"Za četiri godine možemo tehnički da završimo pregovore, a zatim ostaju dve godine za ratifikaciju sporazuma kako kod nas tako i u 28 država članica", rekla je Miščević

BEOGRAD - Šefica pregovaračkog tima Srbije Tanja Miščević ocenila je da nije preambiciozno očekivati da Srbija za šest godina završi pregovore sa EU.

"Za četiri godine možemo tehnički da završimo pregovore, a zatim ostaju vam dve godine za ratifikaciju sporazuma kako kod nas tako i u 28 država članica. Po mom mišljenju to nije preambiciozno", rekla je Miščević.

Ona je pojasnila da će na otvaranju pristupnih pregovora Srbije sa EU 21. januara premijer Ivica Dačić i potpredsednik Vlade Aleksandar Vučić izneti stavove Srbije o principima pregovora.

"Predstaviće se osnovni elementi iz pregovaračkog okvira i biće naglašeno ono najvažnije, a to je vladavina prava, poglavlja 23, 24, i naravno 35 koje se odnosi na nastavak normalizacije u odnosima sa Prištinom. Već 22. januara počinje prvi skrining za to poglavlje", navela je Tanja Miščević.

Ona je, takođe, istakla da nijedno poglavlje neće biti politički tako delikatno kao što su poglavlja 23, 24 i 35, vladavina prava i normalizacija odnosa sa Prištinom, i dodala da "za sada niko ne zna" šta će konkretno sadržati poglavlje 35.

"Mi smo tu videli prostor da predložimo pitanja za nastavak procesa normalizacije. Da li će tehnički sastanci radnih grupa nastaviti da se održavaju, da li će biti razgovora na visokom političkom nivou u okviru pregovora o poglavlju 35, to za sada niko ne zna", navela je šefica pregovaračkog tima Srbije.

Ona je ocenila da se tokom pregovora sa EU neće postaviti pitanje članstva Kosova u UN.

"Reč je o dve posebne, različite međunarodne organizacije. Svaka međunarodna organizacija definiše svoja pravila za ulazak u članstvo. Članstvo Kosova u UN ne zavisi od Srbije, Savet bezbednosti je taj koji prima bilo koju državu u članstvo, kako mi možemo da garantujemo tako nešto?", upitala je Miščević.

Ona je, takođe, rekla da postoje poglavlja koja su obimna ili gde usklađivanje jako puno košta, kao što su energetika i zaštita životne sredine.

"Po našim proračunima 11,6 milijardi evra košta usklađivanje u ovoj oblasti. Novac daju i Srbija i EU. Kolektori otpadnih voda, filteri na termoelektranama ili prelazak na novi sistem, sve to jako puno košta. Ono što je važno, tu ne morate u potpunosti da se uskladite do momenta ulaska u EU, već to zavisi od mogućnosti i para", kazala je Miščević.

Povodom najava da će početkom januara stupiti na snagu mehanizam za suspenziju vizne liberalizacije, što se odnosi i na Srbiju, Mišćević je kazala da će se to desiti 9. januara, a da " niko za sada nije pokrenuo ni jednu inicijativu za njegovom primenom za bilo koju od država zapadnog Balkana".