DRŽAVA ĆUTI: Đilas sakrio stan, vilu i vlasništvo u novinama Pres!

BEOGRAD - Gledanje kroz prste.
Ni godinu dana od otkrića da se znatno promenila imovina Dragana Đilasa, bivšeg gradonačelnika Beograda i lidera DS, nadležni državni organi nisu pokrenuli kontrolu. Postoji osnovana sumnja da je Đilas lane postao vlasnik vile na Senjaku i stana na Vračaru i kao javni funkcioner po zakonu morao sve što poseduje da prijavi Agenciji za borbu protiv korupcije, ali to nije učinio.

Nije šija nego vrat

Za skrivanje imovine predviđena je kazna do pet godina zatvora, plus 10 godina zabrane konkurisanja na javne funkcije. Đilas je, kako je Kurir pisao u decembru prošle godine, postao bogatiji za vilu na Senjaku od 193 kvadrata, po ceni višoj od milion evra, a uselio se i u stan na Vračaru. Reč je o dupleksu od 270 kvadrata. Stan je, prema papirima, kupio Dragan Ješić, Đilasov direktor, koji je dobio višemilionski ugovor s Gradom.

Naime, on je direktor „Chaleta“, firme čiji je stoprocentni vlasnik preduzeće „Multikom grup“, u kojem Đilas ima udeo od 25 odsto. Taj isti stan Đilas iznajmljuje od Ješića za 1.000 evra mesečno. Da je firma „Chalet“ samo ispostava Đilasove firme matice, pokazuje i to što se njeno sedište nalazi na istoj adresi kao i kancelarije "Multikoma"- Antifašističke borbe 13 b. Posebno je interesantno što je Ješić vlasnik firme "Pampero", koja je od Grada dobila ugovor vredan 53,4 miliona dinara za nabavku opreme za komunalne policajce.

Nameće se pitanje odakle uopšte Ješiću novac da kupi stan u kojem živi Đilas, vredan oko 700.000 evra. Gotovo identičnu šemu Đilas je upotrebio i pri kupovini vile na Senjaku. Kuću je formalno kupila firma „Chalet“, koja je, da podsetimo, vlasništvo Đilasove firme „Multikom“. Đilas je i te kako svestan da je imovinu najbolje sakriti tako da se nekretnina formalno vodi na firmu čiji je on vlasnik, umesto na njega kao fizičko lice. Odgovarajući na naše pitanje da li je tačno da je kupio vilu na Senjaku, Đilas je odgovorio:

- Nije tačno da sam kupio vilu. Ona je vlasništvo firme u kojoj sam manjinski suvlasnik, a koja ima više nekretnina u Beogradu i, kao što vidite, ni u jednoj od njih nikad nisam živeo - rekao je tada Đilas, čime je praktično potvrdio da se častio nekretninom.

Šema za skrivanje

Iako je ta šema način da se sakrije vlasništvo, niko od nadležnih organa nije krenuo da češlja imovinu. Agencija za borbu protiv korupcije protiv Đilasa nije pokrenula istragu, iako je u sličnim slučajevima ekspresno reagovala - zbog neprijavljivanja imovine podnela je krivične prijave protiv Dragana Šutanovca i Jelene Trivan.

Poznati mehanizam

Nemanja Nenadić iz Transparentnosti Srbija kaže:
- Agencija je dužna da vrši kontrolu imovine funkcionera, koji su, prema važećem zakonu, dužni da prijave vlasništvo u firmi, ali ne i šta sve ta firma poseduje, od automobila, nameštaja do stanova. To ostavlja prostora da se imovini zametne trag - objašnjava Nenadić.

Kako bi se izbegle takve zloupotrebe, po mišljenju Nenadića, trebalo bi razmotriti uvođenje odredbe da funkcioneri budu u obavezi da prijave vlasništvo u firmama, kao i šta one poseduju, i imovinu povezanih lica.