Miodrag Rakić: Sa Dačićem ne može da se uradi ozbiljan posao!

Taktika za Miškovića bila je da pokrenemo postupak za pranje para od droge. Neko mu je to dojavio, i u ovoj vladi postoje ljudi kojima on veruje

Miodrag Rakić, funkcioner NDS, u ekskluzivnom intervjuu za Kurir otvoreno govori o razlozima izlaska iz DS, s Draganom Đilasom na čelu, i štetnosti njegove politike, zašto je SPS Ivice Dačića štetan za Srbiju, mogućnostima postizborne saradnje sa SNS Aleksandra Vučića. Bivši sekretar Saveta za nacionalnu bezbednost i predsednik Biroa za koordinaciju tajnih službi otkriva da su izbori presekli finansijsku istragu o vezi Miroslava Miškovića s narko-klanom Darka Šarića, njihovim krticama u policiji i Nemanjinoj 11, zašto je Dačićev šef kabineta pet godina odolevao saslušanju o aferi „Banana“...

Zašto vam se žurilo da napustite DS, s Đilasom na čelu, u predizbornoj kampanji?

- Veliki plan da se to uradi nije postojao. Boris Tadić nikoga nije pozvao da izađe s njim, odluka svakog člana je individualna. DS se opredelio za poziciju - „čekamo da Vučić i SNS svoju popularnost uruše, pa će se građani okrenuti ka nama“. To čekanje, koje može da traje godinama, izgubljeno je vreme za Srbiju. Nisam mogao da ostanem u stranci koja je samu sebe osudila na tu vrstu pasivnosti.

U čemu se NDS razlikuje od DS? Isti ljudi u dve kolone.

- Ljudi u NDS žele da urade nešto konkretno i imaju plan kako to da sprovedu. Čini mi se da ljudi koji su ostali u DS znaju samo šta neće, a ne znaju šta hoće. Znaju da su protiv SNS. Kako god, 16. marta će se znati ko je doneo ispravnu odluku, a ko pogrešio.

Koji rezultat biste smatrali neuspehom?

- Trendovi su pozitivni. Svaki dvocifreni rezultat bio bi veliki uspeh.

Vidite li NDS u vladi sa SNS?

- Sa svima smo spremni da razgovaramo o neophodnim reformama. Ako uspemo da se dogovorimo s drugim strankama o tome šta je neophodno uraditi, NDS vidim u vladi. U suprotnom, bićemo u opoziciji.

Jeste li o tome razgovarali s Aleksandrom Vučićem?

- Ne.

Spekuliše se da ste viđeni za ministra unutrašnjih poslova u budućoj vladi. Vidite li sebe kao Dačićevog naslednika?

- Nikad se nisam opterećivao funkcijama koje sam obavljao, radio sam što niko drugi nije hteo ili smeo. Mnogo je manje bitno ko će šta da bude u vladi od dogovora šta će ta vlada da radi. Neophodni su potezi koji će za tri meseca učiniti vladu nepopularnom, pa tamo nijedna funkcija neće biti slatka. Ako nastavimo ovim tempom, bićemo Grčka, ali koja nije u EU i za koju ne postoji spremnost velikih finansijskih institucija da je spasavaju.

Šta vas je sprečavalo da pokrenete proces protiv Miroslava Miškovića?

- Naša taktika za Miškovića bila je drugačija. Na osnovu određenih obaveštajnih informacija, ne policijskih ili tužilačkih, počeli smo da istražujemo povezanost Šarićevog narko-klana i Miškovića. Ideja je bila da kada završimo tu finansijsku istragu, pokrenemo postupak protiv njega, ne za poresko krivično delo, već za pranje para stečenih narkoticima. U tom slučaju optužba protiv njega bila bi jača, osnovanija, nijedan strani posmatrač ne bi dolazio i bio zabrinut za njegova ljudska prava. Tu istragu smo pokrenuli, nismo je završili jer su nas izbori u tome presekli. I Mišković to zna.

Kako zna?

- Zato što postoje ljudi koji su mu dojavili, kao što i u ovoj vladi postoje ljudi kojima veruje.

Ko su oni?

- Mišković je uvek bio dobro pozicioniran. Priča da nismo pokrenuli ništa protiv njega ne stoji. Mada cenim i poštujem to što je Vučić uradio preuzimajući rizik i hapseći Miškovića, kao što cenim rizik Čedomira Jovanovića u vezi s hapšenjem Miloševića.

Šta vas je sprečavalo da rešite aferu „Banana“, saslušate Branka Lazarevića pre pet godina s obzirom na to da su kontakti Dačićevog kabineta sa Šarićevim klanom zabeleženi na 130 diskova 2008. i 2009?

- U operaciji „Balkanski ratnik“ zaplenjeno je 5,5 tona kokaina, a akcija u Urugvaju bila je samo jedna u nizu. Imajte u vidu da je operacija trajala do jeseni 2011. Te 2008. i 2009. videli smo da su veze Šarića u policiji i državnim strukturama ozbiljne, ali istraživanje tih pozicija pokazalo bi klanu koliko znamo i osujetilo bi buduće zaplene. Bili smo suočeni s izborom da li neke ljude da pratimo i čekamo da ih uhvatimo u primopredaji narkotika i para ili da ih privedemo na razgovor i pitamo za veze s Lazarevićem.

I niste ih pozvali?

- Suočeni s izborom da li da se bavimo vezama Lazarevića i Rodoljuba Radulovića i da operacija propadne ili da zaplenimo 5,5 tona droge, a da sve veze dokumentujemo i kasnije počnemo procese, mi smo se odlučili za uspešnu operaciju. Svaki dokaz o kontaktima svih je arhiviran na zakonom predviđenom mestu. Dokazi su neuništivi.

Zašto je onda Lazarević sklonjen iz Srbije, „nagrađen“ funkcijom atašea Srbije u Atini?

- Ne znam kako je sklonjen, sad je u sudskom procesu. Nama je odgovaralo da ne bude u MUP, već daleko od podataka, dok traju operacija i istraga.

Čijom odlukom je Svetislav Bata Đurović sačuvan na mestu načelnika SBPOK, iako je sa Šarićima bio na letu za Antaliju u junu 2009, posle čega je njegova smena tražena dva puta?

- Šarić je u sklopu svoje kriminalne imperije imao i privatnu turističku agenciju, koja je služila da sponzoriše i organizuje različite vrste putovanja prijateljima klana. U konkretnom slučaju, čarter za Antaliju iznajmile su tri agencije, od kojih je jedna Šarićeva. Đurović je putovao regularnom turističkom agencijom, čiji je aranžman platio i doneo dokaze za to. Jedina krivica je što se našao u avionu sa Šarićem sa još 200 ljudi.

Kažu da je bilo samo 37 ljudi?

- I to može da se proveri. UKP nikad nije dostavio dokaze koji demantuju Đurovićeve dokaze. „Balkanski ratnik“, kao i neke druge operacije u vezi sa suzbijanjem narko-kartela, nije izneo UKP, iako se sad u medijima pravi zaslužan, već BIA i neke druge organizacione jedinice MUP. Na kraju, kada je sleteo, Đurović je obavestio pretpostavljene ko se nalazi u avionu.

Zato što je, kako kažu, primetio dvojicu operativaca, pa da bi se koliko-toliko iskupio. A nazvao je bivšu ministarku pravde Snežanu Malović, svoju kumu i prijateljicu, svi su iz Pljevalja, kao i Šarić?

- Tu je, čini se, reč o zameni teza, prebacivanju odgovornosti na druge ljude da bi se skrenula pažnja s onih koji su zaista imali veze s narko-klanom. Ni SBPOK nije učestvovao u operaciji „Balkanski ratnik“ upravo zbog toga što smo se trudili da izbegnemo ikakvu povezanost, čak i geografsku. Čak i da je hteo, nije mogao ništa da oda.

A uloga Malovićeve?

- Nikad nije postojala operativna informacija o vezi Snežane Malović sa Šarićima. Ako postoje ikakvi dokazi za Đurovića, Malovićevu, bilo koga, krajnje je vreme da dobiju sudski epilog.

Ni istrage o 24 sporne privatizacije niste završili?

- Nije istina da ništa nismo radili. Pogledajte delovodne brojeve, kad su započete.

Ispada da ste sve radili, ali bez epiloga?

- Važno je da je završeno i da se ide dalje. Nemam problem da danas nešto radim, a da neko drugi bude zaslužan jer je na kraju bitan samo rezultat.