(UŽIVO) "SRBIJA BIRA" NA KURIR TV! Borko Kašanski: "Kuriru nisu dozvolili ulazak u 2 izborna štaba!"

Kroz 12 sati živog programa, gledaoci će iz minuta u minut pratiti tok izbornog dana uz redovna uključenja reporterskih ekipa sa biračkih mesta širom zemlje, analize više od 40 sagovornika u studiju i tri voditeljska tima koja će voditi gledaoce sve do ponoći.

Biljana Šahrimanjan Obradović, politička komentatorka je spomenula to što je dostojanstveno Vučić podneo poraz.

- Ovo je dokaz demokratske Srbije koju je Vučić gradio, napravio je državu kakvu danas vidimo. Objavio je poraz i rekao da će se boriti do kraja i da neće odustati. On u Srbiji želi mir, a ne haos. Najzanimljivija politička zima nam sledi u narednih nekoliko meseci, da vidimo posledice izbora i za šta je narod glasao - rekla je Šahrimanjan Obradović.

Prof. dr Dejan Miletić, direktor Centra za globalizaciju je rekao da je smatrao da nećemo napraviti ovakvu grešku sa rezultatima izbora.

- Mislio sam da nećemo napraviti ovakvu grešku jer se radi o heterogenoj listi koja teško da može da bude jasna u svom političkom nastojanju, osim da će da sruši vlast. Očekujem radikalne poteze u odnosu na Aleksandra Vučića i svega. Konstituisaće se nova vlada, ali jedino što ih je spajalo jeste želja da uruše vlast. Gledam po ulici, uglavnom mladi ljudi koji teško razumeju posledice ovakve promene, ali su bili ubeđeni da je važno promeniti vlast. Na vlasti je da analizira kako je došlo do tog sentimenta. Nadam se da će to uraditi ako hoće perspektivu za dalje, tih 105 poslanika daje perspektivu, to je preduslov da se nadate - rekao je Miletić.

Prvi rezultati

Kašanski je izneo prve rezultate RIK-a.

- Govore da od 8.392 biračka mesta obrađeno je 158, a to je dva odsto, što nije mnogo. Izborna lista jedan Ujedinjena Srbija 13.563 glasova, što je 54,69 odsto, izborna lista tri ima 8.938 glasova, što je 36,63 odsto, a izborna lista dva 965 glasova, što je 3,89 posto. Ne znam koja su mesta - govori Kišanski.

Sanja Purić ističe da je ovo bio izuzetno težak dan, ali i da su ljudi koji su prepoznati kao glasači Ujedinjene Srbije bili šikanirani na biračkim mestima.

- Ovo su bili zaista jako teški izbori, ali i jako važni. Mislim da je dan bio težak. Broj tri stalno napada vlast, ali ovim izborima je vlast u gorem položaju jer su ljudi šikanirani na biračkim mestima koji su za vlast, a koje su ljudi prepoznavali. Imali ste takvu atmosferu, a naročito u centru Beograda. Ta pozicija vlasti nije bila dobra. Pošto Vučić već dve godine vodi tu pametnu politiku, a došli smo do ovakvog dana i videli razne neprijatnosti na izborni dan - govori Purić.

Jerković je izneo analizu kako je protekao izborni dan, pa je rekao da su međunarodne posmatračke misije izgubile na krebilitetu.

- Ne znamo ko je izbore dobio, ali znamo ko je izgubio, a izgubile su međunarodne posmatračke misije. Izgubile su na kredibilitetu kao nikada do sada. Milioni građana su videli sve one neregularnosti, a to posmatračke misije nisu primetile, odnosno nisu se izjasnile i to je sramno. Nisu primetile brojeve koje su ispisane na biračkim mestima, niti sve one pesme, provokacije i nasilje - rekao je Jerković.

Glasanje Srba sa Kosova i Metohije

Teodora Pešić nije iznenađena time što Srbi sa KiM nemaju obezbeđeno da glasaju u svojim mestima, pa je rekla da je Kurti jedan od glavnih promotera Studentske liste.

- Ništa čudno. Kurti je jedan od glavnih podržavaoca studentsko-blokaderske liste pa zbog toga muči ljude da moraju da putuju da bi glasali jer ljudi na Kosovu prevashodno podržavaju Vučića jer znaju koliko se on bori za njihov normalan život. Mislim da će bez obzira na sve Ujedinjena Srbija odneti pobedu i to apsolutnu - govori Pavićević.

Kašanski je komentarisao to što građani sa Kosova i Metohije nisu imali obezbeđeno da glasaju u svojim mestima.

- To nije ništa novo, a lično se nadam da se Kurti ne sprema da otvori šampanjac jer bi to bio poraz kompletnog srpskog naroda. Ako smo spremni da to dopustimo, živećemo tako - ističe Kašanski.

Bakarec je komentarisao najave da će tzv. studenti biti uz kontrolore.

- To nije dozvoljeno. To je pritisak na biračke odbore. Izbori su završeni, izbrojaće se glasovi, postoji procedura, a sve ostalo nije dozvoljeno - dodao je Bakarec.

Deđanski je komentarisao reči prof. Vuletića sa Filozofskog fakulteta kada je rekao da ne veruje da će biti apsolutna pobeda, pa da će do poslednjeg glasa biti neizvesno.

- Apsolutno se ne slažem sa njim. Mislim da će pobeda biti sigurno između tri i šest procenata za Ujedinjenu Srbiju. Ubeđen sam po svim relevantnim pokazateljima, poput IPSOS-a. Iako je do 19 časova 67,6 posto izlaznosti, ja sam siguran da će ona doći do 71 odsto - rekao je Deđanski.

"Kuriru nisu dozvolili ulazak u 2 izborna štaba!"

O izbornim rezultatima, političkoj situaciji i očekivanjima nakon zatvaranja biračkih mesta, od 20 do 21 čas u programu Kurir televizije „Srbija bira” razgovaraju Borko Kašanski, izvršni njuz direktor Kurira, Nebojša Bakarec, član Predsedništva SNS, Stevica Deđanski, predsednik Centra za razvoj međunarodne saradnje, i Teodora Pešić iz Centra za društvenu stabilnost.

Izvršni njuz direktor Kurira Borko Kašanski govorio je u izbornom specijalu Kurir televizije "Srbija bira" o tome što ekipama Kurira, uprkos uredno poslatoj akreditaciji, nije dozvoljeno da izveštavaju iz dva izborna štaba – Studentske liste i liste "Evropska Srbija".

Kašanski je ukazao na, kako je ocenio, razliku u načinu na koji mediji izveštavaju o ograničenjima sa kojima se suočavaju. Naveo je da su N1 i Nova S ranije tokom dana kao glavnu vest istakli da im SNS nije dozvolio da izveštavaju iz stranačkog štaba, dok Kurir, uprkos tome što nije dobio dozvolu za ulazak u dva izborna štaba, od toga nije pravio glavnu temu.

- Mi smo uredno poslali akreditaciju, poslali su poziv za akreditaciju, mi smo poslali akreditaciju, oni su odbili. Isto tako i Evropska Srbija, ili kako se god zvali, ali mi to nismo smatrali da treba da zakukavamo, pustimo kao glavnu vest na sajtu ili ne znam šta. E, u tome je razlika, upravo između njih i nas - rekao je Kašanski.

On je dodao da su gledaoci tokom programa čuli obrazloženja zbog kojih ekipama Kurira nije dozvoljen ulazak, uključujući tvrdnju da u izbornim štabovima navodno nema dovoljno mesta. Komentarišući mogućnost da zbog toga publika ostane uskraćena za atmosferu iz tih prostora, Kašanski je rekao da ne smatra da bi takav sadržaj nužno bio posebno zanimljiv gledaocima.

- Neka gledaoci sami procene da li su razlozi zaista opravdani. Čuli smo od naše koleginice da u oba slučaja nema navodno mesta. Jedino koleginica iz štaba Evropske Srbije kaže: "Ostaćemo uskraćeni za atmosferu." E pa, nek i budemo. Ja ne mislim da je to neka atmosfera koja bi se našim gledaocima mnogo svidela. A atmosferu će dirigovati rezultati koji budu bili, definitivno - poručio je Kašanski.

Govoreći o istraživanjima javnog mnjenja i mogućem rasporedu glasova, Bakarec se pozvao na rezultate Ipsosa, za koje je rekao da ih smatra tačnim, i ocenio da je studentska lista ostvarila rast u odnosu na ranija istraživanja. Taj rast je pripisao slabljenju podrške listi Dragana Đilasa.

Bakarec je izneo i svoju procenu da lista okupljena oko Đilasa, kao ni koalicija NADA koju čine Novi DSS i POKS, neće preći izborni cenzus, dok je za Socijalističku partiju Srbije rekao da se nalazi na njegovoj granici.

- Moja procena je da Đilasova lista neće preći cenzus, da NADA, DSS neće preći cenzus, SPS je na ivici cenzusa. Da li će SPS preći cenzus, to niko živ ne može da vam kaže, jer su bili na 3,2 odsto po Ipsosu. Stvarno to niko ne može da vam kaže, ali postoji jedan momenat koji upućuje na nešto, a to je ova velika izlaznost - rekao je Bakarec.

On je, na osnovu visoke izlaznosti i svog tumačenja podataka, izneo procenu da bi cenzus mogle da pređu samo lista SNS-a, studentska lista i manjinske liste.

- Šeststo osamdeset hiljada glasova više upućuje na to da, po meni, na osnovu iskustva i ovog podatka, ni SPS neće preći cenzus. Dakle, cenzus će preći samo lista Vučić SNS, studentska lista i manjine - zaključio je Bakarec.

Deđanski je podsetio da opozicija tradicionalno polazi od stava da joj veći odziv birača povećava šanse, ali je ukazao na to da takva pretpostavka, prema njegovim rečima, nije uvek potvrđena u praksi.

- Svako ko je ikada bio opozicija uvek je govorio: što je veća izlaznost, mi imamo veće šanse. A to se nije pokazivalo u praksi tako. Obično, kada bude veća izlaznost, motivišu se glasači svih. Možda neko malo više, neko malo manje, ali definitivno ne može tako da se proceni unapred - rekao je Deđanski.

Pešić je navela da smatra da u Srbiji izlaznost nije toliko niska kako se često predstavlja, ukazujući na razliku između broja punoletnih građana sa pravom glasa i broja ljudi koji zaista izlaze na birališta. Kao jedan od razloga zbog kojih se ti podaci mogu razlikovati navela je građane koji žive u inostranstvu, a i dalje se nalaze u biračkom spisku.

- Prva njihova zabluda je da je u Srbiji inače mala izlaznost. Nije mala izlaznost. Vi kad vidite da ima 5,5 miliona punoletnih građana sa pravom glasa, a da je kod nas izlazilo oko 3,9 miliona, to vam onda nije taj procenat koji je predstavljen, nego je veći u realnim brojkama, jer veliki broj ljudi koji su u inostranstvu nikad se neće ispisati iz biračkog spiska, a biće u biračkom spisku - rekla je Pešić.

Kao drugi razlog zbog kojeg veća izlaznost, prema njenoj oceni, ne mora da znači veću podršku opoziciji, navela je izrazitu polarizaciju birača. Pešić je istakla da atmosfera u kojoj se izbori doživljavaju kao svojevrsni referendum može da motiviše i građane koji ranije nisu glasali da izađu na birališta i podrže vlast.

- Ovakve neke referendumske atmosfere izrazito polarizuju birače i izvode možda i one koji ranije nisu izlazili, a glasali su sada za poziciju. Ja znam veliki broj ljudi koji nikada nije glasao za Srpsku naprednu stranku, bio neutralan, a sada je iz nekog revolta izašao da glasa za Srpsku naprednu stranku. Tako da velika izlaznost uopšte ne mora da znači ono što oni očekuju - navela je Pešić.

"Građani su shvatili značaj ovih izbora"

O atmosferi tokom izbornog dana, političkim tenzijama, zabeleženim incidentima i očekivanjima nakon zatvaranja biračkih mesta razgovaraju od 19.00 - 19.55h Vesna Veizović, Rajko Petrović, Sanja Marinković i Dragoslav Bokan, analizirajući moguće političke posledice izbora i izazove koji očekuju Srbiju u narednom periodu.

Politikolog Rajko Petrović govorio je o visokoj izlaznosti na izborima, društvenim podelama u Srbiji, političkoj kulturi i odnosu prema kritici, ističući da je važno razlikovati opoziciju vlasti od opozicije sopstvenoj državi.

Petrović je najpre ukazao na problem načina komunikacije u društvu, ocenjujući da se sve češće gubi granica između kritike i ponižavanja.

- Meni je veći problem to što nikako da vratimo razliku između kritike i ponižavanja. Ne znam da li je to nepovratan proces, ali za mene je način na koji možeš da iznosiš kritičko mišljenje prema nekoj eliti, prema njemu, prema tebi, ali ne smeš da mu oduzmeš ljudsko dostojanstvo. Moraš da imaš kritiku, da kritikuješ njegov stav, moj stav, njegova i tvoja uverenja, ali ne smeš da me ponižavaš na ljudskom nivou. A to je danas postalo apsolutno osnovni dijalog komunikacije, ono što je meni najstrašnije - rekao je Petrović.

Govoreći o izlaznosti, koja je u trenutku razgovora, prema podacima iznetim u programu, iznosila 67,6 odsto, Petrović je naveo da ga takav odziv birača ne iznenađuje. Posebno je istakao da su, prema njegovoj oceni, i vlast i opozicija želele da do izbora dođe.

- Jedna stvar je, po meni, nepobitna činjenica: manje-više cela Srbija je želela ove izbore. Činjenica je da su i vladajuće partije i opozicione htele izbore. Mislim da su ovi izbori došli u pravom trenutku, da je naša zemlja od one tragedije u Novom Sadu do danas bila u jednoj vrsti latentne društvene krize, ne političke, ali društvene. Deo društva je ispoljavao svoje nezadovoljstvo, a izbori su u svakoj demokratskoj zemlji pravi način da se neke nedoumice takve vrste reše - naveo je Petrović.

Dragoslav Bokan, predsednik Instituta za nacionalnu strategiju, ocenio je da velika izlaznost na izborima 25. oktobra pokazuje da su građani prepoznali njihov značaj i da ove izbore doživljavaju kao prekretnicu za budućnost Srbije.

Govoreći o velikom odzivu birača, Bokan je istakao da su političke poruke tokom kampanje, u kojima se izbori predstavljaju kao presudni za budućnost zemlje, doprinele tome da građani ne ostanu ravnodušni i da nedelju posvete glasanju.

- Kada je reč o izlaznosti, najvažnija poruka je da su ovo veoma važni izbori. Ljudi su shvatili njihov značaj. Ovo nisu izbori kao prethodni ili oni pre njih, već suštinski izbori, na kojima se podvlači crta. Videćemo da li će novi početak doći sa strane dosadašnje vlasti, koja će morati ponešto da promeni da bi sve funkcionisalo, ili sa strane njenih protivnika - rekao je Bokan.

Osvrćući se na društvenu atmosferu u prethodnom periodu, Bokan je rekao da je Srbija prošla kroz faze velikih tenzija i međusobnih političkih sukoba, zbog čega su se građani, kako je ocenio, umorili od podela.

- Jedno vreme delovalo je kao da smo na ivici građanskog rata, zatim smo bili u hladnom ratu, pa u ratu parolama i protivljenju jednih drugima. Sada smo videli čak i strane posmatrače i influensere koji nam sa različitih strana govore šta treba da uradimo i kakva je situacija. Interesantno je čuti strance kako govore o onome što se kod nas događa - zaključio je Bokan.

Govoreći o uticaju društvenih mreža na političku kulturu i ponašanje građana, Sanja Marinković je ukazala na to da je danas gotovo svako u prilici da prenosi određene poruke i propagandu, često bez razumevanja njihovog suštinskog značenja.

Ona je podsetila na incidente zabeležene tokom izbornog dana, navodeći sukobe na Dorćolu, u Lazarevcu i Čačku, i istakla da se posledice načina komunikacije na društvenim mrežama ne mogu posmatrati odvojeno od šire društvene atmosfere.

- Društvene mreže definitivno su promenile kulturu dijaloga, ne samo kod nas već u čitavom svetu. Svako od nas daje sebi za pravo da prenosi nečiju propagandu, a da pritom ne razume mnogo šta te poruke suštinski znače. Nekada smo imali nekoliko kanala propagande, a danas svako od nas može da bude njen promoter - objasnila je ona.

Veizović je upozorila i na problem predstavljanja pojedinaca kao stručnih autoriteta u medijima, ocenjujući da se njihova stručna zvanja ponekad koriste kako bi se tvrdnjama koje iznose dao dodatni kredibilitet, čak i kada se one odnose na oblasti izvan njihove stručnosti.

- Kada se na televiziji kao autoritet predstavi osoba koja radi u tužilaštvu, a zatim iznosi tvrdnje koje nemaju veze sa njenom strukom, publika može da stekne utisak da je sve što govori potkrepljeno njenim zvanjem. Isto se dešava i kada pojedini profesori iznose tvrdnje i predstavljaju ih kao činjenice, iako je reč o njihovim tumačenjima. To je oblik manipulacije - rekla je Veizović.

KURIR TELEVIZIJA GLEDANIJA OD SVE ČETIRI NACIONALNE TELEVIZIJE!

Saša Milovanović, generalni direktor Kurira, saopštio je tokom izbornog programa da je Kurir televizija, prema podacima o gledanosti koje je izneo, trenutno gledanija od sve četiri nacionalne televizije po rejtingu i šeru, a da je od RTS-a 1 deli svega 0,1 rejting poen.

- Evo jedne lepe vesti za sve zaposlene na Kurir televiziji. Kurir televizija je trenutno gledanija od sve četiri nacionalne televizije, i po rejtingu i po šeru, i veoma je blizu RTS-a 1. To govori da program koji danas radimo ima veliko poverenje građana – rekao je Milovanović.

"Današnji dan je praznik demokratije"

O izbornom danu, zabeleženim incidentima i njihovim mogućim političkim posledicama, kao i o atmosferi u Srbiji od 17-18h govore razgovaraju Saša Milovanović, Borko Kašanski, Darko Obradović i Aleksandra Stanisavljević.

Saša Milovanović, generalni direktor Kurira, ocenio je da je velika izlaznost na izborima 25. oktobra pokazatelj da građani žele da iskoriste svoje demokratsko pravo i odluče o budućnosti zemlje. On je istakao da će, bez obzira na to ko odnese pobedu, takav rezultat predstavljati izraz volje građana koju svi moraju da poštuju.

- Današnji dan je praznik demokratije. Veliki broj ljudi je izašao i ostvario svoje pravo, što bi svi trebalo da pozdravimo. Imaćemo veoma legitiman i legalan izbor, ko god da pobedi, s obzirom na ovako veliku izlaznost. Čak i uz pad u poslednjim satima, ona je enormno velika i približava se nivou iz 2000. godine, kada je iznosila 71,55 odsto - rekao je Milovanović.

Govoreći o tome šta visoka izlaznost govori o raspoloženju građana, Milovanović je naglasio da je izborna volja većine ono što u demokratiji mora da se prihvati, čak i kada se pojedinci ne slažu sa izborom koji je napravljen.

- Kako god da su ljudi odabrali, tako će živeti. Ne možemo da osporavamo njihovu volju niti da im prigovaramo, već možemo samo da je poštujemo. Kako većina naroda kaže, tako će biti svima nama. To je uvek tako u demokratiji i na izborima i ja sa tim nemam nikakav problem - poručio je on.

Milovanović se osvrnuo i na rad posmatračkih misija, navodeći da je Republička izborna komisija evidentirala 15.539 domaćih posmatrača iz 26 udruženja i 637 stranih posmatrača. Istovremeno je kritikovao izveštavanje pojedinih posmatrača i medija, tvrdeći da nisu jednako tretirali sve događaje tokom izbornog dana.

On je posebno ukazao na, kako je naveo, kršenje izborne tišine u pojedinim medijima, kao i na izostanak odgovarajuće reakcije na napade i incidente.

- Kada na neku televiziju, kakva god da vam se sviđa ili ne sviđa, bacite dve eksplozivne naprave, to se u civilizovanom svetu naziva terorističkim aktom. Ovde se čak govori da to ne zaslužuje ni jedan red. Imamo ime i prezime čoveka koji je bacio dve eksplozivne naprave na medijsku kuću, bez obzira na to da li se nekome njen rad dopada ili ne - rekao je Milovanović.

Kritikovao je i organizaciju CRTA, ocenjujući da je pažnju usmerila na nepravilnosti vezane za glasanje i fotografisanje glasačkih listića, dok, prema njegovim rečima, drugi incidenti nisu dobili odgovarajuću pažnju. Milovanović je izneo i tvrdnju da način na koji se izveštava o nepravilnostima zavisi od procene kakav će biti izborni rezultat, ali za te ocene u razgovoru nije izneo nezavisne dokaze.

"Sraman je napad na Angelinu Vučić"

Aleksandra Stanisavljević osudila je niz incidenata zabeleženih tokom izbornog dana, među kojima su napad na kuću novinara Dragana J. Vučićevića i napad na Angelinu Vučić, majku Aleksandra Vučića.

- Svedoci smo da je od sedam sati ujutru, zaključno sa 17.05, bilo niza incidenata i napada. Jedan od prvih bio je napad na kuću Dragana J. Vučićevića iz Informera. To je svakako veoma ružna stvar, ali smo ponovo videli i policiju koja je pravovremeno reagovala – rekla je Purić. Ono što bih takođe osudila jeste napad na Angelinu Vučić, što je svakako sramotno. Kada govorimo o njoj, ne treba da kažemo samo da je ona majka gospodina Vučića, već i da je žena u dubokoj starosti, u devetoj deceniji života. Velika je sramota to što se dogodilo i nadam se da će bezbednosne strukture rasvetliti slučaj i da će se saznati šta se tačno dogodilo - poručila je Stanisavljević.

Darko Obradović iz Centra za stratešku analizu ocenio je da je visoka izlaznost na izborima pokazatelj poverenja građana u izborni proces, ističući da će ponašanje političkih aktera i dosledno postupanje državnih organa biti ključni za očuvanje bezbednosti nakon zatvaranja biračkih mesta i objavljivanja prvih rezultata.

- Sama činjenica da imamo veliku izlaznost ide u prilog tome da većina građana Srbije veruje u demokratski proces. Kada govorimo o izlaznosti od 60,7 odsto, to znači da ljudi veruju u izborni proces. Priče da je izborni proces kompromitovan, da je nešto namešteno ili da može biti ukradeno padaju u vodu, jer sami učesnici tog procesa poklanjaju poverenje tome - rekao je Obradović.

On je naglasio da je za očuvanje bezbednosti neophodno dosledno i transparentno postupanje svih državnih organa, uz poštovanje zakona, ovlašćenja i ljudskih prava.

- Ukoliko izostane dosledna primena zakona, imamo situaciju koja može da eskalira. Moje prognoze su da neće doći do bitnog narušavanja javnog reda i mira i da neće biti velikog nasilja. Nasilje u društvu nastaje kada jedna grupa ljudi više ne veruje da institucionalnim, ustavnim i zakonitim mehanizmima može da ostvari svoja očekivanja i sprovede svoju volju – objasnio je on.

"Plašim se onih koji spolja podstiču sukobe u Srbiji"

Borko Kašanski, izvršni njuz direktor Kurira, govorio je o političkim narativima koji prate izborni proces, ali i o strahu da bi tenzije u društvu mogle da prerastu u sukobe nakon zatvaranja biračkih mesta i objavljivanja rezultata.

- Mene plaši kada Darko kaže da se nada da neće biti nasilja. I ja se nadam. Do juče, prekjuče, bio sam potpuno uveren da smo mi Srbi dovoljno pametni da večeras nećemo jedni drugima praviti probleme. Ali bojim se tih inspiratora spolja, koji očigledno imaju želju da ovde jedni drugima nešto uradimo. Ipak, i dalje sam optimista - poručio je Kašanski.

Spoljnopolitičko pozicioniranje i balansiranje Istoka i Zapada

Nakon četvrtog programskog segmenta posvećenog ključnim nacionalnim pitanjima, specijalna emisija "Srbija bira" ulazi u novu fazu analize. U fokusu narednog bloka nalaze se stubovi spoljne politike - geopolitičko pozicioniranje, balansiranje između Istoka i Zapada i strateški pravci zemlje u svetlu aktuelnih izbora. 

U periodu do 19.55, dok traje izborna tišina, program vodi Jelena Pejović, uz redovna uključenja reporterskih ekipa sa biračkih mesta u prestonici i dopisnika sa terena širom Srbije.U terminu od 16.00 do 17.00 u studiju govore: Borko Kašanski - izvršni njuz direktor Kurira, Vukša Dragović - Srpski suverenisti, Aleksandar Jerković - Odbor za kontrolu i opservaciju i Sanja Purić - direktorka i glavna urednica nedeljnika Kompas.

SNAGA BEZBEDNOSNIH SLUŽBI OGLEDALO SIGURNOSTI GRAĐANA

O tome kako država reaguje na izazove, gde leži granica unutrašnje stabilnosti i šta modernizacija resursa znači u praksi, u studiju su govorili stručnjaci iz sektora bezbednosti: Miloje Ćirović Ćira, pripadnik MUP-a u penziji, Nenad Ljubišić, predsednik Strukovnog udruženja policije, Ljuban Karan, nekadašnji potpukovnik KOS-a i prof. dr Ilija Kajtez, sociolog i stručnjak za bezbednost.

Lična neodgovornost i fabrikovanje laži

Hapšenje lica koje je preko društvenih mreža širilo paniku zlokobnim tvrdnjama da će na izborni dan "biti krvi i mrtvih na ulicama", pozivajući se na navodne poverljive podatke, ogolilo je opasne mehanizme psihološko-propagandnog rata sa kojima se Srbija suočava. Plasiranje dezinformacija pod plaštom "proverenih saznanja" od strane pojedinaca bez ikakvog bezbednosnog legitimiteta samo je vrh ledenog brega u pokušajima da se među građane unesu strah i pometnja.

O tome ko zapravo stoji iza ovakvih narativa i kako prepoznati matricu specijalnog rata usmerenog na podrivanje države, govorio je sociolog i stručnjak za bezbednost prof. dr Ilija Kajtez.

- Pozivanje na takozvane 'pouzdane izvore' u ovom slučaju zapravo znači samo jedno - konstrukciju iz sopstvene glave. Reč je o pojedincima čiji je jedini zadatak da šire dezinformacije i pripremaju teren za dezintegraciju i urušavanje sopstvene države. Svako ko javno istupa mora imati elementarnu svest i odgovornost prema zemlji u kojoj živi i u kojoj mu odrastaju deca i unuci. Prosto je neshvatljivo da neko pod stare dane, jureći popularnost ili vodeći se novcem, radi protiv interesa sopstvenog naroda.

Analizirajući dešavanja na biračkim mestima i sporadične provokacije zabeležene tokom dana, profesor je naglasio da se u pozadini jasno vidi rukopis stranih službi i stroga komandna hijerarhija:

- Kada analiziramo današnje incidente, jasno se uočava strogo vojnički ustrojen sistem kojim se diriguje iz jednog ili dva centra - ovde nema mesta slučajnostima. Incidenti su precizno dozirani kako bi se podgrejala atmosfera za ono što sledi nakon zatvaranja birališta. Dok mi u javnosti govorimo o demokratiji, dijalogu i toleranciji, suočavamo se sa strukturama koje strane obaveštajne službe organizuju po vojnim obrascima. Ponašamo se mirnodopski, a zapravo imamo posla sa obrascima predratnog stanja i sinhronizacijom koja vodi ka ozbiljnim tenzijama - poručio je Kajtez.

Rukopis stranih službi i presecanje kanala

Svaka eskalacija napetosti i nasilja tokom izbornog procesa u Srbiji gotovo po pravilu otvara pitanje delovanja stranog faktora i ubačenih elemenata čiji je cilj narušavanje ustavnog poretka. U trenucima kada birališta ulaze u završnicu glasanja, ključni zadatak celokupnog bezbednosnog aparata zemlje - pre svega Bezbednosno-informativne agencije (BIA), Vojnoobaveštajne agencije (VOA) i Vojnobezbednosne agencije (VBA), jeste pravovremeno prepoznavanje i neutralisanje spoljnih hibridnih pritisaka. O tome kako domaće službe odgovaraju na pokušaje destabilizacije i šta zapravo stoji iza priprema za nerede, govorio je nekadašnji potpukovnik KOS-a Ljuban Karan.

 - U našim unutrašnjim političkim trvenjima moramo prepoznati rukopis stranih obaveštajnih službi i mehanizme koje su instalirale za destabilizaciju Srbije. Još od raspisivanja izbora, pa i ranije, jasno je da se spolja planiraju pritisci i nemiri upravo u izbornom periodu. Naše bezbednosne službe rade odličan posao na terenu, presecaju kanale šverca eksplozivnih materijala i drže situaciju pod kontrolom.

Osvrćući se na materijalne dokaze i predmete koji su zaplenjeni u operativnim akcijama bezbednjaka, bivši obaveštajac je upozorio da pronađeni rekviziti jasno odaju namere organizatora nemira:

- Međutim, pronađena oprema - pancirni prsluci, šlemovi i kompletna zaštitna oprema kakvu koristi i policija, nedvosmisleno ukazuje na to da se pojedine strukture pripremaju za ozbiljne ulične okršaje i nasilje. Posebnu opasnost predstavljaju improvizovane eksplozivne naprave, koje su nepredvidive, često usmerenog dejstva i izuzetno rizične za demontažu.

Govoreći o tome šta se krije iza pokušaja destabilizacije i u kom trenutku se očekuje kulminacija pritisaka na ulici, Karan je podvukao da sam izborni proces nije primarni cilj onih koji pripremaju nerede:

- Iako su "bezbednjaci" presekli glavne linije, uvek postoji rizik da manja količina prođe neopaženo, a i to je dovoljno da izazove haos. Suština ovde nisu sami izbori, već planirani pokušaj destabilizacije države u trenutku proglašenja rezultata - kroz narativ o navodnoj krađi, pozive na nasilno rešavanje stvari i upotrebu sile. Uveren sam, ipak, da naše službe neće dozvoliti realizaciju takvog scenarija - poručio je Karan.

Strani pritisci i poziv na razum

Dok su se na mestu incidenta na Dorćolu čekale saobraćajne i interventne patrole koje obezbeđuju glasačka mesta, u studiju je otvoreno pitanje dubljih uzroka podizanja tenzija na ulicama i mogućih pokušaja eskalacije. Osvrćući se na atmosferu u društvu i prelamanje globalnih interesa preko izbornog procesa u našoj zemlji, gospodin Ćirović je podsetio na osnovne vrednosti koje moraju biti sačuvane:

- Izborni dan za naš narod i državu treba da bude praznik - dan tolerancije, razumevanja i jedinstva, kada celom svetu pokazujemo da smo civilizovano društvo. Kako je govorio patrijarh Pavle: budimo ljudi. Ipak, svesni smo da su oči sveta uprte u Srbiju i da se ovde prelamaju interesi i delovanje stranih obaveštajnih službi, kako sa Zapada, tako i sa Istoka, naročito u izbornom periodu.

Nastavljajući analizu bezbednosnih rizika, Ćirović je ukazao na preventivne akcije domaćih službi koje su sprečile teže scenarije, poslavši jasnu poruku svima koji priželjkuju ulične sukobe:

- Naše bezbednosne službe dočekale su ove izazove spremno, zahvaljujući dugotrajnom operativnom radu, što potvrđuju i nedavna hapšenja onih koji su preko interneta pozivali na nemire i podrivanje poretka.Posebno zabrinjava činjenica da među njima ima i bivših pripadnika službi bezbednosti. Nadam se da će incidenti ostati izolovani i da neće doći do eskalacije. Neka pobedi onaj ko osvoji najviše glasova, uz puno poštovanje izborne volje svakog građanina. Ovaj narod je kroz istoriju podneo previše žrtava braneći svoju slobodu i resurse - zato ne smemo dozvoliti da nas bilo ko uvuče u međusobne sukobe - poručio je Ćirović.

MUP angažovao sve snage: Počinioci će biti privedeni

Komentarišući uznemirujuće snimke sa terena i reakciju nadležnih organa u trenucima kada birališta ostaju otvorena do 20 časova, Nenad Ljubišić je naglasio da pripadnici policije drže situaciju pod kontrolom i da niko ko izaziva nemire neće proći nekažnjeno:

- Očekujem brzu i efikasnu reakciju Ministarstva unutrašnjih poslova. Zabrinjava me broj incidenata zabeleženih tokom dana, kako od strane policije, tako i onih kojima su svedočili sami građani i delili ih na društvenim mrežama. Policija je angažovala sve raspoložive kapacitete da izborni dan protekne mirno. Nažalost, bilo je za očekivati da na pojedinim biračkim mestima ili u njihovoj okolini dođe do narušavanja javnog reda i mira. Građani ne treba da sumnjaju u reakciju nadležnih - čak i ako na konkretnom snimku trenutno ne vidimo policiju, službenici će ubrzo izaći na teren, identifikovati počinioce i privesti ih najkasnije do kraja dana - poručio je Nenad Ljubišić.

NACIONALNI INTERESI

Završetkom drugog bloka specijalne emisije "Srbija bira", težište analize stavljeno je na temu od presudnog značaja za suverenitet zemlje - nacionalne interese u okviru stubova spoljne politike.

U eri tektonskih geopolitičkih promena, otvorenih sukoba i sve intenzivnijih zahteva velikih sila za jasnim svrstanjem, manevarski prostor manjih država nikada nije bio uži. Pitanje koje nadilazi dnevnu politiku i direktno dotiče budućnost Srbije jeste kako očuvati teritorijalni integritet, vojnu neutralnost i ekonomsku stabilnost pod konstantnim globalnim pritiscima koji ne ostavljaju mnogo mesta za kompromis.

O mehanizmima odbrane državnih pozicija, diplomatskim linijama fronta i ceni geopolitičke samostalnosti u studiju su govorili: Miljan Damjanović - potpredsednik SRS-a, Bojan Borovčanin - predsednik organizacije NIT, i Lazar Pavlović - politički analitičar.

Tajno glasanje kao prostor za slobodnu odluku

Današnji dan predstavlja prelomnu tačku na kojoj građani iza glasačkog paravana biraju između očuvanja državne stabilnosti i opasnog skretanja u politički haos pod uticajem stranih faktora, ocenio je predsednik organizacije NIT Bojan Borovčanin. Osvrćući se na pitanje kako bi se pojedini akteri ponašali prema građanima koji za njih nisu glasali, on je istakao da je atmosfera isključivosti i netrpeljivosti nametnuta veštački, te da je imperativ da se nakon zatvaranja birališta strasti konačno smire.

Govoreći o dubokim podelama koje opterećuju javni prostor i onemogućavaju umeren politički dijalog, Borovčanin je naglasio značaj slobodne volje svakog pojedinca:

- Naše društvo je, nažalost, oštrim rezom podeljeno na dva pola. Ako imate umereniji ili drugačiji stav, on biva ugušen jer se automatski etiketirate kao protivnik ukoliko niste bezrezervno na jednoj strani. Prednost tajnog glasanja jeste u tome što ljudima omogućava da se oslobode pritiska i iza paravana slobodno donesu odluku po sopstvenoj savesti. Ipak, svi razumni građani očekuju da nakon ovih izbora usledi preka potrebna stabilizacija, da se rezultati priznaju i da zemlja nastavi napred.

Upozoravajući na štetu koju unutrašnja previranja nanose državi i njenom ekonomskom i bezbednosnom napretku, on je pozvao na prekid politike performansa i povratak konstruktivnosti:

- U poslednje dve godine, uprkos ekonomskim i bezbednosnim uspesima, trpeli smo štetu zbog unutrašnjih udara onih koji ne shvataju ko zapravo želi trajno nestabilno područje. Očekujem da se posle izbora pruži ruka pomirenja. Zdrava i konstruktivna opozicija, koja drži vlast pod kontrolom, dragocena je za svaku državu, ali ne kroz politički cirkus, neozbiljnost i performanse.

Ukazujući na istorijsku težinu trenutka i spoljne uticaje koji stoje iza pokušaja destabilizacije Srbije, Borovčanin je podvukao da izbor koji se danas pravi direktno određuje sudbinu zemlje:

- Od ponedeljka Srbija više neće biti ista - ili će očuvati stabilnost i razvojni kurs, ili će skliznuti u haos. Mogu da razumem nezadovoljstvo određenim segmentima vlasti, ali je potpuno neshvatljivo da bilo ko pruži podršku onima iza kojih stoje otvoreni neprijatelji ove zemlje, uloživši stotine miliona u projekat njenog urušavanja. Biti na toj strani, na strani onih koji ne žele dobro našem narodu, zaista je poražavajuće - poručio je Bojan Borovčanin.

Dvostruki standardi i nepoznavanje pravila

Nepoznavanje izbornih procedura i površno tumačenje propisa neretko stvaraju privid nepravilnosti tamo gde ih nema, što uz ostrašćeni navijački pristup dodatno podgreva nepotrebne društvene tenzije, upozorio je politički analitičar Lazar Pavlović. Govoreći o nedoumicama građana u vezi sa biračkim spiskovima i ostvarivanjem glasačkog prava bez pozivnog listića, on je naglasio da nerazumevanje osnovnih mehanizama izbornog procesa otvara prostor za manipulacije i neosnovano dizanje panike.

Osvrćući se na situacije u kojima građani iz neznanja legalne postupke proglašavaju spornim, Pavlović je podvukao da se u javnom prostoru ustalila opasna praksa merenja istih stvari različitim aršinima:

- Primetno je da mnogi građani ne poznaju dovoljno izborne procedure, pa određene postupke proglašavaju nelegalnim iako to nisu. Svedoci smo izraženih dvostrukih aršina - ako nešto uradi jedna politička opcija to je u redu, a ako isto učini druga, odmah se proglašava spornim. Politici se pristupa navijački i to je ono što me najviše brine.

Govoreći o danu posle izbora i činjenici da stranačke razlike ne smeju razoriti svakodnevne međuljudske odnose, analitičar je apelovao na ličnu odgovornost svakog pojedinca:

- Moramo biti svesni da već sutra svi ponovo idemo na posao, da ćemo deliti prostor sa istim komšijama, prijateljima i članovima porodice. Bez obzira na stranačke podele, svi ćemo i dalje živeti zajedno u ovoj zemlji. Zato je važno da budemo odgovorni ne samo kada biramo, već i u tome kako se odnosimo prema onima koji misle drugačije.

Ukazujući na opasnu polarizaciju i etiketiranje neistomišljenika, Pavlović je podsetio da državu već od jutra čekaju ozbiljni strateški i spoljnopolitički poslovi koji zahtevaju stabilnost:

- Nažalost, stvorena je izrazito negativna energija i netrpeljivost prema neistomišljenicima, koji se neretko diskriminišu i etiketiraju na vrlo ružan način. Šta god da pokažu rezultati, društvo mora da radi na normalizaciji odnosa kako bi svaki naredni izborni ciklus protekao u zrelijoj i mirnijoj atmosferi. Na kraju dana, svi imamo iste životne izazove - sutra će neko morati odgovorno da vodi spoljnu politiku, da brani interese na Kosovu i Metohiji i brine o Republici Srpskoj - rekao je Lazar Pavlović.

Veštačko pravljenje redova i usporavanje procesa

Kašnjenje sa otvaranjem birališta u centralnim beogradskim opštinama, opstrukcije u radu biračkih odbora i pritisci na glasače predstavljaju unapred smišljen mehanizam za izazivanje haosa i nepriznavanje izbornih rezultata, upozorio je potpredsednik SRS-a Miljan Damjanović. Komentarišući incidente zabeležene u prestonici, uključujući i preteće poruke poput one na biračkom mestu na Matematičkom fakultetu - on je naglasio da je na delu koordinisana akcija čiji je krajnji cilj prelivanje izbornog procesa na ulicu.

Osvrćući se na dešavanja sa terena i činjenicu da je na više mesta u gradu početak glasanja znatno prolongiran, Damjanović je istakao da je reč o planskoj opstrukciji rada biračkih mesta:

- Reč je o znatno većem broju biračkih mesta nego što se u javnosti pominje. Lično sam obilazio lokacije na Zvezdari, Vračaru i Starom gradu jer je glasanje kasnilo upravo zbog planskog odugovlačenja i želje pojedinih struktura da kroz pritisak pripreme teren za večerašnje tenzije. Na mestima gde je opozicija imala predsednike biračkih odbora unedogled su se proveravali i menjali sprejevi i UV lampice, pa su pojedina birališta na Zvezdari otvorena tek posle 7.30 časova. Cilj je bio jasan, veštački stvoriti redove kako bi se na mrežama odmah lansirala teza o nepravilnostima.

Govoreći o namerama onih koji stoje iza provociranja birača i podizanja tenzija na biralištima, funkcioner radikala je ukazao na matricu koja se ponavlja izbornog dana:

- Kao neko ko učestvuje u svim izbornim procesima još od 2004. godine, mogu otvoreno da kažem da je ovakav scenario priprema terena za postizborni narativ: proglasiće prevremenu pobedu, a ukoliko rezultat ne bude u njihovu korist, reći će da su pokradeni i pozvati ljude na ulicu. Mora se priznati da je ta operacija na terenu bila dobro koordinisana - od snimanja građana mobilnim telefonima, do provociranja i dobacivanja biračima u redovima za koje procene da ne misle kao oni. Bez obzira na to, volja građana mora biti neprikosnovena i svi akteri su dužni da priznaju konačan ishod izbora - istakao je Miljan Damjanović.

STUBOVI SPOLJNE POLITIKE

Dok unutrašnja politička arena ostaje u senci globalnih previranja, međunarodna scena suočava se sa korenitim promenama u kojima se savezništva preispituju preko noći. U takvim okolnostima, ključno pitanje za Beograd ostaje: Na kojim osnovama počiva spoljnopolitička pozicija Srbije i koliki je realan manevarski prostor za domaću diplomatiju u godinama koje dolaze?

O geopolitičkim raskrsnicama, strateškim pritiscima i izazovima međunarodnog pozicioniranja u studiju su govorili: Jadranka Joksimović, članica Predsedništva SNS-a, Bratislav Jugović član Glavnog odbora SNS-a, prof. dr Milan Petričković sa Fakulteta političkih nauka, i Srbislav Filipović, politički analitičar.

Gužve na biralištima kao deo dvogodišnjeg pritiska

Veštačko podizanje tenzija, teorije o navodnim sabotažama na društvenim mrežama i namerno pravljenje gužvi na biralištima ne doprinose izbornom procesu, već samo produžavaju atmosferu pritiska koja traje predugo, ocenio je član Glavnog odbora SNS-a Bratislav Jugović.

Komentarišući navode sa interneta - od poziva biračima da nose sopstvene olovke do tvrdnji o navodnom prljanju i kontaminaciji sprejom ulaza u zgrade, Jugović je istakao da je izborni dan prilika za smirivanje strasti, a ne za nastavak vaninstitucionalnog haosa.

- Ta euforija traje već pune dve godine, a svedoci smo da se preliva i na sam izborni dan koji su toliko priželjkivali. Zaista ne vidim svrhu stvaranja tolike euforije i veštačkog zagušivanja biračkih mesta. Vremenski interval od sedam ujutru do osam uveče ostavlja sasvim dovoljno prostora da svaki građanin u miru, bez gužve i tenzija, obavi svoju građansku dužnost i iskoristi biračko pravo.

Govoreći o očekivanjima od izbornog ishoda i potrebi da se stavi tačka na tenzije van institucija, on je naglasio da rasprava mora imati jasan institucionalni okvir.

- Meni je kao građaninu najvažnije da se politika sa ulice konačno preseli tamo gde joj je mesto - u parlament. Potrebno je da večeras dobijemo jasne rezultate, da vidimo ko ima koliko mandata, da se uđe u skupštinske klupe i da se tamo vodi politička borba, jer je stabilizacija političke scene preka potreba.

Ukazujući na važnost samog čina glasanja i suzdržanosti dok su birališta otvorena, Jugović je zaključio da je društvu pre svega neophodan povratak uobičajenim demokratskim tokovima:

- Moja uverenja su dobro poznata, ali s obzirom na to da je glasanje u toku, ne želim da govorim o tome kako ne bi izgledalo da utičem na birače. Jedino što je sada zaista presudno jeste da izađemo iz stanja stalne euforije i počnemo da se bavimo politikom na pristojan, moderan i pre svega razuman način.

Merljivi rezultati nasuprot nedostatku programa

Visoka izlaznost zabeležena u prvim satima glasanja pokazuje da su građani na birališta izašli sa već formiranim stavovima i svešću o značaju dugoročnog strateškog pravca zemlje, ocenio je profesor Fakulteta političkih nauka dr Milan Petričković. Analizirajući presek izbornog dana i prelazak cenzusa izlaznosti od preko 27 odsto već do 11 časova, on je istakao da je biračko telo jasno prepoznalo razliku između konkretnih rezultata i političke improvizacije.

Osvrćući se na pitanje da li građani pri glasanju u vidu imaju bezbednosne, ekonomske i spoljnopolitičke izazove koji čekaju zemlju, Petričković je naglasio da je dosadašnji rad bio presudan faktor pri donošenju odluke:

- Ubeđen sam da je ogroman deo birača već zauzeo jasne stavove jer je imao šta da procenjuje. S jedne strane ponuđeni su konkretni, merljivi rezultati u unutrašnjoj i spoljnoj politici, diplomatiji i socijalnoj sferi, i to je jasan orijentir. S druge strane, nismo videli nikakav politički plan ni program, već samo elemente anarhije.

Komentarišući atmosferu koja prati glasački proces i pojedine tenzije, profesor je ukazao na pokušaje radikalizacije i veštačkog izazivanja krize od strane manjih političkih grupacija.

- Još ranije sam prognozirao da će doći do sporadičnih incidenata. Reč je o manjinskom delu birača koji želi da uruši demokratske principe, stvori atmosferu napetosti i prizove takozvanu internacionalizaciju. To je potpuno pogrešna i kratkovida strategija, jer se politika ne može graditi na nihilizmu, anarhiji i ličnim interesima na štetu sopstvene države.

Govoreći o strukturi birača koji su od ranog jutra formirali redove na biračkim mestima, ali i o obavezi očuvanja stabilnosti do samog zatvaranja glasačkih kutija, Petričković je poručio da su institucije garant zakonitosti:

- Takođe, zabluda je da su od ranog jutra na biralištima bili samo glasači takozvane blokaderske opcije,  u velikom broju su izašli i birači državotvorne, rodoljubive liste. Najvažnije je da se izborna volja građana mora odbraniti. Bilo kakav pokušaj destabilizacije i mešetarenja mora se rešavati kroz pravne i zakonske mehanizme, u skladu sa standardima savremenih demokratija, a država Srbija u ovom trenutku ima pun kapacitet i apsolutno je spremna da na to odgovori -  rekao je prof. dr Milan Petričković.

Napad na izborni proces je udar na demokratiju

Pokušaji da se formiranjem velikih gužvi i višesatnih redova na biračkim mestima obeshrabre najstariji građani doživeli su potpuni fijasko već tokom prepodnevnih časova izbornog dana, ocenila je članica Predsedništva SNS-a Jadranka Joksimović.

- Poziv biračima pojedinih lista na masovan izlazak bio je prevashodno motivisan namerom da se stariji sugrađani, koje oni percipiraju kao tradicionalne glasače vlasti - demotivšu i obeshrabre stvaranjem višesatnih redova. Međutim, reč je o potpuno promašenoj taktici. Ljude sa jasnim uverenjima i životnim iskustvom takve prepreke ne mogu da pokolebaju. Naši najstariji građani dobro pamte šta znače politički avanturizam, amaterizam i egzibicionizam u izazovnim vremenima, bez obzira na to koliko se veštački pumpao entuzijazam oko pojedinih lista. Oni izuzetno dobro razumeju da pravo na lični izbor sa sobom nosi i odgovornost za stabilnost čitavog društva.

Govoreći o samoj suštini glasanja i nedopustivosti opstrukcija u izbornom danu, Joksimović je podvukla da sloboda izjašnjavanja mora ostati neprikosnovena bez obzira na političke tenzije:

- Zato nikakva taktika demoralisanja ili pritisaka ne može osujetiti one koji su čvrsto rešeni da iskoriste svoje biračko pravo. Izborno pravo je temeljni civilizacijski i demokratski doseg - svako ima pravo da slobodno misli i glasa, a oni koji udaraju na izborni proces zapravo ruše same temelje demokratije - poručila je Joksimović.

Kontrast između birališta i interneta

Izborni dan u prestonici protiče uz mirno glasanje na samim biralištima, ali i uz primetne tenzije van njih, kao i žestoke napade u virtuelnom prostoru, ocenio je politički analitičar Srbislav Filipović.

- Glasao sam u Starom gradu i na samom biračkom mestu nije bilo nikakvih nepravilnosti, neprijatnih pogleda niti komentara. Međutim, potpuno je drugačija slika na društvenim mrežama, gde vladaju brutalne uvrede i pretnje. Čim sam objavio fotografiju sa suprugom ispred birališta, stigli su komentari poput: ’Dabogda poginuli oboje’. Na mrežama su hrabri, dok uživo svi gledaju svoja posla.

Govoreći o karakteru samog procesa i polarizaciji u društvu, istakao je neophodnost smirivanja političkih strasti čim se birališta zatvore:

- Izborni dan bi trebalo da bude praznik demokratije, ali nažalost to nije postao, iako sam proces jeste demokratski. Svako ima pravo da bira šta želi, ali verujem da nakon ovih izbora strasti moraju da se smire, a svi dobronamerni ljudi pomognu da se situacija u zemlji stabilizuje.

Ukazujući na događaje koji su bacili senku na izborni dan, Filipović je naglasio da nasilje i pritisci ne mogu biti legitimna politička alternativa.

- Sam proces deluje regularno, ali atmosferu kvare nedopustivi incidenti - od napada na majku predsednika, ženu od 82 godine, do upada maskiranih huligana sa štanglama i flagrantnog kršenja izborne tišine. Nedopustivo je i skandalozno maltretirati bilo čiju porodicu umesto da se dostojanstveno sačekaju rezultati. Građani moraju biti svesni svog izbora: svaka politička opcija nosi svoju cenu i odgovornost za ono što nudi kao alternativu - istakao je Srbislav Filipović.

IZBORNA PRAVILA I POSTIZBORNA MATEMATIKA

Prvi sagovornici u studiju koji demistifikuju pravne i političke aspekte izbora, rokove za objavljivanje zvaničnih rezultata i proceduru formiranja nove Vlade jesu bivša ministarka prof. dr Zorana Mihajlović, advokat Branko Pavlović i ekonomski analitičar Nenad Bumbić i prof. dr Vladimir Vuletić, sociolog.

Izborni dan već na samom početku obeležio je ozbiljan incident u našoj prestonici, kada su, kako se saznaje neidentifikovana lica nasred ulice fizički napala osamdesetogodišnju Angelinu Vučić, majku Aleksandra Vučića.

Unapred osmišljen pritisak na najstarije birače

Komentarišući atmosferu na biralištima i bezbednosne izazove dok se još čekaju zvanični izveštaji nadležnih organa, Vuletić je poslao jasnu poruku svima koji tokom popodneva planiraju odlazak na glasanje. 

Upitan da prokomentariše šta građani mogu da očekuju do 20 časova, kada se birališta zatvaraju, te kako birači treba da se postave prema uznemirujućim vestima koje stižu s terena, Vuletić je podvukao da strah ne sme biti faktor odlučivanja.

- Pre svega, ključna poruka građanima jeste da slobodno izađu na birališta, izraze svoje mišljenje i zaokruže opciju koju smatraju ispravnom. Incident koji se dogodio majci bivšeg predsednika nije nimalo slučajan - reč je o vrlo jasnoj, smišljenoj poruci zastrašivanja, upućenoj pre svega starijim sugrađanima.

Govoreći o samom toku incidenta i okolnostima u kojima se desio, Vuletić se osvrnuo i na reakciju porodice, poslavši direktnu poruku onima koji pokušavaju da destabilizuju izborni proces.

- Ako se napada majka nekadašnjeg predsednika države i kandidata najjače partije, građani se s pravom pitaju šta tek njih može da snađe. Zato je važno naglasiti da ljudi ne treba da strahuju, niti smemo dozvoliti da napadači postignu svoj cilj. Takođe, ti koji su je napali mogu da budu srećni što uz nju nije bio njen suprug, jer bez obzira na to što ima više od 85 godina, on to sigurno ne bi mirno posmatrao i napadači se ne bi dobro proveli. Naša poruka mora biti jača od njihovog pokušaja da unesu strah - istakao je Vuletić.

Cilj je veštačko širenje nervoze

Gostujući u programu, Pavlović je naglasio da pojedinačni ekscesi ne mogu da bace senku na regularnost izbornog procesa na terenu.Osvrćući se na pitanje novinara o upadu u kol centar vladajuće stranke, ali i povlačenju paralela sa sličnim dešavanjima sa parlamentarnih izbora 2022. godine, Pavlović je ukazao na širi kontekst pritisaka koji su pratili sam finiš kampanje i glasački dan.

- Kada sagledamo sve ove događaje - od sinoćnjeg napada na Informer, preko napada na majku Aleksandra Vučića, do dešavanja oko kol centra, moramo istaći dve ključne stvari. Prvo, neophodno je imati puno poverenje u državne organe i pustiti ih da mirno, brzo i profesionalno urade svoj posao. Svi oni koji pokušavaju da stvore privid haosa računaju upravo na to da ćemo prenošenjem i žestokom osudom stvoriti utisak opšteg nereda. U stvarnosti, na gotovo 8.400 biračkih mesta reč je o izolovanim incidentima koji se mere promilima. Cilj je da se veštački indukuje nervoza, ali odgovor građana mora biti suprotan: mir, staloženost i dostojanstvo, onako kako smo to videli u redovima na biralištima - istakao je Pavlović, a zatim dodao: 

- Očekujem da će tužilaštvo već sutra izaći sa konkretnim informacijama o rešenim slučajevima, kako se tokom samog izbornog dana ne bi podizale tenzije. Zato je smirenost najpametniji odgovor na svaku provokaciju. Druga važna stvar jeste izlaznost - velika izlaznost kojoj svedočimo jasno pokazuje poverenje građana u izborni proces, politički sistem i sopstvenu državu. Kako je i gospođa Mihajlović navela, današnji dan treba da bude prelomna tačka: trenutak kada stavljamo tačku na podele i krećemo da gradimo mostove i društveni konsenzus za budućnost Srbije.

Cilj je veštačko širenje nervoze

Osvrćući se na ponašanje na biralištima i mehanizme kojima zakon štiti birače od agitovanja i pritisaka, analitičar Nenad Bumbić je tokom specijalnog programa na Kurir televiziji precizirao koje se mere moraju primeniti čim se uoče stranačka obeležja ili neprimereno ponašanje:

- Ukoliko se desi da birač dođe sa stranačkim obeležjima, prva i osnovna mera jeste da se takva osoba odmah udalji sa glasačkog mesta. Korektno rešenje u toj situaciji je da joj se jasno predoči zakon - na udaljenosti manjoj od 50 metara od birališta strogo je zabranjena bilo kakva promocija izbornih lista. Ako birač ukloni ta obeležja i uskladi se sa pravilima, treba mu omogućiti da ostvari svoje biračko pravo, kako ne bismo ušli u povredu njegovog osnovnog prava glasa. Naravno, zakon i procedure se moraju bespogovorno poštovati, ali isto tako treba biti svestan realnosti: to što će pojedinac istaći stranačku naklonost na samom biralištu niti može da pokoleba većinu građana, niti suštinski može da promeni konačan izborni rezultat - istakao je Bumbić.

 Fizički napad na ženu od 80 godina na dan izbora

Nakon vesti da su na ulici napadnute majka Aleksandra Vučića i oduzete joj stvari iz ruku, što je prijavljeno policiji, nekadašnja ministarka Zorana Mihajlović poručila je da incident nije iznenađenje s obzirom na višemesečne pritiske:

- Verovatno svako od nas priželjkuje da izborni dan protekne mirno i dostojanstveno, bez incidenata. Nažalost, ovakve situacije me ne iznenađuju jer već dugo svedočimo sličnoj retorici – na meti je svako ko podržava državu, vlast, kao i naši stariji sugrađani. Izuzetno mi je žao zbog onoga što je doživela gospođa Vučić, kao što mi je žao i svakog čoveka koji pretrpi makar i ružnu reč, a kamoli fizički napad.

Osvrćući se na značaj današnjeg izjašnjavanja građana i činjenicu da su parlamentarni izbori ključni ustavni mehanizam za proveru narodne volje, sagovornica Kurir televizije apelovala je na birače da ne podležu provokacijama i naglasila da večerašnji ishod glasanja mora doneti stabilnost:

- Današnji izbori i večerašnji rezultati moraju da stave tačku na nasilje kojem smo svedočili u prethodne dve godine. Većinskoj Srbiji je stalo do mira i stabilnosti, i zato još jednom apelujem na građane da glasaju mirno i dostojanstveno, bez obzira na provokacije na biralištima. Naš cilj je da izborni proces prođe regularno i da večeras imamo jasne rezultate. Sa druge strane, oni koji su svesni izbornog poraza pokušavaju da izazovu haos, nerede i tenzije -  zaključila je Zorana Mihajlović.

Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama MONDO Inc uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.

Kurir televizija je dostupna na kanalu broj 109 za korisnike MTS Iris TV, na kanalu 9 za korisnike m:SAT TV, Supernova i Yettel Hipernet TV, na kanalu 9 za korisnike SBB EON, na kanalu 108 za korisnike BeotelNet, na kanalu 8 za korisnike Orion telekoma i na kanalu broj 112 za korisnike Sat-trakt na teritoriji Srbije, u okviru platforme M:tel u Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini i MTEL Global u dijaspori, kao i na aplikaciji Arena Cloud.

Kurir.rs