Đindić je 12. marta 2003. godine u 12.25 pogođen metkom iz snajperske puške u dvorištu Vlade, u atentatu koji su organizovali pripadnici Jedinice za specijalne operacije (JSO) i ubrzo je, posle operacije, umro u Urgentnom centru Srbije

BEOGRAD - Liberalno demokratska partija (LDP) najavila je da će sutra "Šetnjom za Zorana" odati poštu prvom demokratskom premijeru Srbije Zoranu Đinđiću, koji je pre 11 godina ubijen u dvorištu zgrade Vlade Srbije, dok će Demokratska stranka (DS) manifestacijom "Besede u Zoranovu čast" odati poštu nekadašnjem lideru.

Đindić je 12. marta 2003. godine u 12 časova i 25 minuta pogođen metkom iz snajperske puške u dvorištu Vlade, u atentatu koji su organizovali pripadnici Jedinice za specijalne operacije (JSO) i kriminalnog "Zemunskog klana", i ubrzo je, posle operacije, umro u Urgentnom centru Srbije.

Vlada je posle vanredne sednice saopštila da je Đinđić preminuo i da su, na osnovu Ustava Srbije, stvoreni uslovi da se proglasi vanredno stanje, što je učinila vršilac dužnosti predsednika Srbije Nataša Mićić.

Na Đinđića je iz zgrade Zavoda za fotogrametriju, u Ulici admirala Geprata 14, pucao pripadnik JSO Zvezdan Jovanović. On je, kao i bivši komandant JSO Milorad Luković Legija, zbog ubistva Đinđića osuđen pred Specijalnim sudom na 40 godina zatvora. Tu presudu je potvrdio i Vrhovni sud Srbije.

Ubistvo premijera osudile su političke i nevladine organizacije, diplomate Evropske unije, Sjedinjenih Američkih Država i drugih zemalja, ukazujući da su ubice želele da zaustave reforme koje je Đinđić beskompromisno sprovodio posle pada režima Slobodana Miloševića.

Đinđić je rođen je 1. avgusta 1952. u Bosanskom Šamcu i sa suprugom Ružicom imao je dvoje dece.

Studije filozofije počeo je u Beogradu, gde je bio uhapšen i osuđen na godinu dana zatvora sa grupom studenata iz Zagreba i Ljubljane, zbog suprotstavljanja autoritarnom režimu.

Po završetku studija, nije mogao da dobije posao, pa je otišao u Nemačku, gde je doktorirao na Univerzitetu u Konstanci, da bi se u Jugoslaviju vratio posle 12 godina, posle pada Berlinskog zida.U DS Đinđić je bio od 1989. godine, kao jedan od njenih osnivača i najuticajniji predsednik.

Posle pobede opozicije na lokalnim izborima 1997. godine i sukoba sa Miloševićevim režimom, Đinđić je kratko vreme bio i gradonačelnik Beograda. Tokom 2000. godine, Đinđić je bio glavni strateg i organizator kampanje opozicije koja je 5. oktobra završena svrgavanjem Miloševića sa vlasti.

U januaru 2001. godine, Đinđić je postao srpski premijer.U ekspozeu koji je podneo poslanicima, Đinđić je ocenio da je Srbija u prethodnih 10 godina bila prepuštena "na milost i nemilost brutalnim interesnim grupama unutar zemlje i međunarodnim interesima spolja, ali da je to vreme prošlo 5. oktobra".

"Srbija je uzela svoju sudbinu u svoje ruke, a današnji dan u simboličnom smislu razumemo kao 6. oktobar, kao početak sprovođenja nacionalnog konsenzusa za korenite promene", rekao je Đinđić.