Dinkić: Nisam lopov, majke mi!

BEOGRAD - Počelo je rasvetljavanje afere veka.

Lider URS i bivši ministar finansija Mlađan Dinkić juče je više od četiri sata bio saslušavan u Upravi kriminalističke policije povodom afere „Nacionalna štedionica“, u kojoj je država oštećena za desetine miliona evra. Policija je s Dinkićem obavila razgovor kao s građaninom i svedokom, ali i akterom procesa osnivanja, s obzirom na to da je u to vreme bio guverner Narodne banke Jugoslavije, a pominjan je i kao jedan od glavnih aktera u ovoj pljački, zajedno s tajkunima Vukom Hamovićem i Vojinom Lazarevićem.

Dobro se pripremio

Kako Kurir saznaje od izvora iz UKP, Dinkić je na saslušanje stigao tačno na vreme. Ponašao se ljubazno, ali veoma ozbiljno. Osećao se nelagodno iako je to pokušao da sakrije.

On se rukovao s inspektorima i s vrata im poručio: „Drago mi je što ste me pozvali da konačno završimo sa svim lažima koje su o meni plasirane. Nisam kriv, nije bilo zloupotrebe niti kršenja zakona u ovom slučaju.“

Bilo je očigledno da se lider URS dobro pripremio za saslušanje. Sa sobom je poneo beleške, koje su mu služile kao podsetnik. Odgovarao je na sva pitanja, a naročito je isticao da je NŠ nešto najbolje što je urađeno za državu i da je ponosan na taj projekat.

- To je bio državni posao s kojim su se složili svi koji su tad bili u vlasti - objašnjavao je Dinkić. On će, kako Kurir saznaje, ponovo biti pozvan na saslušanje.

Zaradili od prodaje

Inače, Dinkić je juče izjavio da je srećan što je posle 12 godina dobio priliku da državnim organima razbije neke zablude o Nacionalnoj štedionici. Više od četiri sata, na moje insistiranje, objašnjavao je zašto je formiran NŠ, da je uspeo u kratkom roku da pripremi čak dva dva miliona štednih uloga građanima, i to stare devizne štednje, koja je bila zarobljena deset godina u državnim bankama koje su u međuvremenu propale, da je na taj način stotine hiljada ljudi dobilo svoje uloge nazad, da smo uspeli pomoću NŠ da odmerimo poverenje ljudi u naše banke, da je pre formiranja Nacionalne štedionice štednja građana Srbije bila samo 20 miliona evra, a da danas iznosi čak osam milijardi evra, da smo preneli platni promet iz bivšeg SDK u banke... Konačno smo 2005. godine uspeli prodajom Štedionice da zaradimo za našu državu sedam i po puta više novca nego što je u nju ikad uložila država - objašnjavao je Dinkić po izlasku iz UKP.

On je dodao da je konačno došlo njegovih pet minuta jer ga je Štedionica sve ove godine neopravdano stavljala na stub srama.
- Veoma sam zadovoljan razgovorom i verujem u naše državne organe da žele da se na ovaj slučaj konačno stavi tačka, kao i da se s mog imena i moje porodice skine ova tema, koju su moji politički protivnici stvorili u prethodnom periodu.

Savet otkrio prevaru

Savet za borbu protiv korupcije, s Vericom Barać na čelu, ukazivao je na mnoge sporne stvari u vezi s prodajom Nacionalne štedionice, što su i naveli u izveštaju Vlade Srbije iz 2004.
U izveštaju se navodi da je Dinkić omogućio NŠ da besplatno koristi opremu i poslovni prostor bivšeg ZOP, te da mu je dodelio, i to bez konkursa, isplatu milijardi dinara stare devizne štednje. Savet je ukazao i na to da su četiri povezana lica na sumnjiv način došla do vlasništva. Naime, u maju 2002. povezane firme „Skvadra dajners“, „Principal“ i „Pima“ kupile su 80 odsto od druge emisije akcija. Kupovina je obavljena novcem iz Veksim banke, koja je promenila ime u Evroaksis banka. Čak se sumnja da su državnim novcem...

Raspodela akcija

Krajem 2002. i početkom 2003. došlo je do sekundarne prodaje akcija. Srbija je otkupila 21 akciju od banke Jubmes i tako postala vlasnik 13,83 odsto akcija, dok je vlasništvo Jubmes palo na 9,88 odsto, a četiri povezana preduzeća posedovala su 37 odsto akcija.

Skupština banke je 27. februara 2003. donela odluku o izdavanju treće emisije akcija od 300 miliona dinara. Akcije su kupila dva preduzeća - „Mali kolektiv“ iz Beograda i „Elim“ iz Beča, koji je akcije platio, takođe, preko Evroaksis banke. Kupci akcija treće emisije postali su pojedinačno najveći akcionari banke sa 13,67 odsto vlasništva, a vlasnik „Malog kolektiva“ je Hamović.

Inače, svoje udele u banci Vojin Lazarević i Vuk Hamović kupili su za oko sedam miliona evra, a kasnije ih prodali za 41 milion, odnosno na ovom poslu zaradili su 34 miliona evra?!