Proces evrointegracija Srbije ne treba da bude talac rešavanja pitanja naših odnosa sa Prištinom, kazao je Marko Đurić, savetnik predsednika Srbije

BEOGRAD - Članicama Evropske unije preostalo je dve sedmice da usaglase Pregovarački okvir za vođenje pristupnih pregovora sa Srbijom, a dilema koja i dalje postoji jeste da li će pitanje normalizacije odnosa Beograda i Prištine biti sadržano u jednom poglavlju, što je ishod koji Srbija priželjkuje, ili će biti horizontalno postavljeno u više poglavlja, na čemu insistiraju neke članice EU.

Rešenje ovog pitanja, kako naglašavaju u Beogradu, nije samo formalnog karaktera, već će imati suštinski uticaj na način i dinamiku pregovaranja sa EU.

Šefica tima Srbije za pregovore sa EU Tanja Miščević objasnila je da je osnovna logika koja stoji iza stava Srbije uverenje da proces evrointegracija i proces normalizacije odnosa sa Prištinom treba međusobno da se osnažuju, a ne da se blokiraju.

"Države koje smatraju da je bolje da pitanje Kosova bude horizontalno postavljeno imaju zazor da bi, ako sve što je vezano za normalizaciju stavimo u poglavlje 35, to blokiralo normalizaciju, odnosno da bi proces normalizacije teže tekao. Mi, naprotiv, smatramo da, ako se ovo pitanje nalazi u svakom od poglavlja, onda imate još jednu adresu za razgovore, a to je Priština, u svakom od poglavlja", rekla je Miščević.

"Šanse su na strani dobre argumentacije, a mi imamo jako dobru argumentaciju i to niko ne spori. To mi daje nadu da će pregovarački okvir biti takav da nam omogući nesmetano vođenje oba procesa", rekla je Miščević.

Na osnovu poruka koje je evropski komesar za proširenje Štefan File uputio prilikom posete Beogradu u julu ove godine, neposredno pošto je formulisan nacrt

Pregovaračkog okvira, može se zaključiti da taj dokument neće biti bitno drugačiji od Pregovaračkog okvira za Crnu Goru, i da će jedina suštinska razlika biti upravo pitanje normalizacije odnosa sa Prištinom.

Predstavnici vlasti u Beogradu su proteklih sedmica bili u diplomatskoj ofanzivi kako bi uticajne države EU pridobile za svoje stanovište, pa su tako krajem prošlog meseca Miščević i ministar bez portfelja zadužen za evrointegracije Branko Ružić razgovarali sa administracijama u Berlinu, Londonu, Parizu i Rimu, a prošle sedmice je u Nemačkoj i Velikoj Britaniji, između ostalog i ovim povodom, bio i savetnik predsednika Srbije Marko Đurić.

Đurić je izjavio da EU nema razloga da u Pregovaračkom okviru fokus previše stavlja na pitanje odnosa Beograda i Prištine, zato što bi to značilo prebacivanje značaja sa pitanja reformi koje naša zemlja treba da sprovede na pitanje normalizacije odnosa sa Prištinom.

"Proces evrointegracija Srbije ne treba da bude talac rešavanja pitanja naših odnosa sa Prištinom", istakao je Đurić, objasnivši da cilj u evrointegracijama mora biti fokusiranje na reformske procese u Srbiji, a ne da one budu opterećene političkim

pitanjima ili potrebom da zadovolje pojedinačne interese nekih članica EU.

"Spore evrointegracije na Zapadnom Balkanu nisu u interesu EU i uveren sam da nisu ni u interesu nijedne od pojedinačnih zemalja koje utiču na kreiranje politike EU. Očekujem da se to odrazi i na odluke koje će EU donositi vezano za početak pregovora naše zemlje", naglasio je Đurić.

Prema njegovim rečima, srpska diplomatija, kada je reč o Pregovaračkom okviru, vodi tešku i ozbiljnu borba oko velikog broja detalja, kako bi se iznašlo rešenje koje je najbolje i za Beograd i za Brisel.

"Za nas je veoma važno kako će da izgleda Pregovarački okvir, jer on će umnogome da utiče na unutrašnje društvene odnose u našoj zemlji, a uvođenje poglavlja 35 koje se tiče odluka Beograda i Prištine može da utiče i na našu pregovaračku poziciju u tim odnosima. Zbog toga je naše nastojanje da što više proširimo manevarski prostor", zaključio je Đurić.

O Pregovaračkom okviru će države članice, prema preliminarnom rasporedu, finalne razgovore imati 16. i 17. decembra, kada će o tom dokumentu diskutovati ministri za evropske poslove i ministri spoljnih poslova na sednicama Saveta za spoljne poslove i Saveta za opšte poslove, a dokument bi 20. decembra trebalo da usvoji Evropski savet.

Usvajanjem tog dokumenta stiču se pretpostavke za sazivanje prve međuvladine konferencije Srbije i EU, odnosno za formalno otpočinjanje pristupnih pregovora, što bi se teorijski moglo dogoditi istoga dana.