Đurić: Uveren sam da nam EU neće tražiti da priznamo Kosovo

BEOGRAD - Savetnik predsednika Srbije Marko Đurić uveren je da EU neće tražiti da proces normalizacije odnosa Beograda i Prištine bude okončan priznavanjem Kosova.

"Od Srbije u EU kao organizaciji niko ne traži da prizna nezavisnost Kosova, EU to ne bi mogla pravno ni da traži i mi ne očekujemo da ijedna od institucija EU stavi taj uslov pred Srbiju", rekao je Đurić u intervjuu Tanjugu.

U ovom trenutku se, kako je rekao, veoma intenzivno razgovara sa partnerima u EU o tome kako da normalizacija koja se trenutno sprovodi postane prihvatljiv i merljiv politički kriterijum za one koji su zagovornici nezavisnosti Kosova i koji je to nivo i stepen normalizacije potreban kako bi Srbija bila prihvaćena.

"Srbija je pokazala celom svetu i evropskim partnerima šta je sve spremna da učini u pogledu unutrašnjih reformi i pružanja ruke onima sa kojima smo do juče bili u najtežem mogućem sukobu kako bismo odnose normalizovali, ali od Srbije nikada nemojte da očekujete i tražite da uradi ono što nije moguće ustavom Srbije ni etičkim kodeksom koji je habitus političkog delovanja većine ljudi koji danas vode politiku u Srbiji", poručio je Đurić.

Priznanje jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova, kako je zaključio, nije na dnevnom redu odlučivanja bilo koga u Srbiji, niti će biti bilo kada u doglednoj budućnosti, i u tom smislu Srbiju ne bi trebalo izlagati pritiscima i tražiti od nas da uradimo ono što ne možemo.

"Sa druge strane postoji mnogo toga što možemo da uradimo da bi odnosi Beograda i Prištine bili bolji i da bi svakodnevno funkcionisanje ljudi i institucija bili bolji. Briselski sporazum se pokazao kao pristup u kome pragmatičnost, razumevanje i tolerancija mogu da daju rezultat koji vodi u pravcu demontiranja tenzija i stvaranje preduslova za to da jedan konflikt u kojem stavovi jesu udaljeni krenu u pravcu iznalaženja rešenja koje dugoročno mora biti nađeno", kazao je Đurić.

Srbija, generalno, kada je reč o odnosima u regionu, kako je objasnio, ima veliku ambiciju da postane izvoznik političke stabilnosti kao preduslova za ekonomski i svakovrsni razvoj regiona. On je dodao da Srbija u odnosima sa svima u okružnju nastoji da nađe tačke koje nas vezuju, a da u onim stvarima koje nas razdvajaju, u interesu Srbije i srpskog naroda širom Balkanskog poluostrva, odnose liši tenzija.

Srbija, tako, kada je reč o BiH, čvrsto insistira na poštovanju Dejtonskog sporazuma i veoma je zainteresovana da Republika Srpska sačuva svoja ustavna ovlašćenja, ali je zainteresovana i za to da BiH funkcioniše kao država i da ekonomski rast i evropski put BiH bude nešto na čemu će sarađivati sa svim političkim predstavnicima naroda te države.

Odnose sa Hrvatskom, kako je dodao, komplikuje tužba i kontratužba za genocid pred Međunarodnim sudom pravde, i u Beogradu i dalje postoji uverenje da je, sa stanovišta stabilnosti i dobrosusedskih odnosa u regionu, najracionalnije da se te tužbe povuku. "Tužba za genocid nije najbolji način da komunicirate sa susednom zemljom, a mi smo to kolegama iz Zagreba u više navrata pokušavali da predočimo. Tamo postoji razumevanje za potrebu da se te tužbe povuku, ali mislim da politička klima i volja za to još uvek ne postoje", rekao je Đurić.

Što se Srbije tiče, ona, kako je objasnio Đurić, želi da svi zločini koji su počinjeni na prostoru bivše Jugoslavije, uključujući veliki broj nekažnjenih zločina prema srpskom narodu, budu kažnjeni, ali istovremeno ne želi da tužbe za genocid ostanu prepreka normalizciji i razvoju odnosa sa Hrvatskom.

Upitan da li će Srbija, s obzirom na činjenicu da je otpočela pristupne pregovore sa EU, u budućnosti svoje spoljnopolitičke stavove usklađivati sa stavovima EU, Đurić je rekao da je Srbija proteklih godina u više od 95 odsto slučajeva u evropskim spoljnopolitičkim forumima glasala istovetno kao članice EU. Određene specifičnosti srpske spoljne politike su, kako je objasnio, posledica tradicionalno dobrih veza sa zemljama Pokreta nesvrstanih, na čemu joj, čak, većina država EU zavidi.