Cilj je bogaćenje pojedinaca, da porodice imaju više. Da bismo to ostvarili, ne možemo pumpati novac u njih, nego jačati privredu, što za sobom nosi bogaćenje celog društva, naveo je ministar

BEOGRAD - Saša Radulović, ministar privrede Srbije, na sebe je skrenuo pažnju tekstom u kome je koncizno i jednostavno naveo glavne probleme u srpskoj privredi i načine njihovog rešavanja.

Preuzeo je glavnu ulogu donosioca loših vesti i energije za reforme, za koje je siguran da će izvući Srbiju iz blata, kako se sam izrazio. Čim je seo u ministarsku fotelju, smenio je čelnike Agencije za strana ulaganja i promociju izvoza optužujući ih za rasipanje novca, najavio restrukturiranje državnih preduzeća, zbog čega se zamerio direktorima i ušao u rat sa sindikatima tražeći izmene Zakona o radu.

Podneli ste krivične prijave sada već bivše čelnike Agencije za strana ulaganja i promociju izvoza. Šta im zamerate?
"Nesavestan rad. Svaki državni službenik mora da postupa u interesu države, njenih građana i poreskih obveznika, a to kod SIEPA nije bio slučaj. Kada imate potpuno izbušenu instituciju preko koje političke stranke ostvaruju svoje finansijske i ostale interese, takvo ponašanje treba prekinuti. Sličnih stvari pre smo imali dosta, tome je sada došao kraj.

Poništili ste takmičenje za prodaju Vršačkih vinograda kineskom ulagaču, koji preti da će vas tužiti čelnicima moćne Kine. Ko je glavni krivac?
"Problem je u državi, ali ovakve stvari se ne rade bez saradnje sa investitorom. Reč je o nameštenoj aukciji. Investitor je sudelovao na aukciji na kojoj je trebao kupiti preduzeće za koje mu je država već odobrila podsticaje. To su komične stvari. Može li se tu dokazati krivica ili ne, sekundarno je pitanje. Ne znam da bi ozbiljan investitor pristao da bude deo takvog postupka. Pošto su mu namestili da bude jedini ponuđač, čekali su da se niko od protivponuđača ne pojavi pa je tek na trećoj aukciji uzeo preduzeće za 30 posto vrednosti njegovih zaliha. Pored toga, država bi trebala da plati otpremnine radnicima koji se javljaju u zavod za zapošljavanje na jedan dan, a posle toga bismo im trebali još dati subvencije od 6.000 evra po radnom mestu. To je suludo. Prodavali smo preduzeće za 30 odsto procenjene početne vrednosti od 17 miliona evra, obećali smo da platimo oko 1,5 miliona evra za 247 radnika kojima smo prethodno platili otpremnine i uz sve to smo dali u zakup 12.000 hektara državnog zemljišta po bagatelnoj ceni. Sjajna prilika, zar ne?"

Bivša vlada usvojila je strategiju po kojoj će svakom investitoru subvencionirati radno mesto. Nije li to kontraproduktivno na duži rok?
"To je promašen model. Investitor mora da dođe zato što su uslovi poslovanja dobri u nekoj zemlji, a ne zbog subvencija. Država može znatno da pomogne stvaranjem bolje poslovne klime, funkcionalnog sudstva, infrastrukture, brzim postupkom dobijanja građevinskih dozvola."

Hoće li Srbija zadržati određene strateške kompanije u svom vlasništvu?
"Strateške industrije već su pokrivene javnim preduzećima koja nećemo prodavati. Pojedina država neće sasvim prodavati, poput RTB Bora. Ući ćemo u privatizaciju, ali država će zadržati kontrolni paket. Sličan plan imamo za Telekom. Najbolji dugoročan plan privatizacije za takve kompanije izlazak je na berzu, čime će kompanije ostati dostupne domaćim penzionim i invensticionim fondovima i građanima".

Srbija je jedina država kroz koju prolazi gasovod Južni tok, čija je kompanija za upravljanje osnovana kao off shore kompanija u Švicarskoj. Zašto je Srbija potpisala najnepovoljniji ugovor?
"Ceo projekat jako je značajan za Srbiju i sve zemlje u regiji. Postoje određene odredbe u ugovoru koje govore o tajnosti. Ja bih možda ispregovarao i drukčije, ali on je već pre ispregovaran i potpisan. Mogu samo da planiram kako da maksimizujem projekat. Najvažnija je energetska sigurnost za celu regiju".

Bojite li se da ćete imati problema s EU tokom pregovora jer je Energetska zajednica upozorila na to da je taj ugovor protivan evropskim pravilima?
"Na tim stvarima ćemo raditi u procesu postupanja i biće predmet diskusija".

Čujete li se često s hrvatskim kolegom?
"Imali smo jedan dobar sastanak tokom poslednje posete predsednika Ive Josipovića. Obavili smo više razgovora i sve je išlo u dobrom smeru. To ćemo nastaviti. Svi bismo se zajedno trebali probuditi. Moramo smanjiti namete na privredu kako bismo prodisali".

Ne slažete se s merama koje predlaže MMF?
"Treba uraditi dve stvari: štedeti na mestima gde nepotrebno bacate novac, kao što su subvencije, a trošiti novac na posticanje privrede, kao što je smanjenje poreskih nameta. Moramo napraviti takvu ravnotežu, pri čemu mislim da štednja nije smanjenje plata i penzija jer to stvara manju potrošnju. Srbija je pre godinu dana zamrzla plate i povećala poreze, što nas je gurnulo dublje u rupu. Bojim se da ćemo napraviti istu grešku. Još nismo doneli ključnu meru - a to je smanjenje nameta na rad".

Znači li to smanjivanje javnih usluga za građane, poput zdravstva?
"Ne. Kao i u Kanadi, zdravstveno osiguranje za sve građane plaćalo bi se iz proračuna. Zdravstvo se više ne bi finansiralo iz doprinosa na plate, nego iz proračuna. Time bismo dali adrenalinsku injekciju privredi".

Sindikati vas optužuju da radite samo za dobrobit poslodavaca?
"Cilj je bogaćenje pojedinaca, da porodice imaju više. Da bismo to ostvarili, ne možemo pumpati novac u njih, nego jačati privredu, što za sobom nosi bogaćenje celog društva. U lošem sistemu novac se u vreme rasta sliva u mali broj džepova. Usto, država mora imati snažan socijalni sastav, od univerzalne zdravstvene zaštite do snažnog penzionog sistema. Svaka porodica koja je socijalno ugrožena treba da dobije socijalnu zaštitu iz proračuna. Ipak, moramo imati kontrolu takvih transfera. U Srbiji izdvajamo godišnje oko milijardu i po evra za socijalni sistem, a novac ide na sva mesta osim za pomoć ljudima kojima je ona stvarno potrebna. Subvencioniramo vrtiće u koje ljudi u džipovima dovode decu".

Poslodavci su pozdravili vaše mere, ali su nezadovoljni povećanjem poreza. Kako funkcionišete s ministarstvom finansija?
"Dobro sarađujemo. Razišli smo se u mom ključnom predlogu o smanjenju poreznog opterećenja za sva preduzeća zbog deficita proračuna. Moja argumentacija bila je obrnuta, jer ako to ne uradimo, dovodimo se u veći rizik jer onda nećemo imati privredni rast. Biti zadužen 60 posto mnogo je veći problem s rastom od jedan posto nego s rastom od pet posto. Moj predlog je ključan za privredu, izvoz i smanjivanje sive ekonomije, koja je u Srbiji 30 posto. Sivu ekonomiju postiču poreski sistem i loš zakon o radu. Moramo imati progresivan sistem jer ovako niko ne želi prijavljivati visoke prihode".

Imate li apsolutnu podršku vlade?
"Ne postoji apsolutna podrška. Postoji stalno propitivanje odluka i stalno morate dokazivati da to što radite ima smisla. Tako to mora da funkcioniše. Naši ljudi misle da postoji harmonija, a ona ne postoji ni u jednoj vladi".

Najistureniji ste član vlade kada je reč o donošenju loših vesti. Čiji je to izbor?
"Moj. Želim da promenim stvari, da izađemo iz živog blata u kojem se nalazimo. Pre toga morate prepoznati blato u kojem se nalazite i govoriti kako jeste, bez ulepšavanja. Stvari izgledaju crno, ali to ne znači da nisam optimista kada je reč o izlasku iz blata".