Tim Srbije će u prvoj nedelji rasprave pred Međunarodnim sudom najpre ispitivati svedoke koje je ponudila Hrvatska, a među njima je upravo predsednica Helsinškog odbora za ljudska prava
Ne propustite...Ministar o sporu s …Mrkić: Možemo da povučemo tužbu

BEOGRAD - Rasprava pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu, po tužbama Srbije i Hrvatske za genocid počinje 3. marta. Među prvim svedocima Sonja Biserko.

Tim Srbije će u prvoj nedelji rasprave pred Međunarodnim sudom najpre ispitivati svedoke koje je ponudila Hrvatska, a među njima je upravo predsednica Helsinškog odbora za ljudska prava. Spor počinje 3. marta obrazlaganjem hrvatske tužbe, a zatim će hrvatski tim do 7. marta iznositi dokaze koji bi trebalo da potkrepe navode iz tužbe. U toku tih pet dana, srpski tim će imati dva popodneva za unakrsno ispitivanje hrvatskih svedoka.

Srbija će obrazlagati svoje činjenice kojima treba da pobija navode hrvatske optužnice od 10. d0 14. marta. Rasprava će se odvijati u toku prepodneva, osim u slučaju 13. marta, kada će trajati ceo dan. Nakon toga sledi kratka pauza, da bi se zatim krenulo u drugi krug iznošenja dokaza. Hrvati će opet imati prvi reč, dok će Srbija odgovarati na njihove optužbe.

Tek po završetku drugog kruga rasprave, na dnevni red dolazi srpska protivtužba. Pravni tim iz Beograda pokušaće tokom petodnevne rasprave da dokaže da je Hrvatska tokom akcije "Oluja" 1995. počinila genocid nad srpskim stanovništvom. Nakon toga reč dobijaju Hrvati koji će pokušati da ospore te navode. Hrvatska strana ujedno ima i poslednju reć na ovom suđenju.

Potom sledi petodnevna pauza zbog održavanja nuklearnog samita u Hagu, zbog čega bi javna rasprava trebalo da se završi krajem marta. Pored toga Međunarodni sud pravde u Hagu baviće se, osim tužbom Hrvatske i kontratužbom Srbije, i još jednim pitanjem, koje je pokrenula Srbija. Naime, naša zemlja uložila je prigovor sudu da joj se ne može suditi za dela počinjena 1991. jer tada nije postojala kao država.

Za sada se, međutim, ne zna da li će se sud o tome izjašnjavati pre početka rasprave o tužbi i kontratužbi ili kasnije. Ukoliko sud uvaži žalbu Srbije, suđenje po tužbama za genocid bi bilo automatski prekinuto. Takođe, moguće je da sudije odluče da se prvo pozabave detaljima iz obe tužbe, odnosno da utvrde da li je zaista bilo genocida.