Kada saznaju da razvoj njihovog deteta pokazuje izvesna kašnjenja ili odstupanja od očekivanog, ili da dete ima neku ozbiljnu hroničnu bolest, roditelji uglavnom reaguju širokim opsegom emocija, kao što su tuga, strah, razočaranje, čak i osećanje krivice. Naravno, ne javljaju se sve te emocije kod svih roditelja istovremeno i ne u istom intenzitetu, ali je prepoznato da je preplavljenost tim emocijama često ključni faktor koji otežava roditeljsku adaptaciju na novonastale okolnosti podizanja deteta sa smetnjama u razvoju, ali i faktor koji ometa senzitivno roditeljstvo – ono koje uspeva da se usmeri na potrebe deteta “izvan i iznad dijagnoze”.

- Da bi roditelji lakše ostvarili kvalitetno roditeljstvo i bolje funkcionisali na ličnom, porodičnom, profesionalnom planu važno je da kognitivno i emocionalno prihvate stanje svog deteta i taj proces nazivamo razrešenje – kaže Jelena Branković, psihoterapeut poznatog novosadskog Centra za podršku ranom razvoju i porodičnim odnosima “Harmonija”.

Kao jedan od koautora programa “Naša priča” ona ističe da roditelji moraju razumeti informacije o detetovom stanju i šta oni kao roditelji treba i mogu da urade. Na emotivnom nivou je važno da prevladaju tugu i sa njom povezane druge bolne emocije. Naravno, ne treba očekivati potpuni gubitak tih emocija, one se uvek iznova mogu javiti kada se roditelji susretnu sa novim razvojnim ili nerazvojnim izazovom kod deteta. Ali izuzetno je važno da ta osećanja nisu preplavljujuća za roditelje, kao što je to često slučaj na početku, kada se tek suočavaju sa saznanjem o detetovom stanju.

S obzirom na prepoznate teškoće kroz koje mnogi roditelji prolaze i prepoznatu potrebu za njihovim osnaživanjem, Tim stručnjaka Centra za podršku ranom razvoju i porodičnim odnosima HARMONIJA razvio je program podrške za roditelje dece sa smetnjama u razvoju “Naša priča”. Program je zasnovan na našim i stranim istraživanjima i direktnom radu sa roditeljima, koji su nama u kreiranju i sprovođenju ovog programa dragoceni saradnici.

Program se sastoji od šest tematskih susreta, koji se odvijaju jednom nedeljno u trajanju od po 90 minuta, u manjim grupama roditelja, koji imaju iskustvo podizanja deteta sa smetnjama u razvoju. Hronološki se prati životna priča porodice – od pripreme za roditeljstvo i trudnoće, preko sazanavanja da detetov razvoj odstupa od tipičnog, pa do razvoja veština koje omogućavaju osetljivo i stimulativno staranje o detetu i prihvatanje detetovog stanja. Program realizuju profesionalci, koji su prethodno prošli 32-satni program obuke za vođenje programa.

Tematski susreti razvrstani su prema oblastima koje pokrivaju:

  1. Priča o roditeljskim očekivanjima deteta koje tek treba da se rodi.
  2. Priča o roditeljskim emocijama, mislima i ponašanjima kada su bili suočeni sa saznanjem o detetovom stanju. Razgovara se o šoku, poricanju i emocionalnoj i kognitivnoj borbi da se njihova očekivanja pomire sa realnošću.
  3. Priča o prilagođavanju na brigu o detetovim stvarnim potrebama i prepoznavanju ključnih elementa tog procesa.
  4. Priča o promeni – podrška roditeljima da redefinišu opažanje svog deteta, potrebe deteta i način njihovog zadovoljavanja.
  5. Fokus na roditeljsko prihvatanje deteta onakvim kakvo ono jeste i shvatanje da to predstavlja ključni proces u razvoju sposobnosti osetljivog i stimulativnog staranja o detetu.
  6. Podrška razumevanju da je razrešenje od presudnog značaja za prihvatanje deteta i učenje kako da se na kvalitetn način staraju o svom detetu.

- Dosadašnja iskustva roditelja koji su prošli program su izuzetno pozitivna, roditelji ističu da im je program pomogao da bolje razumeju svoje emocionalno iskustvo i da uspešnije grade svoj odnos sa detetom sa smetnjama u razvoju. Sve veći broj stručnjaka obučava se za realizaciju ovog programa podrške kako bi program bio dostupniji što većem broju roditelja, obzirom da se postojanje ovakvog grupnog rada pokazalao kao veoma važan i koristan vid podrške roditeljima dece sa smetnanjama u razvoju ili hroničnim bolestima – zaključuje Brankovićeva.

Kurir.rs