Iako imidž Srbije u Evropi nije bio baš najbolji, početak pregovora dokaz je da je Srbija kredibilna zemlja, koja će uskoro biti članica EU, što je veoma dobra poruka, ocenio diplomata

BEOGRAD - Ambasador Nemačke u Beogradu Hajnc Vilhelm izjavio je danas da je normalizacija odnosa Beograda i Prištine neodvojiv deo pristupnih pregovora Srbije sa EU, ali da niko ne traži od Srbije da prizna nezavisnost Kosova.

"Smatramo da je potreban pravno-obavezujući sporazum, ali nije rečeno kakva treba da bude sadržina tog sporazuma. Na dvema stranama je da postignu dogovor", rekao je Vilhelm.
Kako je rekao, ima mnogo načina za uređenje odnosa i još je rano da se o tome govori.

Kao primer, naveo je sporazum dve Nemačke iz 1972. godine, prema kojem SR Nemačka nije priznavala tadašnju DR Nemačku, ali dve strane su se složile da obe zemlje budu članice UN. Na pitanje da li smatra da je 2020. godine realističan rok za ulazak Srbije u EU, on je odgovorio da niko ne može da predvidi kako će pregovori teći, ali da Srbija ima dobre temelje i da proces ne bi trebalo da bude previše težak.

2013. odlučujuća za evropski put Srbije

Kako je ocenio, 2013. godina je bila odlučujuća za Srbiju na njenom putu ka EU. "Ko je mogao da zamisli pre samo godinu dana, krajem 2012, da ćemo doći do trenutka kada za 11 dana očekujemo početak pregovora sa EU", rekao je on.

Iako imidž Srbije u Evropi nije bio baš najbolji, početak pregovora dokaz je da je Srbija kredibilna zemlja, koja će uskoro biti članica EU, što je veoma dobra poruka, ocenio je on. Uz konstataciju da je Briselski sporazum otvorio Srbiji put ka pristupnim pregovorima, Vilhelm ukazuje da je ostalo još dosta otvorenih pitanja.
"Još nisu rešena pitanja imovine ili povratka izbeglica, dok je o telekomunikacijama i energetici postignut okvirni dogovor, ali ima još mnogo stvari koje tek treba rešiti, među kojima su i srpske penzije za državljane Kosova koji su ispunili uslove za to", rekao je on.

Dijalog Beograda i Prištine će se, prema njegovim rečima, odvijati paralalelno s pristupnim pregovorima Srbije i EU i ta dva procesa su međusobno povezana i teško je razdvojiti ih.

O vanrednim izborima

Povodom mogućeg održavanja prevremenih izbora u Srbiji, Vilhelm ističe da je to unutrašnje pitanje Srbije, ali da on smatra da to ne bi bilo blagonaklono prihvaćeno u Nemačkoj i drugim evropskim zemljama i da ne bi doprinelo imidžu Srbije kao stabilne zemlje.

Energija bi, u slučaju izbora, bila usmerena na predizbornu kampanju i formiranje nove vlade, dok bi pristupni pregovori i dijalog s Prištinom bili u zastoju, a Srbija nema vremena za gubljenje, smatra ambasador Nemačke i dodaje da bi izbori stvorili pogrešan utisak da je Srbija nestabilna.
Po njegovom mišljenju, jedini razlog za sazivanje izbora bio bi taj da sadašnja vlada nije u stanju da sprovede reforme. Sada, nakon što je sva energija ulagana u pitanje Kosova i dobijanje datuma, važno fokusirati se na više unutrašnja pitanja, na reforme, rekao je Vilhelm, izrazivši zadovoljstvo što je Vlada Srbije pokazala posvećenost reformama na polju pravosuđa i borbe protov organizaovanog kriminala i korupcije.

Predlog Zakona o radu krut

On je takođe izrazio nadu da će Vlada i sindikati postići kompromisno rešenje o predlogu Zakona o radu jer je sadašnji zakon, prema njegovoj oceni, previše krut i potrebno je da bude reformisan sto će pomoći i unapređenju ekonomije i privlačenju novih investitora.
Borba protiv organizovanog kriminala i korupcije takođe je veoma važna tema, i Vlada Srbije je veoma aktivna po tom pitanju, rekao je Vilhelm, ali je dodao da očekuje da sudski postupci ne budu samo najavljivani u medijima, već i da se slučajevi zaista procesuiraju.

"Kada je reč o manjinama, Srbija može biti uzor za Evropu"

"Kada je reč o manjinama, Srbija može biti uzor za Evropu", rekao je Vilhelm, primetivši da situacija nije idilična po pitanju poštovanja ljudskih prava pošto je prošle godine Parada ponosa ponovo zabranjena.
"To nam se nije baš mnogo dopalo. Nadamo se da će Vlada i pravosudni organi procesuirati ljude koji su koristili društvene mreže i internet za podsticanje nasilja protiv učesnika Parade", rekao je Vilhelm.

Država mora da pokaže da želi da zaštiti prava manjina i ne treba da poklekne pred pretnjama i pristiscima nekih delova društva, dodao je on. Na pitanje da li bi Srbija uskoro mogla, kako su javili neki beogradski mediji, da očekuje posetu novog šefa nemačke diplomatije Frank-Valtera Štajnmajera ili kancelarke Angele Merkel, on je odgovorio da su to spekulacije pošto je vlada Nemačke tek formirana i zasad nema nikakvih konkretnih planova.