CIA O DEJTONU: Pregovarali don Slobo i don Alija

BANJALUKA - Član Saveta za nacionalnu bezbednost SAD, general-pukovnik Donald Kerik ocenio je da su pregovori o podeli teritorije u američkoj bazi Rajt Peterson u Dejtonu, 1995. godine, bili ubedljivo najteži i da su povremeno ličili na scene iz kultnog filma “Kum”, u kojoj pregovaraju dve porodice - "don Slobo (Slobodan Milošević) i bosanski Srbi i i don Izi (Alija Izetbegović)".

On je ocenio da se atmosfera tokom tih pregovora kretala od usijanja, galame i sukoba, zbog kojih je nastavak rata bio potpuno izvestan, do zbijanja šala i zajedničkih večera čelnika BiH, Srbije i Hrvatske.

Detaljne Kerikove zabeleške o maratonskim pregovorima u Dejtonu su obelodanje u nekoliko dokumenata američke Centralne obaveštajne agencije (CIA), nastale su od 8. do 14. novembra 1995. godine i sa njih je ovih dana skinuta oznaka tajnosti.

Kerik početak pregovora u Dejtonu opisuje kao uspostavljanje starih prijateljstava među liderima sa prostora bivše Jugoslavije.

"Ubrzo su počeli razgovori o Ustavu, izborima i predlozima mapa. Strane nastavljaju da pričaju među sobom i atmosfera se poboljšava. Tokom večeri Alija Izetbegović i Slobodan Milošević su zbijali šale", naveo je Kerik.

On je ocenio da su pregovori o mapama, odnosno podeli teritorije, bili ubedljivo najteži jer su sve strane odugvlačile taj proceš.

"Bošnjaci su zapeli već oko prve tačke kada se na stolu našla mapa koju je ponudio IFOR. Iznenađujuće je bilo koliko im je malo vremena trebalo da se suprotstave ovoj tački", zapisao je američki general.

A, kada su pregovori, ipak, bili nastavljeni, Kerik je zapisao da ga je sve podsećalo na kultnu filmsku trilogiju Fransisa Forda Kopole.

"U sceni koja je ličila na onu iz filma "Kum", dve familije, don Slobo i bosanski Srbi i don Izi i njegova delegacija, imali su šestočasovni pregovarački maraton o mapi", naveo je Kerik.

Zamenik direktora CIA Norman Šindler je u memorandumu od 27. oktobra 1996. godine u jednom dokumentu zapisao da puna implementacija Dejtonskog sporazuma s ciljem stvaranja multietničke države po uzoru na predratnu BiH u kojoj bi Muslimani, Srbi i Hrvati zajedno živeli nije moguća.

Na naslovnoj strani ovog memoranduma stoji beleška rukom sa nečitkim i nerazgovetnim potpisom da je to "jedna od najboljih stvari koju sam ikad pročitao" i da bi "ova pitanja želeo da raspravi s njim", ne navodeći pritom na koga misli, ali s obzirom na to da je naslov "Bela kuća", vrlo je moguće da se odnosi na tadašnjeg predsednika SAD Bila Klintona ili na Sendija Bergera, njegovog savetnika za bezbednost, čije ime se takođe navodi.

U memorandumu se nalazi nekoliko zanimljivih stvari koje bacaju novo svetlo na postdejtonsku BiH. Primera radi, dodaje se, memorandum ističe da Hrvati treba da dobiju svoj entitet.

"Moglo bi biti moguće stvoriti trajnu "multietničku državu" ako bi Srbi, Hrvati i Bošnjaci imali odvojene entitete", ističe se u memorandumu i to tako da, kako piše, hrvatski i bošnjački entiteti čine labavu federaciju. Zanimljiva je, navodi se, zabeleška da je takav razvoj događaja "nešto što trenutno postoji kao deo implementacije Dejtona".

Kao jedan od izazova navodi se da Srbi i Hrvati i dalje nastoje da se otcepe od BiH, a da Muslimani jačaju svoje vojne kapacitete.

Kao veoma zanimljiva zabeleša izdvaja se ona o podeli između rukovodstva RS i Miloševića da "međunarodnoj zajednici pružaju izvanrednu priliku".

"Bosanski Srbi možda misle da bi se eventualno ujedinili sa Srbijom, ali podele njihovih lidera eliminišu takvu mogućnost barem u dogledno vreme i povećavaju njihovu kooperativnost sa bosanskim centralnim vlastima, pa makar u početku u minimalnom obimu", navodi se u izveštaju.

Na samom početku dokumenta, navedeno je da je autor optimista u vezi sa budućnošću BiH, uprkos što je većina kreatora politika u Vašingtonu pesimistična.

Memorandum, takođe, otkriva podele između različitih agencija. Povod za podele je pitanje da li SFOR, koji je nasledio IFOR, treba da se uključi u deo provizija Dejtonskog sporazuma o povratku izbeglica i slobodi kretanja.

"Svi shvataju da bi potpuna implementacija ovih odredaba zahtevala slanje puno većih vojnih snaga od onoga što je bilo ko u američkoj vladi spreman da prihvati. Debata se vodi o tome treba li ove provizije napustiti", ističe se u memorandumu.

Nakon misije Ričarda Holbruka polovinom jula 1996. godine u BiH, Radovan Karadžić je prestao sa javnim pojavljivanjima, svedoči zamenik direktora CIA Džon Ganon pred Odborom za bezbednost Američkog kongresa 23. jula 1996. godine.

"Nakon misije Dika (Ričarda) Holbruka prošle sedmice, Karadžić je 19. jula najavio da će napustiti pozicije predsednika stranke i vlasti i prestati sa javnim pojavljivanjima. Sa 22. julom, od 19. jula nijedan medij više nije izveštavao o Karadžiću", navodi se u dokumentu.

Pojašnjava se da je za dalji razvoj BiH bilo potrebno isključiti iz javnog života lica koja se dovode u vezu sa ratnim zločinima, koja, uprkos zabranama iz Dejtona, ne žele da prepuste svoje pozicije.