradi" i "Ko peva, zlo ne misli". Do danas je snimio 1.097 emisija pod nazivom "Pod sjajem zvezda". Godinama je bio glavni i odgovorni urednik listova Pan erotika, Estrada, Melos estrada... Svedok je brojnih karijera ovdašnjih zvezda i kaže da je samo jedan čovek, od hiljadu njih sa estrade, veliki gospodin

Baba Mileva bila je veliki vernik, vodila me je još kao trogodišnjaka, i kasnije, nedeljom u Crkvu Svetog arhangela Gavrila, kada su posle službe održavani časovi veronauke. Tito i nije bio baš toliko protiv pravoslavlja i vere kada se u crkvi koja se nalazila pored stadiona JNA i Vojne gimnazije šezdesetih godina prošlog veka učila veronauka. Moju baku su poštovali i u Sabornoj crkvi, a ja sam pored nje postao vernik.

Zvezdaš

Od malih nogu bio sam zvezdaš, branio kao golman u crveno-belima i u Radu. Naš trener Nikola Marjanović, rođeni brat najveće predratne fudbalske zvezde Blagoja Moše Marjanovića, govorio mi je da ću biti dobar golman. Avaj, kad sam voleo više diskoteke i kafane od treninga. Baba je radila kao grafičarka u BIGZ-u, majka Olga je mnogo čitala. Silne pare je davala na knjige, koje sam prosto gutao. Mislim da sam od malih nogu bio predodređen da pišem. Trenirao sam košarku i stoni tenis, koji sam donedavno igrao sa uspehom.

Kozara i Čarli Čaplin

Kao dete razvedenih roditelja, živeo sam s majkom, babom i ujkom Radisavom, soluncem. On je svake godine sa soluncima išao u Pariz na sastanak s francuskim borcima i donosio mi nove ploče. Imao sam na hiljade ploča, a zbog brižnog ujke postao sam, kao tinejdžer, disk-džokej u popularnim beogradskom disko-klubu "Adrijatik", u kafe-klubu "Balkan", u "Cepelinu"... Majka, sekretarica rendgen odeljenja bolnice "Dr Dragiša Mišović", bila je radosna kada sam, kao klinac, objavljivao prve tekstove u Dečjim novinama i silno se obradovala kada mi se pojavio prvi tekst u čuvenoj rubrici "Među nama", elitne Politike - zašto je ulica naziva Kozara toliko mala i sa samo nekoliko brojeva, a govori o epopeji Drugog svetskog rata, velikoj ofanzivi u kojoj je izginulo mnogo partizana, a Ulica Čarlija Čaplina mnogo veća od nje.

Ljubav i posao

Kao disk-džokej, imao sam jednu veliku ljubav, Biljanu, ali moju najveću ljubav Snježanu, službenicu, sreo sam 1975. godine i s njom sam i danas u srećnom braku. Najveću radost doživeo sam kada mi je rodila sina Arsena i kada sam, kasnije, dobio unuku Iskru. Ona danas ima osam godina.

Radeći kao disk-džokej, upoznao sam 1974. godine u "Balkanu" dvojicu simpatičnih studenata filozofije duge kose. Doneli su mi snimak pesme "Kad bih bio bijelo dugme" u izvođenju sarajevske grupe Jutro. Bili su to Željko Bebek i Goran Bregović, i prvi sam u Beogradu vrteo kultno Bijelo dugme. A o meni je, recimo, prvi objavio tekst, i to sa sve slikom, zagrebački Plavi vjesnik. Pisalo je - jedan od najpopularnijih beogradskih disk-džokeja. Prvi intervju u karijeri uradio sam s Draganom Džajićem i objavio ga u "Politikinom" listu za mlade Zdravo, u kojem je te, sada daleke, 1977. godine radila najjača ekipa mladih novinarskih pera velike Juge: Mirjana Bobić Mojsilović, Milomir Marić, Marko Lopušina, Aleksandar Tijanić... Prvu novinarsku legitimaciju mi je dao i potpisao, kao saradniku Ekspres politike, urednik Dejan Pataković, kome dugujem mnogo za podršku u celoj karijeri.

Šamar krimosu

A te prve pare od novinarskog posla potrošio sam u "Šumatovcu" sa Aleksandrom Sašom Gajevićem, s kojim sam sarađivao kroz celu karijeru. Saša, Vanja Bulić i Milovan Ilić Minimaks su moje najdraže kolege i najveći profesionalci. Od Minimaksa sam najviše naučio. Mislim da se neće roditi popularnija medijska i TV ličnost od Minimaksa. Pravio je najbolje i najpopularnije radio i TV emisije, objavio devet knjiga aforizama, vodio estradne manifestacije...

Sećam se, kad sam svojevremeno, kao voditelj TV emisije "Veče sa zvezdama", doveo na TV Fan u Kovin Minimaksa, nastala je totalna pometnja u gradu. Ljudi su dolazili da se slikaju s njim, samo da se rukuju, tražili autogram... Radio sam u ovoj televiziji i nisam ni znao da je vlasnik Dušan Spasojević Šiptar!

Kada sam organizovao novogodišnji program u Klubu inženjera i tehničara, nisam ni znao da je ceo zemunski klan s policijske poternice bio među gostima. Tada je mlađana rediteljka, kasnije rijaliti zvezda Jelena Golubović, udarila šamar jednom od ovih žestokih krimosa i zvala mene da je branim. Zamolim te ljude u crnom da je ne diraju i oni su me mirno poslušali!

Minimaks

Za Minimaksa me vezuje i jedna neobična i nesvakidašnja anegdota. Na godišnjici njegove prerane smrti, hladnog februara 2006, prolazeći malo nacvrckan kroz dvorište njegove beogradske kuće, upao sam u bazen s ledenom vodom koji je bio prekriven ciradom. Upao sam sa sve zimskim kaputom! I, verovali ili ne, prošao sam bez ikakve prehlade! Izvukli su me iz vode Vlada Ilić Ila - muzička sila i Žika Slika.

Karijera

Drago mi je što pričam svoju životnu priču za Kurir, za koji sam i pisao od prvog broja i dugo smo sarađivali. Za više od pet decenija novinarske karijere, jedini sam novinar slobodnjak koji je pisao u gotovo svim najtiražnijim jugoslovenskim listovima ponajviše pišući o estradi. Objavljene tekstove sam pretvorio u knjige u dva dela: "Džungla na estradi" i "Ko peva, zlo ne misli". Napisao sam i tri knjige o "najstarijem zanatu" kao publicista. U bijeljinskoj TV BN počeo sam 1999. godine da se bavim TV autorstvom. Do danas sam snimio 1.097 zabavno-edukativnih emisija "Pod sjajem zvezda", kao i živu emisiju ""Svet zabave", koju i danas radim svake nedelje. Godinama sam bio glavni i odgovorni urednik listova Pan erotika, Estrada, Melos estrada...

Lepa Brena

Prilikom jedne od Hit parada u beogradskom Domu sindikata zlatnih osamdesetih, u prepunoj sali prodavalo se specijalno izdanje publikacije "Ko je ko na estradi". Zbog nimalo afirmativnog teksta o Lepoj Breni, grupa Slatki greh nije htela da nastupi. Tražili su od kolega da ih podrže, ali niko od pevačkih zvezda PGP RTB nije im dao podršku. Ipak su izveli svoju pesmu, a ja sam trijumfalno tamanio viski za šankom.

Merima Njegomir

Prilikom sastanka Udruženja estradnih radnika Beograda kome sam prisustvovao, ušla je Merima Njegomir i rekla da neće prisustvovati ako ja ne napustim prostoriju. Zbog toga što sam napisao da joj je sud oduzeo četvoro dece povodom tužbe njenog supruga Milana Njegomira. Samo sam objavio odluku suda, što je razbesnelo Merimu. Kasnije smo se izmirili i bili dobri saradnici do njene prerane smrti.

Tekst u Svetu

Imao sam svoju estradnu rubriku u listu Svet. Jednom sam tako napisao tekst kako se priča da se Nikola Kojo zabavlja s jednom folk pevačicom iz Niša. Glavni urednik Robert Čoban je promenio suštinu teksta i tako se u reklami novog broja lista na TV Pink pojavio naslov kako se Kojo zaljubio u jednu pevaljku! Nikola i ja smo, inače, odlazili u isti restoran, u Stenku, i pozdravljali se kad se vidimo.

E, jednog dana, posle tog teksta, Nikola me je pozvao da porazgovaramo ispred restorana. Izvadio je pištolj i zapretio mi da će mi upropastiti život. Izašli su prisutni, Kojo je priveden u MUP i sve se smirilo. Pozvao sam moju drugaricu Zoranu Pavić, sestru Dragana Bjelogrlića, koji je tada radio s Kojom. Ona mi je javila da će sve biti u redu ako se skloni ona TV reklama. Čoban nije hteo da menja plaćenu reklamu iako sam mu rekao da mi prete batinama ako se tekst ne promeni. Poslao sam mejl Željku Mitroviću, objasnio mu o čemu je reč i on je odmah uklonio reklamu. Više nikada nisam pisao za Svet, a i danas gostujem na TV Pink kao prijatelj kuće. U Radio TV reviji je tada osvanuo tabloidni tekst "Obračun kod OK Stenke".

Jelena Karleuša

Piši godinama o medijskim ličnostima sve najbolje, ali ako napišeš samo jednu jedinu nepovoljnu reč, zaboraviće sve te tvoje hvale i preko noći će ti okrenuti leđa. Jelena Karleuša je, recimo, kao dobro vaspitana Beograđanka rado dolazila sa svojom pokojnom majkom Divnom, mojom koleginicom s Radio Beograda, na promocije mojih knjiga, sve dok jednom prilikom nisam napisao da se čudno ponaša i da ne zna da peva. Od tada su i Divna i Jelena zaboravile na mene i nikada više nisu došle u moju emisiju.

Izudarao sam Džeja

Na svadbi Lele Andrić i Srđana Adžemovića Adžema u Domu JNA imao sam jedini javni skandal u karijeri. S Nikolom Kojom nije bilo javno, posle se obelodanilo. U predvorje je ušao Džej Ramadanovski i uputio neke nepristojne reči na račun novinara i novinarstva gledajući u mene, iako nikada nijednu ružnu reč nisam napisao o njemu. Prišao sam mu, malko ga izudarao i sve se na tome završilo. Neke kolege su htele da naprave još veću svađu između Džeja i mene, pa da on čak podnese i tužbu, ali sve je to sredio menadžer Bane Obradović i Džej je priznao svoju krivicu.

Gordana Stojićević

Verovali ili ne, sa zvezdom narodne muzike Gordanom Stojićević godinama sam uspešno sarađivao, čak i reklamirao njen restoran, sve do pre petnaestak godina, kada sam u jednoj emisiji rekao kako treba da poboljša kvalitet roštilja u restoranu. Iako sam joj se izvinio kada sam čuo koliko se naljutila, od tada Gordana ne govori sa mnom jer sam, kako kaže, ugrozio njen posao, njenu porodicu, jer žive od tog restorana.

Mali Mrav

E, ovo će vam možda biti zanimljivo! Kada sam radio jednu emisiju u Čačku, desilo se da nije bilo struje u gradu i ja sam išao ulicom s Milićem Vukašinovićem i Tomislavom Čolovićem, zvanim Mali Mrav. Mladi su pozdravljali samo Čolovića, na šta je on rekao Miliću: "Vidiš šta je popularnost, kada te i u mraku prepoznaju!"

Toma i Zoran Kalezić

Kada sam jednog letnjeg dana oko podneva ušao u hotel "Slavija", zatekao sam kako umorni i bledi pokraj recepcije sede Toma Zdravković i Zoran Kalezić. Pitam ih: "Ljudi, šta vam je, kako to izgledate?" Samo su me mrko pogledali i odvratili: "I ti bi bio ovakav da si noćas ovde na ruletu izgubio 30.000 maraka..."

Šaban Šaulić

U hotelu "Ekscelzior" skupljali su se estradni asovi jer se kraj njega nalazio tonski studio PGP RTB, popularna "Petica", gde su se snimale ploče. Bila je ciča zima, sedao sam za stolom sa Šabanom Šaulićem, pijuckali smo i radili intervju za novine. Ušao je jedan mršavi Rom, prljavog odela, s tankim pantalonama i bušnim čizmama. Šale ga je pozvao da sedne i nešto prezalogaji. Kad je popio rakiju i najeo se pečenja, Rom je bukvalno krenuo da mu ljubi ruke. Šale ga je jedva odbio. Potom mu je stavio dosta para u džep, skinuo svoju futrovanu zimsku jaknu i ogrnuo ga. Ne znam ništa o tom Romu, ni kako se zvao ni odakle je, ništa, samo pamtim da je otišao u novoj jakni, sa suzama radosnicama i kako je vikao Šaletu: "Neka te bog čuva! Hvaaaaala... Neka ti je bog u pomoći!"

Momo Kapor

Radio sam s mojim omiljenim piscem Momom Kaporom televizijski intervju u restoranu "Dva ribara", kog danas više nema. Momo je malo pre toga došao sa operacije grla. Sedimo i vidim kako ispod stola sklanja čašu duplog viskija. Pitam ga: "Momo, zašto to?" Kaže: "Rekli mi lekari da ostavim alkohol. A i da me ne vide žena i ćerka kako cirkam, onda sam nadrljao!"

Muž Hanke Paldum

Muradif Brkić, direktor disko-kuće "Sarajevo disk" i suprug megazvezde osamdesetih Hanke Paldum, pocepao mi je avionske karte za Split samo da bih ostao na Hankinoj promociji i kupio mi nove za sutradan. Kakav je to čovek bio, govori i situacija kada mi je pred rat dao ključeve njihove sarajevske kuće i rekao da mogu kad hoću bez najave da dođem da prespavam, čak i kada su oni na putu!

Tužbe

Ne može novinarstvo bez sudskih tužbi. Tužile su me zbog pisanja o karijeri folkerka Rada Marić i Meri Cakić, "lutka sa naslovna strane" Bore Čorbe, i obe su izgubile spor.

Kao jedan od novinara koji su pisali da su Zorica Brunclik i Miroljub Aranđelović Kemiš bili pod skutima Mire Marković bio sam tužen od strane supružnika. Svi tuženi novinari dobili su spor. Kompozitor i dirigent Vojislav Vojkan Borisavljević tužio me je jer sam pisao da je kao rukovodilac festivala MESAM naplaćivao samo za učešće pevačkim zvezdama 5.000 maraka. Vojkan je izgubio spor jer sam samo preneo zaključke sa sastanka Udruženja muzičara džeza i zabavne muzike Srbije.

Željka Joksimovića sam čašćavao ručkovima dok se zabavljao sa Cecom Slavković, bili smo u dobrim odnosima dok nije izjavio da je laž i neistina sve što ja napišem. Tužio sam ga zbog klevete, i to se protezalo par godina. Spor se završio nerešeno i nisam uspeo da mu uzmem neku kintu. Posle dugo godina gostovao sam na njegovoj TV K1 i jedva sam čekao da ga sretnem i da se pomirimo. Prilikom 30-godišnjice smrti Tome Zdravkovića, sreo sam ga na Centralnom groblju, prišao mu i pitao hoće li da snimimo razgovor za moju TV emisiju. Bez dvoumljenja je pristao.

Gosti u mojim emisijama

Gotovo da nema estradnih zvezda i asova o kojima nisam pisao i koji nisu bili u mojim TV emisijama. Najčešći gosti bili su mi prof. dr Jovan Marić, Miki Jevremović, Milan Lane Gutović, Vojislav Šešelj, Aleksandar Vučić, dr Nada Macura, Mira Vasiljević i Đerdan, Tozovac, Dragan Džajić, Bata Živojinović, Milomir Marić, Jovan Janjić, Isidora Bjelica, Bora Drljača, prof. dr Ratko Božović, Milan Živadinović, Dejan Pataković, Čobi, Eva Ras, Miroslav Ilić, Boris Bizetić... I legenda jugoslovenske i srpske zabavne, narodne, evergrin muzike, estrade, Titov pevač - gospodin Nikola Karović. Ušao je u 91. godinu i na Banjici živi, s njegovom vernom Penelopom, suprugom Dašom. Moji su veliki prijatelji. Nikolu stalno zovu u Ambasadu Crne Gore u Beogradu na prijeme kao njihovu najveću zvezdu i umetnika, ali Nidža ne može više da dolazi, izdale su ga noge... Čekam da se završi njegova biografija i da, kad izađe knjiga, napravim emisiju o najvećem živom istaknutom estradnom umetniku Srbije i regiona.

Dragoslav Lazić

Moj najveći porodični prijatelj je čuveni reditelj, kralj TV humora Dragoslav Lazić. Godinama sarađujemo, družimo se. Ovih dana sam bio sa suprugom u poseti ovom velikom umetniku. Bilo mi je žao, mučno, kada sam video ovog rediteljskog gorostasa kako se bori za život. Njegova divna porodica, supruga Dragana i deca Iskra i Lazar, danonoćno su kraj njega. Žalosno je da ga niko od glumaca i kolega ne zove, a mnogim glumačkim asovima je napravio karijeru. Neka te bog čuva, Dragoslave.

Na kraju...

Na kraju... Novinar je jedini pisac koji se, kada uzima pero, ne nada da će ući u besmrtnost. Jedni pišu u potrazi za istinom, drugi bežeći od nje. Moj pokojni drugar, vrsni urednik Zoran Bogavac, napisao je da je novinarstvo jedenje govana. A kad počneš da jedeš govna i vidiš dlaku u tanjiru, ne povraćaj. Novinarstvo je književnost na brzu ruku. Sav svet se žali na novinarstvo, a svako bi hteo da ga za sebe iskoristi.

I na kraju, moja poruka za mlade novinare koji su tek ušli u profesiju: Ako rešiš da živiš od pisanja, onda dobro pazi šta pišeš.