Dačić: Nema dogovora u Briselu!

Dvadeseta runda razgovora smatra se ključnom za napredak za obe strane na putu ka EU jer će Eštonova u ponedeljak i utorak na sastanku šefova diplomatija EU informisati ministre o napretku u procesu dijaloga

Dačić je nakon trilateralnog sastanka sa Ketrin Ešton i Hašimom Tačijem naglasio da Beograd ostaje otvoren za dalje razgovore.

Premijer je rekao da je Srbija ispunila sve što se od nje tražilo u oblasti pravosuđa, ali da je prištinska strana odstupila od dogovora insistirajući na tome da se u nadležnost suda u Mitrovici uključe i albanske opštine.
Kako je rekao, to bi značilo da se četiri srpske opštine na severu utope u albanske opštine na jugu što nije u skladu sa Briselskim sporazumom.

"Postoje neke stvari koje nikako ne možemo da prihvatimo", rekao je Dačić i dodao da se uprkos svemu nada da će izveštaj visoke predstavnice Ketrin Ešton u ponedeljak biti pozitvan.

"Ako izveštaj bude objektivan videće se da je Srbija učinila apsolutno sve da ispuni uslove za dobijanje datuma (za početak pristupnih pregovora)", rekao je premijer Srbije.

Ekspertske radne grupe će tokom vikenda nastaviti da razgovaraju na ovu temu, rekao je Dačić i dodao da je moguće da će u međuvremenu doći do rešenja. Dačić je rekao da se neće pre januara ponovo sastati sa kosovskim premijerom Hašimom Tačijem, ali da očekuje nastavak dijaloga u vezi sa drugim temama kao što je naplata carina i imovinska pitanja.

Trojni sastanak visoke predstavnice EU Ketrin Ešton, predsednika Vlade Srbije Ivice Dačića i kosovskog premijera Hašima Tačija, trajao je više od dva sata, a glavna tema razgovora bilo je pravosuđe, pre svega ustrojstvo osnovnog suda u Mitrovici.

Trojnom sastanku prethodili su odvojeni bilateralni sastanci Eštonove Dačićem i prvim potpredsednikom Vlade Srbije Aleksandrom Vučićem i kosovskom delegacijom.

Podsetimo, u Briselu je danas oko 14.30 počeo trojni sastanak visoke predstavnice EU Ketrin Ešton, predsednika Vlade Srbije Ivice Dačića i kosovskog premijera Hašima Tačija, a glavna tema razgovora je pravosuđe, pre svega ustrojstvo osnovnog suda u Mitrovici.

Dvadeseta runda razgovora smatra se ključnom za napredak za obe strane na putu ka EU jer će Eštonova u ponedeljak i utorak na sastanku šefova diplomatija EU informisati ministre o napretku u procesu dijaloga.

Inače, u Briselu je jutros, oko 9.30 časova, bilateralnim sastankom premijera Srbije Ivice Dačića i visoke predstavnice EU Ketrin Ešton, počela ključna runda dijaloga Beograda i Prištine o pravosuđu, posle koje će biti jasnije kakav će biti izveštaj Eštonove i kada će biti moguće otvaranje pristupnih pregovora između Srbije i EU.

Oko 12.10 počeo je sastanak Eštonova-Tači posle kojeg će uslediti trojni sastanak učesnika u dijalogu. U zgradu Evropske službe za spoljne poslove nešto posle devet sati ušla je delegacija Srbije, u kojoj je i vicepremijer Aleksandar Vučić.

Portparolka Eštonove Maja Kocijančić saopštila je juče da će tema biti pravosuđe, a cilj sastanka je da se učini što veći napredak uoči izveštaja Visoke predstavnice Ketrin Ešton ministarskom savetu EU koji odlučuje o datumu početka pregovora o pridruživanju Srbije EU.

"Biće reči o svim otvorenim pitanjima vezanim za primenu Briselskog sporazuma, a jedno od njih je pravosuđe", rekla je Kocijančič juče novinarima. Ona je podsetila da će Ešton u ponedeljak ukratko, a u utorak detaljnije, izvestiti ministarski savet EU o dosadašnjem napretku u normalizaciji odnosa Beograda i Prištine.

Ministri će nakon toga usvojiti okvir za pregovore za Srbijom i odrediti datum prve međuvladine konferencije EU-Srbija, koja po ranijoj odluci Saveta treba da se održi najkasnije u januaru 2014.Kocijančič je odbila da spekuliše da li bi pregovori mogli da počnu već u decembru, istakavši da je to stvar o kojoj odlučuju zemlje članice. Kada je reč o pravosuđu, spor se vodi oko ustrojstva Osnovnog suda u Mitrovici, čiji bi sastav po Briselskom sporazumu trebalo da odražava etničku strukturu stanovništva.

Priština traži da sedište tog suda bude u Južnoj Mitrovici, sa ograncima u severnim opštinama u kojima žive pretežno Srbi, dok je stav Beograda da sedište suda bude na severu i odvojeno od suda na jugu podeljenog grada.

Kako je ranije javio, većina članica smatra da je Srbija uložila dovoljno napora u primeni sporazuma da se međuvladina konferencija održi već 20. decembra, odmah nakon završnog godišnjeg samita Saveta EU. Takav stav zastupa i Evropski parlament, koji je u predlogu rezolucije o Srbiji koja je prošle nedelje jednoglasno usvojena u Spoljnopolitičkom komitetu, zatražio početak pregovora u decembru.Nemačka i Velika Britanija, međutim, žele pregovore najranije u januaru, a briselski diplomatski izvori kažu da se one pri tom pozivaju pre svega na okolnost da dogovora o pravosuđu još nema.

Nemci se, pored toga, pozivaju na stav Bundestaga da pregovori sa Srbijom u svakom slučaju ne treba da počnu pre januara, ali taj stav, kako je rečeno, nije obavezujući, jer je u ovom slučaju reč o mišljenju, a ne odluci nemačkog parlamenta.

Stoga ishod predstojeće runde pregovora ostaje glavni preduslov da Srbija još ove godine počne pregovore, a to bi, kako se često čuje u Briselu, ojačalo ne samo kredibilitet Srbije, nego i kredibilitet EU u procesu proširenja.