ZAPADNI MEDIJI: Srbija finansijski priterana uza zid, a vlada to ne krije

Vladu Srbije niko ne može optužiti da ulepšano prikazuje stanje stvari. Naprotiv, alarmističkim rečnikom se upozorava na opasnost od državnog bankrota, što na unutrašnjem planu treba da pojača svest o neophodnosti reformi, piše Noje cirher cajtung

„Medijska potraga za sledećim državnim bankrotom se najčešće ograničava na zemlje EU, jer u tom slučaju stupa na scenu evropska solidarnost. Ali, i u čekaonici EU može se naći pokoji vrlo krhki pacijent. Primer Srbija: ova zemlja koja je 2012. postala kandidat za prijem u EU finansijski je priterana leđima uza zid. Pri tome niko ne može da optuži njenu vladu da ulepšano prikazuje stanje stvari. Naprotiv, alarmističkim rečnikom se upozorava na opasnost od državnog bankrota, što na unutrašnjem planu treba da pojača svest o neophodnosti reformi, ali istovremeno podiže troškove refinansiranja.“

List dalje navodi da „okvirni ekonomski podaci govore jasnim jezikom: Tako bi budžetski deficit Srbije 2013. godine, prema proračunima MMF, mogao da iznosi 7,5% bruto društvenog proizvoda, što bi bilo dvostruko više od ciljne vrednosti (3%). Zakon ograničava državni dug na 45% BDP, no, donošenje i sprovođenje zakona su u Srbiji dva kruga koja se vrlo malo poklapaju – tako da se dug popeo na više od 60% BDP a do 2017. bi, prema prognozama vlade, mogao da naraste i do 75% BDP (…) Terapija je svakako neophodna, a za nju je zadužen Lazar Krstić koji je sa 29 godina postao ministar finansija…“ Posle iznošenja brojki o platama državnih službenika i procena o broju tih službenika, uz podatak da ni ministar Krstić nije znao da kaže koliko ih ima, list piše kako je Srbija, tražeći investitore, otvorena i prema istoku:

„Srbiju vežu sve tešnje veze sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima, čija je aviokompanija Etidah ervejz u Avgustu preuzela 49% gubitaškog JAT-a. Tako su trenutno u toku pregovori o kreditu od milijardu američkih dolara, koji bi Emirati dali Srbiji uz navodno veoma povoljne kamate. Iza velikodušnosti arapskih kreditora, posmatrači vide i stratešku zainteresovanost za srpske proizvodne kapacitete u oblasti oružja.“

Jedan drugi list koji izlazi van Nemačke, austrijski dnevnik Di prese (Beč), bavi se temom državljanstva EU za građane „trećih zemalja“ i u naslovu svog teksta postavlja pitanje da li Unija sada treba da očekuje „legije novih državljana?“ zbog toga što bi „Hrvatska, Rumunija i Bugarska“ mogle da počnu sa masovnim dodeljivanjem svojih državljanstava.

„Evropska unija bi u dogledno vreme mogla da doživi nagli porast broja svojih građana. Više država članica je u stanju da osobama iz trećih zemalja dodeli državljanstvo. Hrvatska, 28. i tako i najmlađi član EU, kao i Bugarska i Rumunija, pruža olakšice u dobijanju državljanstva određenim grupama iz trećih zemalja, koje žive van njenih granica i sa kojima postoje zajedničke kulturne, jezičke, etničke ili istorijske elemente.“

„Procenjuje se da postoje milioni potencijalnih kandidata za državljanstvo. Potencijal za masovno sticanje državljanstva postoji, kaže i Karin Traunmiler sa Instituta za Evropsko i međunarodno pravo na bečkom univerzitetu, i dodaje da su kandidati za državljanstvo zapravo ekonomske izbeglice, ljudi koji hoće državljanstvo iz ekonomskh razloga. (…) Brojke su impozantne. Tako neki izvori govore o milion i po građana Republike Moldavije koji bi mogli da dobiju rumunsko državljanstvo. I mnogi Ukrajinci iz Južne Bukovine i Severne Besarabije bi mogli da se zainteresuju za rumunsko državljanstvo koje novim građanima automatski donosi slobodu kretanja i zapošljavanja.“

U članku se navodi da je „neizvesno“ da li bi druge države članice EU mogle da „zategnu“ svoje granice ukoliko dođe do masovnog porasta broja državljana Hrvatske, Rumunije i Bugarske. On podseća da su „odredbe koje omogućavaju sticanje državljanstva postojale uglavnom još u vreme pristupa tih zemalja EU“ te da tada „nisu dogovarana nikakva ograničenja – pa ni u formi brojke čije prekoračenje bi značilo obavezu uvođenja neophodnih mera…“