Da se Kvebek otcepio od Kanade, indijanski starosedeoci bi smatrali da imaju pravo da se odvoje od Kvebeka, a ako Krim bude izglasao nezavisnost od Ukrajine, krimski Tatari bi mogli da odluče da formiraju autonomni region koji bi se priključio Ukrajini, primećuje Tomas de Val

NJUJORK - Kosovo je loš presedan, a da se Zapad malo više potrudio, mogao je da pokaže da priznanje nezavisnosti neke teritorije znači ispunjavanje međunarodnih standarda, a ne samo nagrađivanje prijatelja, ocenio je danas u "Vol strit džornalu" Tomas de Val, saradnik Karnegijeve zadužbine za međunarodni mir.

De Val je, u komentaru objavljenom u američkom dnevniku povodom predstojećeg referenduma na Krimu, naglasio da je u slučaju Kosova prekršen princip nepriznavanja nezavisnosti teritorije bez saglasnosti matične države i ocenio da promena statusa neke teritorije treba da zavisi od volje svih njenih žitelja.

Kako je navedeno u tekstu, odgovor međunarodne zajednice na referendum na Krimu 16. marta trebalo da bude "Autonomija - naravno. Nezavisnost - teoretski. Odgovarajući pravni mehanizmi - apsolutno".
Odgovor EU na situaciju na Krimu bi, prema mišljenju De Vala, trebalo da bude da svaki spor oko predloga promene statusa neke teritorije zahteva poštovanje istorijskih aspiracija svih njenih građana - Rusa, Ukrajinaca i Tatara u slučaju Krima; Engleza i Škotlanđana ili, ranije, Kanade i Kvebeka.

Da se Kvebek otcepio od Kanade, indijanski starosedeoci bi smatrali da imaju pravo da se odvoje od Kvebeka, a ako Krim bude izglasao na referendumu nezavisnost od Ukrajine, krimski Tatari bi mogli da odluče da formiraju autonomni region koji bi se priključio Ukrajini, primećuje autor.
"Šta je s kosovskim Srbima? Slučaj Kosova zaista je postavio loš presedan. Proglašenje nezavisnosti od Srbije 2008. godine, za koje je Međunarodni sud pravde ocenio da ne predstavlja kršenje međunarodnog prava, prekršilo je princip da se nezavisnost otcepljene teritorije ne priznaje bez pristanka bivše matice", navedeno je u komentaru.

- Kosovski Albanci su takođe imali "dobre argumente" - tvrdili su da ih je Srbija primorala na nezavisnost vojnom intervencijom 1999. godine, posle koje je, u skladu sa Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti UN, nadležnost prešla s Beograda na UNMIK - podseća De Val.
Neke države su 2008. godine priznale nezavisnost Kosova, "ali tek pošto su uspostavile međunarodne mehanizme koji su primorali (prištinsku) vladu da poštuje građanska i imovinska prava kosovskih Srba", navedeno je u komentaru.

"Taj proces je po mnogo čemu predstavljao uspeh. Međutim, da su zapadne zemlje otišle malo dalje u istraživanju opcija suvereniteta za Kosovo u partnerstvu sa Srbijom, mogle su da pokažu da priznanje znači ispunjavanje međunarodnih standarda, a ne samo nagrađivanje prijatelja", ocenjuje De Val.
Autor komentara u "Vol strit džornalu" zaključuje da separatizam u Evropi ne treba da bude nemoguć, već samo veoma težak za ostvarenje, i da bi za sve na Krimu bolje rešenje predstavljao visok stepen autonomije.