Izveštaji o sprovođenju Akcionog plana za ispunjavanje preporuka Evropske komisije pokazuju da je u trećem kvartalu ispunjeno 84 odsto preporuka, a u celom posmatranom periodu 82 odsto

BEOGRAD - Branko Ružić očekuje da će 20. decembra biti usvojen tekst pregovaračkog okvira koji će strukturom i sadržajem opredeliti dinamiku pristupanja Srbije EU.

"To je najznačajniji dokument koji će nas pratiti u idućim godinama", rekao je ministar bez portfelja zadužen za evrointegracije novinarima u Skupštini Srbije.

Ružić je rekao da međuvladina konferencija koja će simbolično, u političkom smislu označiti početak pregovora o pristupanju Srbije EU, može biti zakazana bilo kada od 20. decembra do kraja januara.

"Ne treba biti ni pesimista, ni optimista, nego realan i pragmatičan", kazao je Ružić.

Ministar bez portfelja zadužen za evrointegracije i glavni pregovarač sa EU Tanja Miščević predstavili su danas poslanicima dokumenta kojima se meri prolazno vreme u procesu usvajanja evropskih preporuka i standarda, i konstatovali da predstoji period u kojem će čitavo društvo morati aktivnije da se uključi u realizaciju reformske agende.

Predstavljajući članovima skupštinskog Odbora za evrointegracije izveštaje o sprovođenju Akcionog plana za ispunjavanje preporuka Evropske komisije za drugi i treći kvartal ove godine, kao i Izveštaj o sprovođenju nacionalnog programa za usvajanje pravnih tekovina EU za prvo polugođe, Ružić je rekao da je zakonodavna aktivnost u ovoj godini bila veoma intenzivna, što pokazuju i statistike u pomenutim izveštajima.

Izveštaji o sprovođenju Akcionog plana za ispunjavanje preporuka Evropske komisije pokazuju da je u trećem kvartalu ispunjeno 84 odsto preporuka, a u celom posmatranom periodu 82 odsto.

Kada je reč o Nacionalnom programu za usvajanje pravnih tekovina EU (NPAA) za prvo polugođe stepen ispunjenosti obaveza je 69 odsto, budući da je od 131 planiranih zakona i podzakonskih akata usvojeno 90, a kada se u obzir uzmu unapred izvršene obaveze procenat ispunjenosti je 85 odsto.

"Za vladu je od najvećeg značaja to što napredak postoji i to što je dosta urađeno i po statistici i suštinski, ali pred nama je period u kojem moramo kao društvo da budemo još više uključeni, jer praktično je nastupilo novo doba evrointegracija", poručio je Ružić.

Glavni nosioci procesa evrointegracija su se u parlamentu suočili i sa kritikama pojedinih poslanika koji, bez obzira na brojke, nisu zadovoljni ritmom evrointegracija i reformi.

Tako je poslanik Ivan Andrić (LDP) zamerio vladi na sporom radu na reformama, ocenjujući da će druga polovina godine biti izgubljena sa stanovišta evrointegracija zbog procesa rekonstrukcije vlade i potom uhodavanja ministara. "Nema mesta zadovoljstvu kada se gleda ovaj izveštaj, priznajem da je bilo i gorih, ali poruka koja iz njega proističe je da smo izgubili šest ili devet meseci zbog rekonstrukcije vlade", rekao je Andrić.

Poslanik Jelena Trivan je želela da zna da li će vlada uvesti mere i sankcije protiv ministara koji nedovoljno ažurno sprovode evropsku agendu, kako proces integracija ne bi zavisio od lične posvećenosti ili aljkavosti u pojedinim ministarstvima.

Ružić je odgovorio da postoje institucionalni mehanizmi za evaluaciju procesa evrointegracija i podsetio da je rekonstrukcija vlade bila, između ostalog, motivisana neefikasnošću u pojedinim resorima kada je reč o evrointegracijama.

Tanja Miščević je poslanike upoznala s pregovaračkom strukturom za vođenje pregovora sa EU, objasnivši da je preuzet hrvatsko-slovenački model pregovaranja, jer je reč o državama koje su nastale iz istog pravnog poretka, ali i zato što se taj model pokazao kao efikasan.

Osnova strukture su, kako je objasnila, ljudi koji čine 35 pregovaračkih grupa, ali sam pregoarački proces zadire mnogo dublje u institucionalni sistem, o čemu najbolje govori činjenica da je u procesu skrininga za poglavlja 23 i 24, zbog širokog repertoara tema, bilo uključeno po 40 institucija.

Ona je upozorila da u pregovore sa EU Srbija ulazi u najtežoj mogućoj situaciji, jer postoji veliki znak pitanja kada je reč o zainteresovanosti za dalje proširenje EU, ali je iskazala optimizam zbog dobrih administrativnih kapaciteta, timskog rada i poznavanja materije u srpskim institucijama.

Objašnjavajući zašto civilno društvo nije direktno uključeno u pregovaračke grupe, Miščević je rekla da se na taj način sprečilo "tupljenje oštrice" nevladinog sektora za kontrolu procesa evrointegracija.

Poslanici su se interesovali i za sasvim specifične aspekte evrointegracija, a jedno od pitanja je bilo posvećeno ugroženosti bezviznog režima koji Srbija ima sa zemljama šengenskog prostora.

Ružić je objasnio da je od evropskih sagovornika dobio jasna uveravanja da Srbija u tom smislu nije u opasnosti, budući da su njeni državni organi predanim radom uspeli da smanje broj lažnih azilanata.

Jedino se beleži blagi porast kod takozvanih "sezonskih lažnih azilanata" u Nemačkoj koji koriste činjenicu da ta država lažnim azilantima tokom obrade njihovog predmeta, što traje i do tri meseca, osim stana i hrane daje i mesečnu apanažu od osamsto evra, naveo je on.