U unutrašnjoj borbi predsednik stranke i nekadašnji gradonačelnik Beograda Dragan Đilas uspešno se odbranio od povratka Tadića. Zbog toga je ovaj napustio stranku i sada će nastupiti sa sopstvenom listom. Ali, ovim on slabi DS bez ikakve šanse da napravi neki ozbiljniji uspeh za sebe, piše Nojer ciriher cajtung

BEOGRAD - ok demokratama preti raspad, prvi potpredsednik Aleksandar Vučić se predstavio kao vizionar. Televizijske slike od prošlog vikenda su se smenjivale: nakon što je čitava grupa opozicionih političara objavila svoje istupanje iz Demokratske stranke, gledaoci su mogli da vide poptredsednika Vlade AV koji po zimi, bez kape, zavejanim vozačima automobila pomaže. U Vojvodini je snežna oluja blokirala stotine vozača u automobilima, piše Nojer ciriher cajtung (Neuer Zuricher Zeitung).

Nedostatak političke ideje

Uz ovu sliku raspoloženja u Srbiji idu i istraživanja javnog mnjenja rađena pred predstojeće izbore 16. marta. Dok 42 procenta birača podržava Vučićev SNS, samo 11 posto će svoj glas dati opozicionoj Demokratskoj stranci. Ukoliko dođe do ovog scenarija, demokratija u Srbiji će ostati bez opozicije.

Odgovornost što je do ovoga došlo snosi Demokratska stranka. Tokom godina svoje vladavine nakon pada Miloševića, ova partija se pretvorila u instituciju za zbrinjavanje. U zajedničkom radu sa tržišnim monopolistima i državnim preduzećima stvorila se jedna rastuća klijentela zahvaljujući kojoj je ova partija uvek dobijala izbore. Kontrolisali su veliki deo medija i na vrhuncu svoje moći mediji su se suočavali sa predsednikom stranke i predsednikom države Borisom Tadićem kao ubedljivo proevropskom figurom.

Međutuim, finansijska i privredna kriza posle 2008. godine počela je da urušava njihov sistem i konačno se 2012. godine srušio kada je ova stranka izgubila izbore. Od tada nisu uspeli da se oporave. Njihovi privredni i medijski resursi su oslabljeni i postalo je jasno da njima nedostaje osnovni preduslov da bi bili uspešna partija, a to je politčka ideja.

U unutrašnjoj borbi predsednik stranke i nekadašnji gradonačelnik Beograda Dragan Đilas uspešno se odbranio od povratka Tadića. Zbog toga je ovaj napustio stranku i sada će nastupiti sa sopstvenom listom. Ali, ovim on slabi DS bez ikakve šanse da napravi neki ozbiljniji uspeh za sebe. Pobednik je kao i u poslednjih nekoliko meseci Aleksandar Vučić. On će sa velikom verovatnoćom biti sledeći predsednik vlade.

Svoju rastuću popularnost može da zahvali očajnoj ekonomskoj situaciji mnogih građana u Srbiji, kao i svojoj harizmi koju su u velikoj meri izgradili mediji, koji sada izgleda kao jedini mogući spasilac, ne samo zato što spasava decu iz smetova, već zato što je i u velikoj milosti EU i njenih prestonica, jer svojoj zemlji obećava evropsku perspektivu. Spremnost na ustupke kada je u pitanju Kosovo omogućila je Beogradu da otvori put za pristupne pregovore sa EU.

Uticaj na medije

Mnoge zapadne diplomate podržavaju Vučića, jer, kako oni kažu, on je čovek koji ispunjava obećanja. Kada se govori o njegovoj borbi protiv korupcije ili ekonomskoj reformi, puno je reči praćeno sa malo dela. Svoj veliku moć može da zahvali pre svega sopstvenom uticaju ne medije. Koristi ih skoro kao i Tadić pre toga. Razlog za to leži na dohvat ruke. Srpski medijski sistem je veoma otvoren za državni uticaj. Veliki deo nacionalnih servisa je u najmanju ruku delimično u vlasništvu države. Javni servisi se finansiraju direktno iz državnog budžeta i zato se mogu nazvati državnom radio televizijom. Ali isto tako privatni mediji su zavisni od javnih porudžbina. Od 25 do 40 procenata oglasa u tim medijima naručeno je od strane države. Beogradski istraživač medija Jovanka Matić kaže da je na delu sve prisutnija meka cenzura, koja ograničava medijske slobode.